Dva beloglava supa, koja su krajem juna pronađena u kanjonu Trešnjice, otrovani su kreozanom, kažu staratelji rezervata Trešnjice.
Starateljstvo nad specijalnim rezervatom prirode klisure reke Trešnjice kod Ljubovije obavlja Centar za prirodne resurse "Natura" u Valjevu, a informacije o trovanju Tanjugu je potvrdio Vlada Dodović iz te organizacije. Radi se o zabranjenom hemijskom preparatu koji se i u tim krajevima koristi za zaštitu bilja. To su potvrdile i analize koje su urađene na VMA u Beogradu.
Najverovatnije su meštani koristili kreozan za trovanje pasa lutalica koji sve češće uznemiravaju njihova stada ovaca.
Od 11 mladunaca, koliko ih je bilo, u koloniji je sada ostalo devet, a kolonija ima 14 odraslih parova beloglavog supa, što je, u poređenju sa 1995, devet parova više.
Centar za prirodne resurse "Natura" i republički inspektor za zaštitu životne sredine već su podneli krivične prijave protiv N.N. izvršilaca za ugrožavanje zaštićenih životinja.
Izvor: B92
Otrov opasan po prirodu
3. avgust 2008. | 00:34 | Izvor: B92
Beograd -- Ukoliko se nastavi trovanje beloglavih supova u klisuri Trešnjice, posledice bi mogle da budu nesagledive, upozoravaju stručnjaci.
Dva beloglava supa već su uginula jer su otrovana kreozanom. Ovaj izuzetno opasan otrov koji je, zbog jakog dejstva kod nas zabranjen, u Srbiju najverovatnije stiže nelegalnim putem i veoma često se koristi, kaže Bratislav Grubač, ornitolog Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
Kada uđe u lanac ishrane kreozanu je veoma teško ući u trag. Ipak, stručnjaci su uspeli da utvrde da su zaštićeni beloglavi supovi, kao i ženka divlje svinje u klisuri Trešnjice uginuli jer su se hranili mesom otrovanih pasa lutalica ili nekih drugih životinja.
U lovištu Bukovica kažu da je prava sreća što ovaj opasni pesticid koji, iako namenjen štetočinama , uvek završi na drugom mestu nije došao do ljudi.
Bratislav Grubač, ornitolog savetnik Zavoda za zaštitu prirode Srbije kaže da je u staroj Jugoslaviji zabeležen slučaj kada se od jakog pesticida otrovala cela porodica.
U lovištu Bukovica objašnjavaju da pse lutalice kreozanom truju vlasnici stada kojima su ove životinje na području opštine Ljubovija u proteklih godinu dana načinile štetu veću od milion dinara.
U lovištu smatraju da domaćinstva odlučuju da se na najgori mogući izbore sa svojim problemom kada ostanu bez pomoći komunalne i sanitarne inspekcije.
Od 12 parova beloglavih supova, koliko ih je ostalo početkom devedesetih, u Srbiji danas svoje stanište ima 105 parova po čemu je naša zemlja najuspešnija na Balkanu.
Ukoliko se trovanje životinja nastavi inspekcijske i policijske službe morale bi ozbiljnije da pristupe ovom problemu, kažu u Zavodu za zaštitu prirode i upozoravaju da bi u suprotnom moglo da dođe do odumiranja čitavih vrsta.
B92
09 Jul 2008
POTVRĐENO DA SU SUPOVI NA TREŠNJICI OTROVANI
Izveštaj o obavljenoj hemijskoj analizi Centra za toksikologiju Vojnomedicinske akademije dostavljen Zavodu za zaštitu prirode Srbije, potvrdio je sumnje stručnjaka da su primerci beloglavog supa pronađeni sredinom juna meseca u klisuri reke Mileševke otrovani.
Naime, prilikom redovnog osmatranja kolonije beloglavog supa u SRP „Klisura reke Trešnjice“ u okviru projekta zaštite i obnove populacije lešinara Srbije, pronađena su dva mrtva primerka beloglavog supa, retke i ugrožene vrste koja je u našoj zemlji zaštićena kao prirodna retkost. Nije bilo znakova koji bi ukazali da su ptice ubijene vatrenim oružjem, niti da su stradale nesretnim slučajem, te su sve okolnosti ukazivale da su ptice stradale trovanjem. Na perju vrata odrasle mrtve ptice, nađena je veštačka žuta boja karakteristična za kreozan, kojim se ptica zamazala najverovatnije prilikom ishrane zatrovanom lešinom ili mamcima postavljenim za trovanje pasa ili štetočina. Obavljena toksikološka analiza na VMA, potvrdila je pretpostavke ornitologa Zavoda Bratislava Grubača da su ptice stradale usled trovanja visoko toksičnim otrovom kreozanom.
