Šta će biti s plastičnim kesama
27. avgust 2008. | 13:49 | Izvor: B92, Beta
Beograd -- Pošto sve više vlada svest da plastične kese veoma zagađuju okolinu, i u Beogradu postoji inicijativa da se zabrane.
Gradski sekretar Sekretarijata za životnu sredinu Branislav Božović rekao je da i u Beogradu postoji inicijativa za zabranu prometa plastičnih kesa, ali da to nije moguće sprovesti bez odobrenja višeg nivoa vlasti. On je to rekao povodom odluke lokalne vlasti u Vranju da do 2010. zabrani upotrebu najlon kesa u tom gradu.
Božović je agenciji Beta kazao da "oni mogu da kažu da će učiniti sve da upotreba prestane, ali da prema sadašnjim propisima tu odluku ne mogu sprovesti bez Republike".
U Ministarstvu zaštite životne sredine i prostornog planiranja Beti je prethodno rečeno da ne postoje zakonske smetnje da lokalne skupštine odlučuje tako nešto; međutim, gradski sekretar tvrdi da je dozvola resornog ministarstva uslovna."Odluka o prestanku proizvodnje i prometa najlon kesa je pitanje zakona i to je na nivou republike i vlade, a ne na lokalnom nivou. Kako može grad da zabrani upotrebu nečega što sme da se proizvodi u državi", upitao je Božović.
On je ocenio kao veoma loše i najave o ukidanju Agencija za reciklažu jer je, prema njegovim rečima, ta ustanova najvažnija za pokretanje inicijativa o ukidanju plastičnih kesa.
"Sistem upravljanja otpadom ne treba da bude u nadležnosti Ministarstva jer agencija treba da nosi takve inicijative i najveći broj ljudi koji se bave zaštitom životne sredine osuđuje tu odluku", kazao je Božović.
Zakon o upravljanju otpadom, koji je u skupštinskoj proceduri, propisuje da se 30 dana po njegovom usvajanju zatvara Agencija za reciklažu.
Plastični otpad.
Prema rečima gradskog sekretara, to je odlučeno u vreme kad nije postojalo resorno ministarstvo zbog koncentracije novca u tadašnju upravu i iz "partijskih i nekih drugih razloga".
Specifična potrošačka kultura i nedostatak zakonske regulative dovode do nekontrolisanog trošenja i bacanja plastičnih kesa.
Inače, oko 13 milijardi kesa daje se kupcima svake godine u svetu, što je oko 220 kesa po stanovniku. One se u proseku koriste 12 minuta, nakon čega se bacaju, dok u prirodi ostaju hiljadama godina jer ne mogu da se razgrade.
U Kini će do 2010. godine biti potpuno zabranjeno korišćenje plastičnih kesa, a takva zabrana stupiće na snagu i u Los Anđelesu, u SAD, 2010. godine.
B92
Plastične kese kao ekološki problem
18. jul 2008. | 10:27 -> 17:49 | Izvor: B92
Beograd -- U prodavnicama su kese često besplatne, ali u pitanju su isključivo plastične kese, koje zagađuju životnu sredinu.
Za sada u Srbiji nema zakona koji reguliše proizvodnju i distribuciju
plastičnih kesa, te rešenja ovog problema još uvek nema. Svakom kupovinom u Srbiji iskoristi se bar jedna plastična kesa, koja će kasnije najverovatnije završiti kao "ukras“ kraj puta ili na nekom drvetu. Procenjuje se da svaki stanovnik Srbije iskoristi 150 plastičnih kesa tokom jedne godine.Specifična potrošačka kultura i nedostatak zakonske regulative dovode do nekontrolisanog trošenja i bacanja plastičnih kesa. Mnogi građani Srbije, međutim, kažu da bi radije koristili papirne kese nego standardne, plastične.
Veliki trgovinski lanci u Srbiji ne nude alternativu plastičnim kesama prilikom kupovine. Ipak, pojedini lanci svesni su svoje odgovornosti, tako da planiraju da u narednim godinama tu praksu menjaju. Na primer, hipermarket Intereks planira da kupcima uskoro omogući izbor.Inače, oko 13 milijardi kesa daje se kupcima svake godine u svetu, što je oko 220 kesa po stanovniku. One se u proseku koriste 12 minuta, nakon čega se bacaju, dok u prirodi ostaju hiljadama godina jer priroda ne može da ih razgradi.
