Primeri nekih pitanja i odgovora:
Šta se podrazumeva pod pravima životinja?
Pod pravima životinja podrazumeva se da životinje zaslužuju određeni pristup, koji uključuje u sebi pitanje šta je u njihovom najboljem interesu, nezavisno od toga da li ih ljudi smatraju "slatkima"; da li su korisne za ljude, da li pripadaju ugroženoj vrsti ili da li bilo koji čovek uopšte mari za njih (baš kao što i čovek ima svoja prava čak i ako nije lep, koristan, pa i ako ga niko ne voli). To znači shvatanje da životinje nisu naša svojina koju možemo koristiti - za hranu, za odeću, za zabavu ili za eksperimentisanje.
Koja je razlika između "prava životinja" i "dobrobiti životinja"?
Teorije o dobrobiti životinja prihvataju da životinje imaju prava, ali dozvoljavaju da im ta prava budu uskraćena tako dugo dok postoje dobrobiti za čoveka, za koje se smatra da opravdavaju takvu žrtvu.
Prava životinja znače da životinje, kao i ljudi, imaju prava koja ne mogu biti žrtvovana ili uskraćena, samo zato jer bi to moglo koristiti drugima. Međutim sam status prava ne znači da su ta prava apsolutna; životinjska prava, baš kao i ljudska moraju ponekad biti ograničena, a različita prava svakako mogu doći i u konflikt.
Prava životinja znače da one nisu naše vlasništvo koje možemo koristiti za hranu, odeću, zabavu ili za eksperimentisanje. Dobrobit životinja dopušta sve to, tako dugo dok se to čini na "human" način.
Kakva prava bi životinje trebale imati?
Životinje imaju pravo na ravnopravno razmatranje njihovih interesa. Na primer, pas zasigurno ima pravo da mu se nepotrebno ne nanosi bol. Naša je dužnost da uzmemo u obzir i poštujemo to pravo psa. Međutim, životinje nemaju uvek ista prava kao i ljudi, jer životinjski interesi nisu uvek isti kao naši, a neka bi prava bila neprimenjiva na živote životinja. Na primer pas nema svog interesa u tome da glasa, pa stoga i nema pravo glasanja, jer to bi bilo jednako besmisleno kao i dati to pravo deci.
Kako odrediti granicu?
Poznati humanist Albert Schweitzer, koji je za svoga života učinio mnogo dobra i za ljude i za životinje, našao bi vremena da se sagne i pomakne crva s vrućeg trotoara na hladniju zemlju. Svestan problema i odgovornosti koje sa sobom nosi razvijena etika, rekao je da svi mi trebamo "živeti svakodnevno od odluke do odluke, donoseći je za svaki slučaj posebno, najmudrije i najmilosrdnije što možemo".
Ne možemo zaustaviti svu patnju, no to ne znači da ne bismo trebali zaustaviti onu koju možemo. U današnjem svetu praktično neograničenih izbora, za većinu nas obično postoje "pažljiviji, nežniji" načini da se nahranimo, obučemo, zabavimo ili obrazujemo, nego ubijanjem životinja.
Šta je sa biljkama?
Trenutno nemamo razloga verovati da biljke mogu trpeti bol, jer one nemaju centralni nervni sistem, nervne završetke, niti mozak. Teoretiše se da je glavni razlog zbog kojeg životinje imaju sposobnost osjećanja bola, jedan vid samozaštite. Ako taknete nešto što nanosi bol i može vas ozlediti, bol će vam pomoći da naučite da se toga ubuduće klonite. Budući da se biljke ne mogu kretati i nemaju potrebe učiti izbegavati određene situacije, taj im je osećaj suvišan.
Biljke se fiziološki potpuno razlikuju od sisara. Ako odrežemo jednu granu na biljci, narašće druga (to se ne može reći za životinjske udove). Za razliku od delova tela životinja, mnogi delovi višegodišnjih biljaka, voća i povrća mogu se ubirati ponovo i ponovo, što neće izazvati smrt biljke ili stabla.
Ukoliko je neko zabrinut zbog uticaja poljoprivrede na okolinu treba znati da je i tada vegetarijanska ishrana u znatnoj prednosti u odnosu na mesnu, budući da se danas velika većina žitarica i mahunarki uzgaja za ishranu stoke. Jedući biljke direktno, a ne životinje poput krava, koje moraju pojesti 16 kilograma bilja kako bi proizvele jedan kilogram mesa, spašava se puno više života biljaka (i uništava se manje tla).
