Foto-galerija stanja lipicanera 2006. godine.
Poštovani gospodine Predsedniče,
Ceneći Vašu brigu za životinje molimo Vas da se lično zauzmete da se slučaj osamdesetak hrvatskih lipicanera vrhunskog genetskog porekla koji gladuje na imanju na Novom naselju u Novom Sadu, reši pozitivno po njih preko naših zvaničnih institucija. Njima je život ugrožen i oni su u očajnom stanju. Takodje želimo da Vas upoznamo da smo vest preneli i Udruženjima iz Hrvatske: Prijateljima Životinja iz Zagreba i Udruzi Glas Životinja iz Karlovca i kao i drugima kod nas i Udruženjima u Evropi sa molbom da hitno preduzmu sve što je u njihovoj mogućnosti da se slučaj reši.
Ovu informaciju smo dobili od novinara Gradjanskog lista iz Novog Sada a od novinarke Jakonić Tamare saznali smo i sledeće:
Todor Bukinac na čijem se posedu nalaze kaže da više neće da ulaže sredstva u njihovu ishranu niti dozvoljava da se izgladnelim životinjama adekvatno pomogne – kaže nekadašnji radnik ove ergele Mihajlo Komasović. Konji su potomci grla iz hrvatske ergele u Lipiku, koji su tokom rata dovedeni u Srbiju. Pravno nije rešeno ko je njihov vlasnik, tako da su konji prepušteni letnjoj žegi i nemaru vlasnika imanja.
Komasović, koji je 1991. uzgoj doveo iz Hrvatske, pre desetak dana pisao je hrvatskim i srpskim zvaničnicima apelujući da konjima hitno pomognu. Pisma je poslao Ivi Sanaderu, predsedniku hrvatske vlade, Petru Čobankoviću, hrvatskom ministru poljoprivrede, i njihovim kolegama u Srbiji, Vojislavu Koštunici i Slobodanu Milosavljeviću.
"Uzgoj je u katastrofalnom kondicionom stanju sve zbog loše ishrane jer bukvalno gladuju, tako da, bez pomoći, pojedina grla, ukoliko legnu, ne mogu sama da ustanu", napisao je Komasović. Ni od jedne strane još nije dobio odgovor.
– Problemi s ishranom konja počeli su 2001. godine i traju do danas. Meni je početkom jula ove godine Bukinac zabranio da dolazim u ergelu jer sam se pobunio protiv takvog načina ophođenja prema životinjama Izgladnelo stado koje je novinarska ekipa zatekla na ranču na Novom naselju zaista izgleda kao da je prepušteno samo sebi. Na temperaturi od +40 pedesetak plemenitih grla pretvorenih u kost i ofucanu kožu jede šta stigne – već sasušenu travu na livadi, ostatke davno bačene slame pomešane s đubretom po ivici poseda ili čak žbunje kraj puta oko ergele ako su uspela da preskoče ogradu. Na telima nekih vidljive su otvorene rane, koje uopšte nisu lečene.
Konji šetaju po posedu i oko njega, čini se, bez ikakvog nadzora. Zaključanim imanjem "vlada"čopor pasa, koji, i sami neuhranjeni, ne obraćaju pažnju na posetioce. Prema Komasovićevim rečima, na posedu ima nekoliko radnika, koji ne mogu da pomognu konjima jer nemaju šta da im daju da jedu. Za 16 godina, koliko brine o njima, Komasoviću je umrlo 80 konja, neki od starosti, ostali uglavnom zbog nedovoljno hrane. Od 84 grla, koja je 1991. doveo iz Hrvatske, ostalo je tek desetak živih i sedamdesetak njihovih potomaka. Fond lipicanera hrvatske ergele tako je ipak sačuvan, zahvaljujući potomcima, kojih, opet, zbog ishrane nije bilo poslednje četiri godine. 
– Svake godine je sve manje konja. Od 2003. nismo dobili nijedno ždrebe. Kobile su toliko izgladnele da nisu u stanju da se razmnožavaju – kaže Komasović. Hrana koja se poslednjih šest godina daje lipicanerima svodi se na mlinski otpad i slamu. Za kvalitetnu ishranu, po Komasovićevim rečima, neophodno je koristiti pšenicu i seno deteline, što ne bi koštalo više od 100 do 200 dinara dnevno po konju.
