Ekologija
Tek što su izvidali rane posle katastrofalnog požara od pre 11 godina, u Deliblatskoj peščari ponovo moraju da obnavljaju spaljene četinarske šume


Život ovde više ne stanuje: Deliblatska peščara posle požara               (Foto ŠG„Banat”)
Kovin – Nevolja nikad ne stiže sama. Posle nezapamćene suše, Deliblatsku peščaru, najveću oazu stepske, šumske i močvarne vegetacije u ovom delu Evrope, pogodio je i požar. Četvrti po veličini u poslednje četiri decenije – objašnjava za „Politiku” Aleksandar Obradović, direktor Šumskog gazdinstva „Banat” koje čuva i koristi ovaj specijalni prirodni rezervat.
Požar je zahvatio više od 600 hektara pod četinarima i niskim rastinjem. Šuma je izgorela na 350 hektara, a ostalo je tzv. opožarena površina. Uz napomenu da će krajem ove nedelje biti poznati potpuniji podaci o šteti, naš sagovornik navodi da se u ovom trenutku može reći da gazdinstvo čeka mukotrpno i dugo obnavljanje spaljene šume.
Vatra je buknula na prostoru koji je u evropskim, pa i svetskim okvirima poznat kao stanište endemskih biljnih vrsta, koje uspevaju samo ovde. Na udaru je bilo i lovište „Dragićev hat”, carstvo trofejne divljači – jelena, divljih svinja i srndaća. Obradović ističe da je vatra zahvatila 150, od ukupno 1.800 hektara zatvorenog dela lovišta, tako da su životinje imale dovoljno prostora da umaknu od plamena. U svakom slučaju, kapije su bile otvorene, pa su se pomenute zverke razbežale po šumi.
U „Banatu” naglašavaju da se može reći da je Deliblatska peščara – banatski Zlatibor. Prava fabrika kiseonika. Ovo je utoliko važnije kad se zna da je ovaj deo Vojvodine najsiromašniji šumama, a šume na ovom prostoru čine 12 odsto šuma u pokrajini. Požari se u peščari, po pravilu, javljaju danju. Ovaj poslednji dogodio se noću. Došao je iz pravca vikend-naselja, i sistemi za video-nadzor nisu mogli da ga detektuju, zbog mraka. To što je stigao iz naseobine razlog je više da se posumnja da je i ovog puta vatrenu stihiju potpalio – čovek.
Požari u Deliblatskoj peščari su redovna pojava. Što bi rekli – pravilo, a ne izuzetak. Na osnovu pisanih dokumenata iz 18. i 19. veka, vatra je presudno uticala na stanje ovdašnje flore i faune. Zajedno sa ostalim činiocima, kao što su prekomerna seča i pašarenje, vatrena stihija je pripomogla stvaranju „evropske sahare”.
Najveći šumski požari dogodili su se ovde u martu 1973, krajem avgusta 1990. i u istom mesecu šest godina kasnije. Taj treći bio je najveći u istoriji rezervata, kako po površini obuhvata, tako i po pričinjenoj šteti. Tad je izgorelo blizu 1.600 hektara četinara i skoro 700 hektara lišćara. Šuma je stradala na skoro 4.000, od oko 35.000 hektara, koliko ima jedan od najvećih biodiverziteta na Starom kontinentu.
U ŠG „Banat” već su počeli sa sanacijom opožarenih površina. Do 2005. borove šume uspele su da se povrate gotovo na celoj površini, a lišćari se teško oporavljaju. Posle sanacije i pošumljavanja krajem prošlog veka, novosadsko odeljenje Zavoda za zaštitu prirode, zajedno sa ovim gazdinstvom, uradilo je studiju kojom je uspostavljen trostepeni sistem zaštite Deliblatske peščare.
Požarišta bora, u prvom i drugom stepenu zaštite, nisu određena za pošumljavanje, već su prepuštena prirodnom procesu obrastanja, kako stručnjaci kažu, travnim zajednicama. Inače, od 1996. pa do pre dve godine veštački je podignuto blizu 450 hektara šuma. Šumari vele da ih je katastrofalni požar 1996. godine tako finansijski iscrpio da se gazdinstvo do danas nije oporavilo. Sad su pretrpeli novi udarac.