Nije li i Hitler zastupao prava životinja?
Zapravo Hitler nije ni bio pravi vegetarijanac. Jeo je neke mesne proizvode, a tvrdnje da nije jeo meso proizvod su njegove uspešne propagandne mašinerije tog vremena, kojoj i danas neki veruju. Takođe, iako je tvrdio da je voleo životinje, umeo je biti veoma grub sa psima.
Iako su nacisti tvrdili da žele donošenje zakona o zabrani vivisekcije, oni to nisu učinili. U stvarnosti zakon ih je obavezivao da svoje eksperimente najpre izvode na životinjama, pre nego ih počnu izvoditi na ljudima. Eksperimenti na ljudima nisu zamenili one na životinjama; upravo suprotno, eksperimenti na životinjama omogućili su one na ljudima. John Vyvyan u svom delu "The Dark Face of Science", to je ispravno rezimirao: "Eksperimenti vršeni na zatvorenicima bili su brojni i različiti, međutim imali su jednu zajedničku karakteristiku: bili su nastavak ili dopuna eksperimenata na životinjama. U koncentracionim logorima Buchenwald i Auschwitz eksperimenti na ljudima i na životinjama izvodili su se istovremeno, kao delovi istog programa."
Međutim, čak da to i nije bio slučaj, vrednost neke ideje ne može se određivati karakteristikama njenih pristalica. Ako je Hitler verovao u evoluciju, znači li to da mi ne bismo trebali verovati u evoluciju? Šta ako je i Gandhi verovao u evoluciju - kako bi mogli izjednačiti njih dvojicu? Ideja mora biti procenjena na osnovu svojih vlastitih vrednosti.
U redu je što vi verujete u prava životinja, ali ne bi trebali drugima govoriti šta da rade.
Sada vi meni govorite šta da radim!
Svako je slobodan da misli šta hoće, ali sloboda misli ne znači uvek i slobodu delovanja. Mi smo slobodni da verujemo u šta god hoćemo, tako dugo dok to ne povređuje druge. Možete verovati da životinje trebaju biti ubijane, da crnci trebaju biti porobljavani, da žene treba tući, ali nemate ujek pravo svoja uverenja sprovoditi u praksu.
Kada je reč o govorenju drugima šta da rade, organizovano društvo i postoji kako bi pravila vladala ljudskim ponašanjem. U osnovi prirode svih reformatorskih pokreta je reći drugima šta da rade - ne koristite druge ljude kao robove, nemojte seksualno zloupotrebljavati žene, itd. - i svi ti pokreti u svojim su počecima nailazili na otpor onih ljudi koji su želeli nastaviti sa kritikovanim ponašanjem.
Životinje ne razmišljaju, ne razumeju pojam prava i ne poštuju uvek naša prava, pa zašto bi mi trebali primenjivati naše ideje o moralu na njih?
Jer nemogućnost životinja da razumeju i drže se naših pravila jednako je tako neumesna u ovom pitanju kao i nemogućnost malog deteta ili osobe s poremećajem u razvoju. Životinje obično nisu u stanju odlučiti da promene ponašanje, ali ljudska bića imaju inteligenciju pomoću koje mogu izabrati između ponašanja koje nanosi bol drugima i onog koje to ne čini.
Kakav je stav pokreta za prava životinja o abortusu?
U pokretu za prava životinja ima ljudi oba profila - onih za i protiv abortusa, baš kao što među ljudima koji su protiv abortusa ima onih koji su za ili protiv prava životinja. I baš kao što pokret protiv abortusa nema službeni stav o pravima životinja, tako ni pokret za prava životinja nema službeni stav o abortusu.
Gotovo je nemoguće izbeći korišćenje svih životinjskih proizvoda; ako još uvek uzrokujete životinjsku patnju a da to i ne znate, u čemu je smisao?
Nemoguće je živeti bez uzrokovanja neke štete; svi smo nekad slučajno stali na mrava ili udahnuli mušicu, ali to ne znači da trebamo namerno uzrokovati nepotrebnu patnju. Samo zato što biste nekoga slučajno mogli udariti svojim automobilom, ne znači da ga trebate namerno pregaziti.
Šta je sa svim običajima, tradicijom i poslovima koji zavise od korišćenja životinja?