Nedavna istraživanja pokazala su da se u telu životinja nalaze najrazličitiji ostaci plastike, a da su i ljudi i životinje izloženi izuzetno negativnom dejstvu plastike u organizmu. istraživači stalno pronalaze polumrtve životinje, koje se dave plastikom.
Organizacija "Envajronment Kalifornija", iz SAD, procenjuje da plastične godišnje ubiju do milion morskih životinja. Istraživanja pokazuju da plastika pluta čak i na Arktiku.
Neke zemlje već godinama pokušavaju da reše taj problem uvođenjem papirnih kesa umesto plastičlnih, naročito od recikliranog papira.
Nedavno je u Tihom okeanu otkriven plastični plutajući "skup" đubreta veličine Teksasa, poznat kao "vrtlog đubreta" ili "plastična supa". Nevidljivi kontinent nije mogao biti uočen iz vazduha ili satelita sve dok se ljubitelji mora nisu našli unutar plutajuće deponije.
Među plastičnim kesama moguće je da se nalazila i neka upotrebljena u Srbiji. U Srbiji nema ni zakonske regulative, pa ni načina kako sanirati ili bar ublažiti problem.
U Kini će do 2010. godine biti zabranjeno korišćenje plastičnih kesa. Domišljati Kinezi čak i recikliraju plastične kese, praveći od njih sintetičke majice.
B92
U Kini zabranjene plastične kese
10:19 | Izvor: Tanjug
Peking -- U Kini je od juna zabranjeno korišćenje tankih plastičnih kesa, u okviru kampanje da se smanje količine nerazgradljivog otpada i pomogne zaštita životne sredine.
Prema novom zakonu, najtanje kese, u kakve se kod nas pakuje voće i povrće na pijacama, potpuno su zabranjene, dok će deblje vrste prodavci ubuduće morati da naplaćuju, čime će, kako se očekuje, njihova upotreba drastično opasti.
Zvanični Peking je obećao da će održati "zelene" Olimpijske igre ovog avgusta, pa je u skladu sa tim obećanjem i ova najnovija inicijativa. "Belo zagađenje", kako se ogromne količine odbačenih plastičnih kesa ovde nazivaju, nije samo gradski problem, jer taj teško razgradivi otpad zagadjuje i poljoprivredne površine i vodene tokove.
Kinesko udruženje proizvođača plastike procjenjuje da će nova mera smanjiti količinu plastičnih kesa za 1,6 miliona tona godišnje. Kinezi trenutno svakodnevno koriste tri miliona plastičnih kesa koje su praktično neuništive, jer su potrebne godine i godine da se razgrade.
Mediji podsećaju da je slična zabrana u Irskoj smanjila broj kesa koje se koriste u trgovini za 90 odsto. I nekoliko afričkih zemalja uvelo je pravila o debljini kesa, koja su praktično ukinula korišćenje najtanjih kesa koje najčešće završe zagađujući vodotokove.
--------------------
10% svetske plastike završi u morima. Svake godine milion morskih ptica i oko sto hiljada morskih sisara ugine usled gutanja plastike ili tako što se zarobe u nju.Neki predeli okeana privlače plutajući otpad u ogromne rotirajuće virove. Jedan takav vir u Severnom Pacifiku veličine je Teksasa. Pored plastike, morski život je ugrožen usled izlivanja kanalizacije i nafte. 80% kanalizacije mediteranskih zemalja izliva se u more.
Zeleni za zakon o ambalaži
1. septembar 2008. | 13:58 | Izvor: Beta
Beograd -- Zelena stranka iz Beograda smatra da se problem upotrebe plastičnih kesa u Srbiji može rešiti samo usvajanjem zakona o ambalaži.
Zelena stranka pozdravlja sve incijative koje pokazuju da u Srbiji "sazreva svest o pogubnom uticaju plastičnih ambalaža". U svetu se godišnje potroši između 500 i 1.000 milijardi komada najlon kesa, a od toga se reciklira manje od jedan odsto, navodi se u saopštenju.
Primer Irske, koja je oporezovala korišćenje ovakvih kesa i time smanjila upotrebu za više od 80 odsto, pokazuje da je moguće u kratkom roku naći adekvatno i prihvatljivo rešenje za sve građane, dodaje se u saopštenju.
Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu trenutno se nalazi u skupštinskoj proceduri.
Prvi grad u Srbiji koji je najavio zabranu korišćenje plastičnih kesa je Vranje, a zabrana stupa na snagu od 2010. godine kada ista zabrana počinje i da važi u zemljama članicama Evropske unije.
