Lov i Ribolov
Krokodili S

Delatnost koja još nije osetila svetsku ekonomsku krizu

Autor: CDC/DM | 12.07.2009. - 00:01

Ima je Ivana Tramp, ima je Kejt Mos, a Viktorija Bekam ih ima čak nekoliko: reč je o „Ermesovim“ tašnama, model „birkin“. nazvanom po glumici Džejn Birkin. Onaj ko hoće da kupi ovaj model mora mesecima da bude na listi čekanja. Najluksuznija „birkin“ tašna od krokodilske kože, ukrašena dijamantima izuzetno je skupa. Na jednoj aukciji 2005. postigla je cenu od 47.000 evra.

„Potražnja je ogromna“, kaže šef „Ermesa“ Patrik Tomas. Ovo preduzeće proizvede 300 torbi od krokodilske kože godišnje, a skupu kožu kupuje u blizini australijskog grada Darvina: na jednoj od najvećih farmi krokodila na svetu, na kojoj se gaji oko 50.000 ovih reptila. Kada napune dve godine i dostignu dužinu od oko dva metra, krokodili se omamljuju elektrošokovima i ubijaju hicem u potiljak. Koža sa njihovog stomaka se obrađuje i izvozi. Farma svake godine isporuči 12.000 ovakvih koža evropskim modnim kućama koje izrađuju luksuzne artikle.
 
Ove godine na svetskom tržištu će biti prodato ukupno 1,5 miliona krokodila, a 1997. ovaj broj je još bio manji od milion. Na ovom tržištu se kriza ne oseća. Najveći proizvođači su iz SAD i Australije.

Na ogromnim farmama gaje se različite vrste krokodila od kojih se dobijaju koža i meso. Branša radi krajnje profesionalno. Umesto ribom ili otpacima mesne industrije, životinje se hrane hranom u granulama, koja je specifično prilagođena njihovim energetskim potrebama i ima za cilj da obezbedi što brži rast.

Dok se meso krokodila za ishranu koristi pre svega u Aziji, koža je tražena širom sveta. Najveći kupci su SAD i zemlje Evropske unije – pre svega Francuska i Italija. Od kože na stomaku manjih krokodila prave se kaiševi za satove, novčanici i cipele, dok se od većih primeraka prave tašne, futrole za laptop kompjutere i kožne jakne.
 
Za neku od tašni „Ermesa“ ili „Luja Vitona“ život su morala da polože do tri velika krokodila, jer štavionice obrađuju samo najbolje delove kože sa stomaka. Za naročito plemenit materijal važi koža specijalne vrste australijskog krokodila: svaki primerak ima šare koje se po individualnosti mogu uporediti sa ljudskim otiscima prstiju. Samo jedan jedni ugriz „drugara“ sa farme kožu može da učini bezvrednom. Mužjaci krokodila pri tom ogorčeno brane svoju teritoriju i skloni su agresivnosti, ali za to je na farmama pronađeno rešenje po imenu „krauding“: na površini veličine fudbalskog igrališta drže se stotine krokodila, a povišeni nivo stresa u ovakvim situacijama potiskuje njihov teritorijalni instinkt. „Kod krokodila ovo funkcioniše slično kao i kod živine“, kaže upravnik jedne od velikih farmi.

Nasuprot tome, krokodili od kojih se prave „Ermesove“ tašne gaje se u pojedinačnim kavezima. Da li to predstavlja zlostavljanje životinja? Pristalice ovog „novog trenda u industriji“ iznose argument da mozak krokodila nije veći od zrna graška i da se ove životinje u prirodi često danima ne miču s mesta, dok aktivisti društava za zaštitu životinja ipak upozoravaju da kavez ne sme biti tako tesan da životinja u njemu ne može da se okrene, jer je to onda definitivno mučenje.

„Ermes“ uverava da se u odgajivačnicama poštuju najviši standardi.

Organizacija za zaštitu životinja „Peta“ nedavno ih je oštro kritikovala zbog uzgoja krokodila za proizvodnju tašni, dok su druge organizacije sličnog tipa suzdržanije, s obzirom na to da masovno uzgajanje na farmama, u krajnjoj liniji, štiti krokodile od izumiranja. Sedamdesetih godina mnoge vrste krokodila su, naime, zbog komercijalnog lova skoro istrebljene. Zbog toga je i započelo formiranje prvih farmi, koje danas mnogi smatraju jednim od najvećih uspeha u zaštiti divljih vrsta od istrebljenja. Druga je priča koliko urbane lovce na „birkin“ tašne sve to uopšte interesuje.