Pronalazak automobila, ukidanje ropstva i završetak drugog svetskog rata su takođe zahtevali promenu i pripremu novih poslova. To je jednostavno sastavni deo svakog društvenog napretka - a ne razlog za odbacivanje napretka.
Da li aktivisti za prava životinja čine teroristička dela?
Pokret za prava životinja je nenasilan pokret. Jedno od središnjih uverenja koje deli najveći broj ljudi u tom pokretu je odbacivanje nanošenja zla bilo kojoj životinji, čoveku i nenasilje uopšteno. Međutim, svaki veliki pokret ima grupe koje veruju u primenu sile.
Kako možete opravdati uništenje opreme vredne milione dolara od strane Animal Liberation Front (ALF) (Fronta za Oslobođenje Životinja)?
Kroz istoriju, neki su ljudi osećali da trebaju prekršiti zakon kako bi se mogli boriti protiv nepravde. "Underground railroad" i "French resistance" (Francuski pokret otpora) su primeri ljudi koji krše zakon kako bi delovali u skladu s višim moralom.
"ALF", što je usvojeni naziv za ljude koji deluju ilegalno u ime prava životinja, ruše prazne objekte kao što su giljotine za životinje u klanicama, kako bi spasili živote. Oni spaljuju prazne zgrade u kojima se životinje muče i ubijaju. Njihovi "upadi" su nam pružili dokaze o stravičnoj okrutnosti, koja inače ne bi bila otkrivena ili u koju se inače ne bi poverovalo. To je imalo za rezultat podnošenjima optužbi za kriminalna dela protiv laboratorija, suđenjima eksperimentatorima za povredu Zakona o dobrobiti životinja i u nekim slučajevima do zatvaranja takvih laboratorija za svagda. Često su ALF-ovi upadi bili popraćeni široko rasprostranjenom osudom prakse koja se sprovodila u dotičnim laboratorijima, od strane naučnika.
Kako možete opravdati trošenje svog vremena na životinje kada ima toliko mnogo ljudi kojima treba pomoć?
U svetu ima vrlo ozbiljnih problema koji zaslužuju našu pažnju; okrutnost prema životinjama je jedan od njih. Mi bismo trebali ublažiti patnju gde god to možemo. Pomaganje životinjama nije više ili manje važno od pomaganja ljudskim bićima - oboje je važno. Životinjska patnja i ljudska patnja su međusobno povezane. Kada bi svi radili ono što im je posao i ono za šta se iskreno zalažu kao volonteri, pa i u privatnom životu (pozitivna dela), na ovoj planeti ne bi bilo uništavanja prirode i patnje životinja.
Većina životinja koje se koriste za hranu, krzno ili eksperimente, uzgaja se za tu namenu.
Uzgoj životinja za određenu namenu ne menja njihov biološki potencijal da osećaju bol i strah.
Bog je stvorio životinje da bi ih mi koristili; Biblija nam daje pravo vladavine nad životinjama.
Vladavina nije isto što i tiranija. Engleska kraljica ima "vlast" nad svojim podanicima, ali to ne znači da ih može jesti, koristiti za odeću ili eksperimentisati nad njima. Ako imamo vlast nad životinjama, onda je to bez sumnje zato da ih zaštitimo, a ne da ih iskorišćavamo za naše vlastite ciljeve. U Bibliji nema nijednog retka koji bi opravdavao naše današnje metode i programe koji oskrnavljuju okolinu, uništavaju čitave divlje vrste i uzrokuju mučenje i smrt milijardi životinja svake godine. Biblija propoveda duboko poštovanje prema životu; Bog koji voli ne bi mogao pomoći, ali bi bio užasnut načinom na koji se postupa sa životinjama.
Životinje u kavezima na uzgajivačkim farmama ili u laboratorijima ne pate tako jako, jer i ne znaju za nešto drugo.
Ako se sistematski onemogućava najelementarnije instinktivno ponašanje, to uzrokuje veliku patnju. I životinje rođene u kavezima takođe osećaju potrebu da se kreću, da njeguju svoju dlaku ili perje, da protežu svoje udove ili krila i da koriste svoje mišiće. Životinje koje žive u stadu ili u jatu, doživljavaju stres kada su primorane živeti u izolaciji ili kada su stavljene u prevelike grupe u kojima ne mogu prepoznavati druge članove. Nadalje, sve zatočene životinje pate od intenzivne dosade - neke toliko jako, da to može dovesti do samoozleđivanja i drugog nasilnog ponašanja prema samima sebi.