Ilegalno trovanje životinja, pre svega pasa i vukova, jedan je od osnovnih uzroka stradanja i izumiranja brojnih vrsta, naročito lešinara. Prilikom brojnih slučajeva trovanja u Srbiji, masovno su stradale i druge vrste, i iz prirode nestajale čitave populacije vrsta koje su danas zakonom zaštićene kao prirodne retkosti. Ljudi koji se samoinicijativno odlučuju na trovanje, svojim nezakonitim i neodgovornim postupkom dovode do trovanja ne samo „štetočina“, već i zaštićenih, značajnih i korisnih vrsta (beloglavih supova, orlova, mišara, gavranova), domaćih životinja (ovaca, krava, pasa, golubova), pa čak i ljudi. Zavod za zaštitu prirode Srbije vodi akciju suzbijanja ilegalnog trovanja, kao jedan od faktora za opstanak i očuvanje prirodnih retkosti.
Nekontrolisana trovanja uvek dovode do lančanog trovanja mnogih vrsta živih bića i kontaminacije prirode sa nesagledivim posledicama. Nepromišljena upotreba bilo koje vrste hemijskih sredstava sa toksičnim ili štetnim dejstvom, i njihovo unošenje u prirodu, predstavlja zločin prema živim bićima i životnoj sredini. Ovakvo ubijanje vrsta u prirodi sankcionisano je sa više zakonskih odredbi – između ostalog, Zakonom o lovstvu, čl. 65, kažnjava se onaj ko uništava ili ugrožava opstanak bilo koje divljači u prirodi; Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti zabranjeno je korišćenje, uništavanje i preduzimanje drugih aktivnosti kojima bi se mogle ugroziti divlje vrste biljaka i životinja zaštićene kao prirodne retkosti. Svi postupci, pa i trovanje, koji dovode do ubijanja ili ugrožavanja prirodnih retkosti, predstavljaju krivično delo sankcionisano Krivičnim zakonom, na osnovu čijih odredbi su za počinioca predviđene novčane kazne i kazne zatvora.
Zavod za zaštitu prirode Srbije
----------------------------------
Ko ubija izuzetno retku i jedinstvenu vrstu orla-lešinara u rezervatu „Uvac“ i klisuri reke Trešnjice
Beloglavog supa truju kreozanom!
Prilikom redovne sanitarne kontrole zaštićenog rezervata u pojasu klisure reke Trešnjice pronađena dva otrovana orla -lešinara...
BEOGRAD - Specijalni rezervati prirode „Uvac“ i ´klisura reke Trešnjice su prirodna dobra od izuzetnog značaja, stavljena pod zaštitu prevashodno da bi se očuvao i razmnožio beloglavi sup, jedina preostala vrsta lešinara koja se gnezdi na području Srbije. Uloga ove ptice impozantne veličine u lancu ishrane u ekosistemu je jedinstvena i nezamenljiva.
Naime, njima su uginule životinje isključiva hrana, čime se sprečava širenje zaraze i na taj način se obavlja „prirodna reciklaža“. Prilikom redovnog monitoringa kolonije beloglavog supa u SRP „Klisura reke Trešnjice“ u okviru projekta zaštite i obnove populacije lešinara Srbije sredinom juna, pronađena su dve jedinke beloglavog supa za koje se sumnjalo da su otrovani. Izveštaj o obavljenoj hemijskoj analizi Centra za toksikologiju VMA, koji je dostavljen Zavodu za zaštitu prirode Srbije, potvrdio je sumnje stručnjaka da je zaista došlo do trovanja.
Tim povodom razgovarali smo sa Bratislavom Grubačem, ornitologom, savetnikom za zaštitu ptica u Zavodu za zaštitu prirode Srbije i rukovodiocem Akcionog plana za zaštitu lešinara Srbije.
