NOVI SAD, 5. septembar 2007 - Stručno i sistematsko praćenje adaptivnih mera na globalne klimatske promene u Srbiji još ne postoji, pa ni u zaštiti poljoprivrede.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Dragutin Mihajlović je na prvom nacionalnom skupu o očekivanim klimatskim promenama u Vojvodini, u Novom Sadu, rekao da na nivou države "ne postoji model ponašanja u situacijama velikih klimatskih promena".
"Kod nas ne postoji sistem mera adaptacije u poljoprivredi od klimatskih promena, a nema ni podizanja svesti kod ljudi uključenih u primarnu poljoprivrednu proizvodnju", ocenio je Mihajlović i dodao da je neophodno da Srbija hitno donese strategiju o uticaju klimatskih promena na poljoprivredu i ostale osetljive segmente proizvodnje.
Stručnjak novosadskog Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo Miroslav Malešević ocenio je "da su klimatske promene u toku i da je Srbija kasno počela da ih beleži". "Ove godine imali smo tipičan primer klimatskih promena, koje će nam se sigurno opet dešavati", rekao je Malešević i naglasio da će ratarstka proizvodnja trpeti posledice toga, dok će promene zemljišta najviše uticati na prinose.
Malešević je precizirao da "biljke osećaju" promene rezervi vlage u zemljištu, koja se odražava na smanjenje minerala, zbog čega dolazi do promena u fazama razvoja biljke i ubrzanog starenja, a samim tim i do smanjenja prinosa.
"Nemamo alternativu izgradnji sistema za navodnjavanje i taj posao u Srbiji morao bi se ubrzati i intenzivirati jer smo zemlja s najmanjom pokrivenošću zemljišta zalivnim sistemima", rekao je Malešević.
Prema njegovim rečima, u Srbiji će morati da dodje do promene načina obrade zemljišta i načina gajenja poljoprivrednih kultura, posebno u unosu organskog i mineralnog đubriva, gde su promene najhitnije.
Izvor: Beta
