Ekologija
Simbol McDonalds-a je svima dobro poznat: dva zlatna luka na crvenoj podlozi mogu se videti u skoro svim zemljama sveta. Međutim, bez obzira na to šta giganti brze hrane žele da vi mislite o njima, McDonalds-u danas predstavlja uništenje kišnih šuma. I to je jedan veoma “Unhappy meal” (nesrećan obrok) za našu planetu.

Kišne šume Amazona mnogi poistovećuju sa netaknutom prirodom u kojoj obitava veliki broj životinjskih vrsta. Međutim, za McDonalds i neke velike trgovace sojom, Amazon predstavlja nešto drugo – jeftinu zemlju i jeftinu radnu snagu. Zemlja je jeftina, jer se dobija pod sumnjivim okolnostima (što je ravno krađi), dok su ljudi koji rade na seči šuma i na farmama Amazona jednostavno rečeno – robovi. Verovatno se pitate kako je ovo moguće? Sledi objašnjenje.

Trgovci sojom ohrabruhu farmere da poseku kišne šume i da zasade soju. Soja se transportuje u Evropu gde se koristi za prehranu životinja (pilića i svinja). Ove životinje se dalje “pretvaraju” u proizvode poput McNuggets-a i raznih sličnih proizvoda koje možete naći u prodavnicama brze hrane (koje se teško mogu nazvati restoranima) i supermarketima.

Put od kišnih šuma do “restorana” brze hrane deluje na prvi pogled jednostavno, međutim, otkrivanje suštine, tj. razloga uništavanja kišnih šuma, zahtevalo je jednogodišnju istragu koju su aktivisti organizacije Greenpeace obavili pomoću satelitskih snimaka, praćenja aktivnosti i analize prethodno neobjavljenih vladinih dokumenata.

Gavin Edwards, koordinator kampanje za zaštitu šuma organizacije Greenpeace, izjavio je povodom toga sledeće: “Supermarketi i giganti brze hrane, kao što je McDonalds, moraju biti sigurni da se njihovi proizvodi ni na kakav način ne mogu povezati sa uništavanjem kišnih šuma, porobljavanjem i ugrožavanjem ljudskih prava”.
 
Trgovinu sojom uglavnom kontoliše mali broj trgovaca na veliko: Cargill, Bunge i Archer Daniels Midland (ADM). U Brazilu, ovaj kartel predstavlja neku vrstu banke koja obezbeđuje “usluge” (ukoliko se to može tako nazvati) farmerima. Umesto zajma, oni farmerima daju seme, đubrivo i hervicide u zamenu za soju. Na primer, Bunge je samo tokom 2004. godine Brazilskim farmerima obezbedio seme, đubrivo i herbicide u vrednosti od 1.000.000.000 dolara. Kompanije na ovaj način stiču kontrolu nad velikim delom zemlje koji je nekada bio kišna šuma. Zajedno, ove tri kompanije su odgovorne za oko 60% finansija proizvodnje soje u Brazilu.

Oblast Mato Grosso u Brazilu je najugroženija po pitanju uništavanja šuma – gotovo polovina uništenih šuma u periodu 2003-2004 nalazi(la) se u ovoj oblasti. Guverner oblasti Mato Grosso, Blairo Maggi, lokalno je poznat kao kralj soje – “Soya King”. Njegova kompanija koja se bavi proizvodnjom soje (Grupo Andre Maggi) kontroliše većinski deo proizvodnje soje u toj oblasti. Počev od izbora 2002, kada je izabran za guvernera, uništenje šuma u Mato Grosso oblasti povećano je za 30%.
 
Takođe je primećeno da su neke banke imale udela u uništenju Amazona. Korporacija IFC (International Finance Corporation), kreditno odeljenje banke World Bank, pozajmila je novac kompaniji Grupo Andre Maggi, pogrešno procenivši moguću štetu koju ova kompanija može načiniti životnoj sredini. Mnoge druge banke su takođe pozajmile velike sume novca kompaniji bez prethodno sprovedenog istraživanja o mogućem riziku po životnu sredinu. Na primer, Rabobank, holandska najveća banka orijentisana ka agrikulturi pozajmila je preko 330 miliona dolara kompaniji Grupo Andre Maggi. Rabobank takođe priznaje da nije samostalno obavila procenu rizika, referencirajući se na istraživanja korporacje IFC. Jednostavno rečeno, “restorani” brze hrane, trgovci sojom i velike banke zajedničkim snagama uništavaju kišne šume Amazona.