Da je iskorišćavanje životinja pogrešno, tada bi bilo nezakonito.
Zakonitost nije garancija za moralnost. Ko ima ili nema zakonita prava, jednostavno je određeno stavovima današnjih zakonodavaca. Zakoni se menjaju kako se menja javno mnijenje ili politički motivi, ali etika nije toliko proizvoljna. Pogledajte samo neke druge stvari koje su jednom bile sasvim legalne - rad dece, ropstvo ljudi, ugnjetavanje žena.
Da li ste ikada bili u klanici ili u laboratoriji za vivisekciju?
Neki od nas jesu. Uostalom, bilo je dovoljno hrabrih pojedinaca koji su snimili i napisali šta se događa na takvim mestima. Ima sasvim dovoljno dokaza na internetu i nekim javnim medijima (koji su manje cenzurisani od strane velikih kompanija i političara) o tome šta se dešava na takvim mestima. Da biste ga kritikovali, ne morate izbliza svedočiti zlostavljanju životinja, kao što ne morate imati lično iskustvo silovanja ili zlostavljanja djece, da biste bili protiv toga. Niko nikada neće biti svjedok sve patnje na svetu, ali to ne znači da je ne bismo trebali pokušati zaustaviti.
Životinje nisu jednako inteligentne, niti napredne kao ljudi.
Ako jedan čovek poseduje veću inteligenciju od drugog, to mu ne daje pravo da tog drugog zloupotrebljava za svoje vlastite svrhe, pa zašto bi to davalo pravo ljudima da zloupotrebljavaju druge vrste?
Postoje životinje koje su neumitno inteligentnije, kreativnije, svesnije, komunikativnije i sposobnije u korišćenju jezika, nego neki ljudi, kao što je to slučaj s šimpanzom u odnosu na malo dete ili osobu s poremećajima u razvoju. Da li u tom slučaju inteligentnija životinja ima svoja prava, dok bi manje inteligentnom čoveku ta prava trebalo osporiti?
Uslovi na uzgajivačkim farmama ili farmama krzna nisu lošiji nego u divljini, gde životinje umiru od gladi, bolesti ili od grabljivica. Na farmama su životinje barem site i zaštićene.
Taj argument se koristio i da bi se dokazalo kako je crncima bolje kao robovima na plantažama, nego kao slobodnim muškarcima i ženama. Isto se može tvrditi i za ljude u zatvorima, pa ipak se zatvori smatraju jednim od najoštrijih oblika kažnjavanja u našem društvu.
Životinje na uzgajivačkim farmama toliko mnogo pate, da je nezamislivo da bi im u divljini moglo biti još gore. Divljina nije "divljina" za životinje koje tamo žive; ona je njihov dom. Tamo one imaju slobodu i mogu biti zaokupljene svojim prirodnim aktivnostima. Činjenica da životinje mogu patiti u divljini nije razlog da ih se prisili da pate u zatočeništvu.
Pomažući životinjama, pomaže se i ljudima. Jeli to tačno?
Kao vegetarijanci, jedemo zdravije, a to ne pomaže samo u spašavanju milijardama životinja svake godine, već istovremeno i u spašavanju ljudskog zdravlja. Možemo pridoneti pomaganju izgladnele dece širom sveta ako više pripazimo šta stavljamo na vlastiti tanjir. Konzumirajući vegetarijanski način ishrane ostaje 16 puta više hrane za druge ljude nego što bi to bio slučaj ukoliko se konzumira meso. Kada bismo eliminisali uzgoj životinja na farmama, spasila bi se ogromna količina pitke vode i površinski sloj tla. Učeći ljude da poštuju životinje, pridonosimo i prevenciji nasilja među ljudima.
Zagovarate li upotrebu nasilja?
Ne odustajemo od uverenja nenasilja i ne zagovaramo akcije u kojima bilo ko, čovek ili druga živa bića mogu biti povređena. Mi smo legalna aktivistička organizacija koja radi na edukaciji javnosti o užasima i okrutnostima prema životinjama kroz mirne, nenasilne načine. Niko nije nikada bio ubijen kroz aktivnosti za zaštitu životnja. Naprotiv, kada uzmemo u obzir brojne primere iz sveta,vidimo da su oni koji štite životinje ti koji su bili oštećeni: Dian Fossey, Chico Mendez, George Adamson i zaštitari parkova u celom svetu se ubijaju ili tuku do smrti zbog njihovog rada sa životinjama.