Ugrožena je i bezbednost ljudi
- Trovanje orlova-lešinara je veliki problem u Srbiji i na Balkanu. Trovanje tzv. štetočina se vrši veoma agresivnim i opasnim otrovima. Ono je danas ilegalno i nije usmereno protiv beloglavih supova i ostalih ugroženih vrsta, već protiv vrsta koje nanose štetu. Ranije su to bili vukovi, šakali, lisice, a danas je to najčešće usmereno na pse lutalice. LJudi više ne smeju da pucaju na njih i da ih eliminišu javno, pa se koriste podmukle metode, a jedan od njih je trovanje. Psi lutalice prave ogromne štete stočarstvu, često siromašnim ljudima na području valjevskih i sokolskih planina pojedu čitavo stado. Ti ljudi su očajni, bez zaštite države i bez ikoga ko bi im platio za tu štetu i zbog toga pribegavaju trovanju. Time ugrožavaju beloglavog supa, sure i druge orlove, divlje svinje i divljač. Često pored njih stradaju domaće životinje - psi i stoka. Na taj način se ugrožava opšta bezbednost ljudi. Srbija na taj način postaje nebezbedna i neatraktivna za lovni i eko turizam - pokušava Grubač da objasni suštinu problema.
Za trovanje se koriste jaki pesticidi kao što je kreozan, pošto su strihnin i cijanovodonik zabranjeni. U poslednjem slučaju trovanja, u gnezdu su pronađeni mladunče i njegova majka. Na perju je pronađen kreozan kojim se ptica umazala dok je uzimala hranu.
Sama organizacija suzbijanja trovanja je prilično komplikovana jer ona obuhvata više nadležnih inspekcijskih službi. Teško je detektovati takav problem na terenu. To obično rade lovačke organizacije, staratelji nacionalnih parkova i rezervata i njihovi čuvari ili rendžeri koji nalaze uginule životinje. Oni to moraju da prijave nadležnom republičkom ekološkom inspektoru ili republičkom inspektoru za veterinu. Oni zajedno sa policijom treba da uzmu uzorke da bi se uradila toksikološka analiza. Često se uopšte ne uzimaju uzorci ili se otkriju kasno, kada je životinja već u fazi raspada, pa ne postoje dokazi da je do trovanja došlo.
U okviru Akcionog plana za zaštitu lešinara predviđeno je suzbijanje negativnih pojava kao što je trovanje. Radi toga je pokrenuta inicijativa serijom sastanaka i predavanja u saradnji sa lokalnim lovačkim organizacijama, veterinarskim službama, veterinarskim i ekološkim inspektorima i policijom. Realnost je takva da se počinioci ovih nedela retko otkrivaju.
Trovanje iz očaja
- Sami seljaci znaju ko ima otrova i ko je tome sklon, a zna se i kome je nešto učinjeno. Retko ko to čini iz obesti ili zle namere već zbog očaja i štete koja je nekom učinjena. Sama kompenzacija štete ne postoji, pa su ljudi prepušteni sami sebi da rešavaju taj problem. Naš cilj je da edukujemo, da što više ljudi informišemo i utičemo na podizanje njihove svesti da to ne čine, pa smo širom Srbije distribuirali letak „ Zaustavimo trovanje životinja u Srbiji“. U najnovijoj inicijativi smo krenuli sa pregovorima da se zakonski reguliše da klanični otpad i uginula stoka koja nije otrovana ili zaražena završi na hranilištima za ptice i da se tako obezbedi dovoljna količina hrane za lešinare. Time će biti omogućen prirodni proces razgradnje organskih materija i time će se u krajnjem slučaju sprečiti gubitak važnih biogenih elemenata. Ukoliko se sva uginula stoka zakopava, to može da dovede do ozbiljnog ekološkog problema, jer se time eliminišu mikro i makro elementi koji su veoma važni u procesu kruženja materije u prirodi - ukazuje Grubač na potencijalne ekološke probleme velikih razmera.
Pregovora se i ulažu se veliki napori da se u rešavanje ove problematike uključi Ministarstvo za poljoprivredu, odnosno veterine. Grubač ističe da trenutno veliki problem na Uvcu predstavlja nekontrolisana divlja izgradnja vikendica. Ukoliko se nastavi sa tim, to područje će biti potpuno degradiran prostor. Time se ugrožava najveći potencijal pitke vode u Srbiji, a pored toga se ugrožava najveće stanište beloglavog supa. Posebna zanimljivost je da se broj ovih ptica u Srbiji sa 12 parova u 1992. godine povećao na 105 parova u ovoj godini, a 76 mladunaca je poletelo.
Autor:
M. Čanović
Glas javnosti