Odrasli lipicaner sposoban za rasplod, po Komasovićevim rečima, vredi od 5.000 do 10.000 evra. Genetski materijal uzgoja na Novom naselju je neprocenjiv, a tržišna vrednost samih grla procenjuje se na 400.000 do 800.000 evra, kad bi stado bilo zdravo i dobro uhranjeno. S obzirom na njihovo stanje, o njihovoj vrednosti se ne može ni govoriti. Pojedina grla rođena u Srbiji prodavana su seljacima za zapregu po ceni od 100 do 200 evra.
Za rehabilitaciju čitavog uzgoja bilo bi neophodno uložiti oko 15.000 evra za šest meseci. Ja sam o tim konjima brinuo poslednjih šesnaest godina. U njih sam uložio sve što sam imao kako bih sačuvao njihov genetski materijal. Sada niti imam sredstva niti mogućnosti da ih spasem. Ako je Srbiji i Hrvatskoj stalo do toga da reše to pitanje, moraće brzo da reaguju, jer je pitanje dana kada će svi krepati od gladi – kaže Komasović.
Spas za konje Komasović vidi jedino u sudskom postupku. U pismu upućenom Sanaderu i Čobankoviću Komasović je ponudio da mu Hrvatska dâ punomoć kako bi pomoću suda isposlovao da se konjima pomogne.
"Jedina preostala institucija jeste sud, a da bih se pojavio pred njim, potrebna mi je punomoć od vlasnika, a to ste vi. Ako ja nisam podoban, imenujte bilo koga da uz moju pomoć spasemo uzgoj od nestanka i da ga vratimo u Hrvatsku", napisao je Komasović u pismu hrvatskim zvaničnicima.
Mihajlo Komasović je izveo konje iz ergele u Lipiku oktobra 1991. i sklonio ih od granata i raznih vojski koje su vršljale okolinom Pakraca. Vlada SFRJ donela je tada rešenje kojim se ergela u vlasništvu pakračke opštine prebacuje u objekte vojne ustanove Karađorđevo u Vojvodini. Komasović je 88 konja kamionima prevezao u Bosnu i Hercegovinu, gde je pet konja umrlo, a jedan se rodio. Sa 84 grla Komasović je došao u Karađorđevo. Zbog problema u toj ustanovi, nekoliko godina kasnije konji su prebačeni u selo Bešenovo, da bi se krajem 1997. našli u Bukinčevoj ergeli na Novom naselju. "Bukinac mi se učinio kao čovek koji voli životinje i koji bi mi mogao pomoći da se staram o njima", kaže Komasović. Dogovor između njega i Bukinca bio je da se zajedno brinu o konjima i pokušaju da očuvaju genetski potencijal grla iz Lipika. Na umu su, kaže Komasović, imali i zaradu koja je izostala zbog potpunog zapuštanja konja.
Sporenja između Hrvatske i Srbije oko lipicanera traju već deset godina. Tada je hrvatsko Ministarstvo poljoprivrede osnovalo Povjerenštvo za povrat lipicanaca, čiji je stav da Hrvatskoj treba da bude vraćeno 88 konja – tačno onoliko koliko je odvezeno u BiH pa u Srbiju. Umesto primeraka koji su u međuvremenu uginuli, hrvatski zvaničnici smatraju da je potrebno vratiti njihove potomke.
Todor Bukinac, vlasnik ergele na Novom naselju, pristao je pre nekoliko godina da vrati konje pod uslovom da mu se isplati 300.000 evra uloženih u uzgoj. Hrvatska nije odgovorila na tu ponudu.
Još jednom Vas molimo da pre odlaska naših zvaničnih službi u ministarstvima na odmor nešto preduzmete.
Foto galerija - groblje lipicanera >>
Stanje na Bukinčevoj ergeli 2007, i još jedna galerija fotografija iz iste godine >>
=========================================
Pismo poslato i Upravi za Veterinu:
Direktoru: Miroslav Marinković, Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Odeljenje za zdravstvenu zaštitu i dobrobit životinja Budimir Plavšić: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Odeljenje za medjunarodni promet i saradnju Siniša Kotur Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..
Odeljenje veterinarske inspekcije Sanja Celebicanin Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Beograd,30. 07. 2007. godine
=======================================
Udruženje za zaštitu i prava životinja ,
Sloboda za životinje
Predsednica, Snežana Milovanović
tel: 064/168-55-75,
web: www.sloboda-za-zivotinje.org
e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
LAWDEM – Pravnici za demokratiju,
Centar za unapredjenje i zaštitu prava životinja, Direktorka centra, Ljiljana Gledić-Filipović
tel: 011/32-45-697, 011/32-45-960
web: www.lawdem.org
e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