Podržavate li bilo koju političku stranku ili prihvatate li bilo kojeg političkog kandidata?
Naše Udruženje je vanstranačko. Mi smo neprofitna, nevladina i edukativna organizacija, ali mi, međutim, radimo sa zakonodavcima svih stranačkih članova i priznajemo postignuća političara koji su pomogli progurati zakone o zaštiti životinja, bez obzira na njihovu stranačku pripadnost.
Čuo/la sam glasine da udruženja koja se bore za životinjska prava oslobađaju pse iz kaveza u kojima se nalaze za vreme izložbi pasa. Da li je to istina?
Nikako! Takva optužba ne samo da nije istinita nego je potpuno apsurdna. Iako mi i druge organizacije za životinjska prava ne podržavamo izložbe pasa, koje promovišu pse na osnovu njihovog izgleda, jer mnoge te "predivne" fizičke karakteristike mogu izazvati mnoštvo zdravstvenih problema kod mnogih pasmina pasa. Nadalje, standardi za mnoge pasmine zahtevaju rezanje ušiju i repa, što je nepotrebno i okrutno. Izložbe pasa takođe promovišu čistokrvne pse (što znači i njihovo parenje i množenje) rađe nego spašavanje pasa mešanaca iz šinteraja. Ali, bilo bi protivno svim našim uverenjima da plašimo, dezorijentišemo i reskiramo fizičke ozlede pasa time što bi ih puštali iz kaveza na izložbama pasa.
Imam interes i želeo bih se uključiti u borbu protiv zlostavljanja životinja, ali nisam siguran/na gde početi.
Pisanje protestnih pisama poslovnim ljudima i zakonodavcima pomaže probijanju određene poruke. Organizacija i sudjelovanje u lokalnim demonstracijama su također odlični načini uključivanja u borbu za životinjska prava. Čak i stavljanje naljepnica sa određenom porukom na vaš auto može privući nečiju pažnju i navesti njega ili nju da se zamisli. Budite kreativni i domišljati. Neki naši aktivisti ostavljaju brošure i propagandne letke u zdravstvenim čekaonicama ili avionima. Drugi pak pozivaju prijatelje na veganske zakuske. Razmislite o pridruživanju našem udruženju ili nekom drugom udruženju koje se bavi životinjskim pravima i širite u svojoj zajednici promotivne materijale. Ako se želite još više uključiti, postanite aktivist našeg udruženja i bićete obaviešteni o svim događanjima u Beogradu ostalim gradovima gde imamo naše podružnice.
Hteo/la bih napisati pismo svojim lokalnim novinama kao odgovor na groznu priču koja je u njima objavljena, ali nisam naročit pisac. Postoji li nešto na šta trebam obratiti pažnju?
Novine, časopisi, radio i televizijske stanice, baš poput ostalih poslovnih organizacija, cene povratne informacije od svojih čitalaca, slušalaca i gledalaca. I dok se pisma koja im šalju razna udruženja, smatraju samo kao interesantna dužnost tih udruženja, pisma od čitalaca i slušalaca zajednice mogu biti mnogo efektivnija. Urednici se ne obaziru na savršenstvo izraza, već ih u prvom redu zanimaju vaša mišljenja. Pisanje pisma uredniku, poslovnim ljudima i zakonodavcima je odličan način iznošenja vlastitog mišljenja.
Razmišljam o radnom mjestu u domenu zaštite životinjskih prava. Šta mi savetujete?
Razmislite o volontiranju u našem udruženju "Sloboda za životinje", a isto tako možete pogledati liste ponuđenih plaćenih poslova stranih udruženja za životinjska prava kao što je PETA ili neke druge. Čak i ako se ne zaposlite u organizaciji koja se bori za životinjska prava, uvek se možete boriti za prava životinja na druge načine. Na primer, ljudi koji rade s decom mogu učiti decu o ljubavi prema životinjama ili pomoći u zaustavljanju anatomskih seciranja životinja u svojim školama, pravnici mogu ponuditi besplatno svoje usluge u zastupanju aktivista u slučajevima koji su u vezi sa životinjskim pravima, itd. Bilo ko, bez obzira na zanimanje, može učiniti puno za životinje u svom slobodnom vremenu. Za više informacija o aktivnostima obratite se našoj udruženju.