Blic

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 113 48
Veliki duhovi svog vremena o jedenju mesa (8. deo)... Nikola Tesla (1856-1943), fizičar i elektrotehničar:''Mnoge rase, koje skoro isključivo žive od povrća, pokazuju izvanredno stanje tela i snagu.''Isak Baševis Singer (1904-1991), jeverjsko - američki pisac; Nobelova nagrada 1978:''Često se kaže da su ljudi navodno oduvek jeli meso, kao da je to nekoopravdanje da se to i dalje čini. Shodno toj logici ne bismo smeli dapokušamo ni da sprečavamo ljude da ubijaju druge ljude, jer je i tooduvek činjeno.''Leonard Nelson , (*1927), nemački filozof:''Naj...
Com Content 246 48
Besnilo na ulicama Beograda - Intervju sa Verom i Anom... Afera sa besnom lisicom uzrokovala je masovno odobravanje hvatanja i eutanazije pasa na Novom Beogradu. Pri tome ljudima je bilo teško objasniti da su mnogi od tih pasa potpuno bezopasni jer su vec vakcinisani i sterilisani i imaju svu potrebnu negu i zdravstvenu zaštitu i ako su na ulici. Razgovarali smo sa Verom Minjović i Anom Vasić iz  Bloka 45 na Novom Beogradu povodom najnovijeg nestanka 5 pasa o kojima su brinule i koji su bili sterilisani, vakcinisani i sa ogrlicom.Ministarstvo polj...
Com Content 1751 48
Krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja u Srbiji – zvanične pravosudne statistike... Kada su u pitanju kazne izrečene za krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja, treba imati na umu da je od 2006. godine pa do izmena i dopuna Krivičnog zakonika iz 2009. godine za osnovni oblik ubijanja i zlostavljanja životinja (član 269. stav 1.) mogla da se izrekne novčana kazna ili kazna zatvora do 6 meseci, a za teži oblik (član 269. stav 2.) novčana kazna ili kaznazatvora do 3 godine, dok najteži oblik ovog krivičnog dela tada još uvek nije postojao.Nakon izmena i dopuna Krivičnog z...
Com Content 296 48
Svinje pojele Srbe!... UBI NAS ŽDRANJE!Broj srčanih udara u Srbiji poslednjih dana drastično povećan jer ljudi, uprkos apelima lekara, za praznike neće da se odreknu ni masne hrane ni alkohola, tvrde u Hitnoj!UBI NAS ŽDRANJEBroj srčanih udara u Srbiji poslednjih dana drastično povećan jer ljudi, uprkos apelima lekara, za praznike neće da se odreknu ni masne hrane ni alkohola, tvrde u Hitnoj!BEOGRAD - Broj srčanih udara u Srbiji poslednjih dana drastično povećan jer ljudi za praznike, uprkos molbama lekara, neće da se ...
Com Content 1709 48
Polja zasuta bojnim otrovima... Trovanje pesticidima pet zaštićenih orlova u ataru bačkog sela Vajska, otkriva koliko su nezaštićeni ljudi. Aktivna toksična spustanca u „furadanu“ je karbofuran, proizveden u vojnim laboratorijama kao nervni bojni otrov. On, kao i zloglasni soman, sarin i tabun, izaziva haos u funkcionisanju nervnog sitema i brzu smrt. Zbog izuzetne toksičnosti ovo sredstvo je zabranjeno u EU, Kanadi i SAD, ali u Srbiji se još uvek može naći u slobodnoj prodaji.   Boris SUBAŠIĆ | 24. maj 2012. Trovanje pest...

Komentari   

# Jelena 12-09-2009 12:55
Ova priča je užasna i nikada neću razumeti brutalna ubijanja životinja zbog mode... Ali, KAKVE OVO VEZE IMA SA LOVOM?? Krokodili su uzgajani na tim farmama, niko ih nije ulovio u prirodi.
+1 # Kathy 16-09-2009 19:25
Ima veze sa ubijanjem.
+1 # kamiondzija 23-09-2009 11:50
Krokodile love i u prirodi. A kakve veze ima da li su sa farme ili iz neke mocvare!!!??? Zivotinja je zivotinja ma gde ona rasla,i treba ih cuvati!A kako bi bilo da tebe neko "uzgaja&qu ot; na nekoj farmi za...kozu? Sve bih lovce skinuo do gole koze pa bi ih poterao da oni postanu lovina. A i ove sto vole prirodnu kozu i krzno takodje.

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Veliki duhovi svog vremena o jedenju mesa (8. deo)

Detaljnije »