B92
U Srbiji je ovakva situacija:
Bez alternative plastičnim kesama
3. septembar 2008. | 10:08 -> 12:51 | Izvor: B92, Beta
Beograd, Bukurešt -- U prodavnicama u Srbiji nema alternative plastičnim kesama, dok se zakoni koji uređuju ovu oblast retko i pominju.
Iskorak je prvo napravilo Vranje gde je donet propis kojim se reguliše upotreba plastičnih kesa na teritoriji tog grada. Tačnije, do 2010. godine upotreba će biti dozvoljena, a od tada trgovci će morati da pakuju robu u papirne ili biorazgradive kese.
Pri svakoj kupovini u Srbiji iskoristi se bar jedna plastična kesa koja će kasnije najverovatnije završiti kao "ukras" kraj puta ili na nekom drvetu.
Procenjuje se da svaki stanovnik Srbije iskoristi 150 plastičnih kesa tokom jedne godine.
Potrošačka kultura i nedostatak zakonske regulative dovode do nekontrolisanog trošenja i bacanja plastičnih kesa.
“Građani uglavnom kažu da bi radije koristili papirne kese nego standardne, plastične. Međutim, do sada im nije ponuđena alternativa u trgovinama, tako da kupljenu robu nose uglavnom u plastičnim kesama“, objašnjava direktorka Agencije za reciklažu Republike Srbije Gordana Perović.
Za sada je samo Vranje donelo propise kojima rešava pitanje plastičnih kesa. Beograđani i žitelji drugih gradova u Srbiji moraće još da sačekaju.
Nedavno je u Tihom okeanu otkrivena plastična, plutajuća hrpa đubreta veličine dve američke države Teksas. Nevidljivi kontinent nije mogao biti uočen iz vazduha ili satelita sve dok se ljubitelji mora nisu našli usred plutajuće deponije.
U Kini će do 2010. godine biti zabranjeno korišćenje plastičnih kesa. Domišljati Kinezi čak i recikliraju plastične kese, praveći od njih sintetičke majice.
U Srbiji nema ni zakonske regulative, te ni načina da se ovaj problem reši ili bar ublaži.
Kampanja protiv plastičnih kesa u Rumuniji
U susednoj Rumuniji, s druge strane, danas je počela kampanja protiv plastičnih kesa, pa je tako u jednom bukureštanskom hipermarketu besplatno podeljeno više od 2.500 ekoloških kesa na kojima je napisano: "Kese od plastike teško ugrožavaju životnu sredinu".
Prema saopštenju rumunskog Ministarstva za zaštitu životne sredine, situacija sa otpadnim plastičnim materijalima u toj zemlji je zabrinjavajuća, budući da je 2006. godine u Rumuniji bilo 1,3 miliona tona plastične ambalaže, a ove godine je ta količina uvećena za oko 30 odsto.
Vlada Kalina Popeskua Taričeanua nedavno je odlučila da se od 1. januara 2009. godine uvede obavezna eko-taksa, što znači da se plastične kese prodaju po ceni od 0,2 leja (evro vredi 3,5 leja) za komad.
Irska je bila prva zemlja koja je 2002. godine uvela obavezu plaćanja za plastične kese, a rezultat je bio da se za godinu dana primenjivanja te eko-takse korišćenje plastične ambalaže smanjilo za 80 odsto, od 1,2 milijarde kesa na 230.000 godišnje.
Pročitajte i komentare na ovu vest
Ovako je bolje - papirne kese, platnene i končane torbe:
Ipak, i u upotrebi papirnih kesa i papirne ambalaže moramo biti oprezni: sada je ljudi na Zemlji toliko, da naši sve veći apetiti ugrožavaju celokupan opstanak života na planeti. I izbacivanje plastičnih kesa iz upotrebe i njihova zamena papirnima, znači još veći pritisak na i ovako opasno ugrožene tropske i ostale šume i još veću seču drveća, uz porast upotrebe biogoriva u uslovima kada ljudi ne žele u većem broju preći na vegetarijanski način ishrane (da vas podsetimo, za ishranu ljudi koji jedu meso potrebno je mnogo više zemljišta nego za ishranu vegetarijanaca a dodatan pritisak na zemljište čini povećano gajenje biljaka za potrebe proizvodnje biogoriva). To znači stalno narastajući pritisak na sve do sada očuvane prirodne ekosisteme i njihovo još brže uništavanje.
Ukoliko povećana upotreba papirnih kesa ne povlači za sobom i njihovu potpunu reciklažu, nećemo postići značajan boljitak po planetu izbacivanjem iz upotrebe plastičnih kesa.