Dakle, zrno soje putuje oko 7.000km iz Amazona kako bi se eventualno pretvorilo u McNugget. Pri tome se uništavaju šume, biljne i životinjske vrste i porobljavaju ljudi. Međutim, kompanije koje se bave proizvodnjom brze hrane znaju za posledice nastale proizvodnjom soje u Amazonu, ali ne zahtevaju isključenje te soje iz lanca nabavke namirnica. Prijatno!

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1690 48
Za "razvoj lovstva" u Srbiji izdvojeno 60 miliona dinara... Dok je novac preko potreban za brojne ekološke projekte i čišćenje životne sredine koja jednako ugrožava ne samo ljude, nego i životinje, podzemne i nadzemne vode, zemljište i vazduh, i dok je urgentno potrebna pomoć u zaštiti brojnih ugroženih vrsta, političari poklanjaju za Srbiju ogromnu svotu novca (60 miliona dinara) lovcima, da bi mogli još više i obesnije da ubijaju i uništavaju životinje, kojih je ionako sve manje, i to najviše zbog lovaca... Ovo je ne samo potpuno besmisleno, nego je i ...
Com Content 203 48
Životinje u obrazovanju... Nastavnici prirodnih nauka zagovaraju seciranje u školskoj učionici kao najbolji način podučavanja učenika o životnim procesima jer oni jednostavno nemaju vremena ili sklonosti za prihvatanje nečeg novog..Kada je 1920.g. seciranje bilo uvedeno u obrazovni program mislilo se da će to biti dobro za studije anatomije, fiziologije i teoriju evolucije. U međuvremenu su se usavršene brojne nastavne me...
Com Content 1616 48
Srpski nacionalni parkovi idealni za nuklearni otpad!... Srpski nacionalni parkovi idealni su za odlaganje nuklearnog otpada?! Ovako su novi zakon o zaštiti prirode preveli novosadski ekolozi. Predsednik Skupštine Ekološkog pokreta Srbije Nikola Aleksić za Kurir tvrdi da država na mala vrata pokušava da od Fruške gore napravi najveću deponiju nuklearnog otpada u Evropi! - Nacrtom za izmenu i dopunu Zakona o zaštiti prirode menja se aktuelni član 35 članom 13, koji će, ako se usvoji, Frušku goru pretvoriti u nuklearnu deponiju. Nacrt je prošao Vladu i...
Com Content 294 48
Dokazi o japanskom korumpiranju zemalja širom sveta u korist kitolova... 19. 07. 2005. Bivši službenici vlade Solomonskih ostrva priznali su da je Japan platio za njihov glas u korist kitolova u Medjunarodnoj komisiji za kitolov. Otkrivanje ovih informacija je bilo rezultat istrage gubitka više miliona dolara iz državne blagajne. Službenici su priznali da je Japan platio troškove Solomonskih ostrva prilikom učestvovanja na sastancima Medjunarodne komisije za kitolov, da je obezbedio isplate političarima Solomonskih ostrva kao i priloge za političke izbore.   ...
Com Content 320 48
Kreditiranje uzgoja životinja radi krzna i kože apsolutno neprihvatljivo... Pismo upućeno MINISTARSTVU POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE REPUBLIKE SRBIJE:Smatramo pre svega, da je kreditiranje uzgoja životinja radi krzna i kože apsolutno neprihvatljivo, sa  moralnog i bilo kog drugog stanovišta. Zato molimo Ministarstvo da ubuduće ne odobrava kredite za ove namene. Takođe vas molimo da svim bankama koje van Programa Vlade, samostalno odobravaju ovu vrstu kredita, pošaljete dopis kojim biste im sugerisali da na isti način tretiraju takve zahteve. MINISTARSTVU ...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Za "razvoj lovstva" u Srbiji izdvojeno 60 miliona dinara

Detaljnije »