Slobodan Dukić
[objavljeno: 31.07.2007.] 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 353 48
Udruženje Sloboda za zivotinje gostovalo na EXIT-u 007... Naše Udruženje je ove godine na EXIT-u nastupilo pod sloganom "Globalno otopljenje - vegetarijanstvo kao rešenje"  i o toj temi imali smo priliku da govorimo pred brojnim posetiocima koji su postavljali pitanja, davali komentare, a i pred medijima koji su podržali našu akciju. Najveće, i najpozitivnije otkriće EXIT-a 007 bili su posetioci našeg štanda. Bilo je pravo zadovoljstvo videti sa kojim oduševljenjem ti, mahom mladi ljudi strpljivo u jednoj ruci drže piće a drugom potpisuju i vade ...
Com Content 551 48
Izviždali opersku divu zbog krzna... Operska pevačica Ketrin Dženkins bila je izviždana kada je došla da otvori zimsku rasprodaju u londonskoj prodavnici “Herods” (Harrods) zato što se tamo prodaju bunde od pravog krzna.  Demonstranti su vikali "sram te bilo Ketrin" u trenutku kad su se ispred "Herodsa" pojavile kočije u kojima je bila diva, preneo je Bi-Bi-Si njuz (BBC News) na svom sajtu. Velška zvezda pozvana je da otvori tradicionalnu rasprodaju pošto je, navodno, pevačica Leona Luis to odbila u znak protesta š...
Com Content 287 48
Ptice selice nece da lete... Neobično visoke temeperature za ovo doba godine potpuno su poremetile ravnotežu u prirodi. Ptice selice apsolutno nemaju nikakvu želju da krenu u toplije krajeve, dok žabe i slepi miševi i ne spavaju zimski san.Neobično visoke temeperature za ovo doba godine potpuno su poremetile ravnotežu u prirodi. Ptice selice apsolutno nemaju nikakvu želju da krenu u toplije krajeve, dok žabe i slepi miševi i ne spavaju zimski san. Stručnjaci Instituta u Vestfaliji smatraju da su životinje pod stresom jer je...
Com Content 1740 48
Evropa je rekla NE surovoj kozmetici! ... Udruženja Sloboda za životinje i Feniks, obeležili su svetski Dan zaštite oglednih životinja u subotu 27. aprila na Trgu Nikole Pašića u periodu od 12.00 do 14.00 sati.Na Trgu su bili postavljeni info štandovi i izložen edukativni materijal, čime je dat doprinos u informisanju sugrađana da se u svetu godišnje u eksperimentima koristi oko 150 miliona kičmenjaka, od toga 12 miliona u Evropi. Tu spadaju ribe, vodozemci, gmizavci, ptice i sisari. Polovinu svih sisara čine miševi i pacovi, a drugu ...
Com Content 565 48
Nedavno otkriven sao la već je ugrožena vrsta... Šumski papkar otkriven 1992. u šumama Vijetnama nalazi se na rubu izumiranja. Kad je prvi put primećen 1992, naučnici su bili šokirani što je tako veliki sisar ostao nepoznanica do kraja dvadesetog veka. Sao la (Pseudoryx nghetinhensis), rođak krave, bizona i koze, od tada nije viđen već nekoliko godina, a u kratko vreme koliko je naučna zajednica uopšte bila svesna postojanja vrste, zoolozi su imali priliku da prouče samo tri primerka.Životinja na fotografiji je očigledno povređena i uhvaćena u...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

Srodni članci (po ključnim rečima)

Udruženje Sloboda za zivotinje gostovalo na EXIT-u 007

Detaljnije »