Ekologija
Mnogima nije poznato koliko globalno zagrevanje naše planete dramatično utiče na životinjski i biljni svet. Krajem devedesetih godina prošlog veka umnožili su se događaji koji alarmantno upozoravaju da je poslednji trenutak spasavanja prirode već nastupio.

Kada su se na plažu severne Kalifornije nasukali više od stotinu od gladi umirućih mladunaca foka, naučnici su napravili istragu da bi rešili zagonetku. Ispostavilo se da su se sitne ribe kojima se mlade foke hrane sklonile u prevelike dubine, nedostupne fokama-sisarima, a sve zbog pregrejanosti površinskog sloja okeana. Slučaj »gladnih foka« nije jedini koji ukazuje na poremećenost ekološkog sistema, ima ih bezbroj.

U proleće 1998. godine desila se još jedna tragedija o kojoj naši mediji nisu ništa rekli, jer se kod nas ekološke vesti skoro i ne prenose. Rode, koje su se vraćale na sever Evrope posle zimovanja u toploj Africi, naišle su na izuzetno hladan talas koji je okovao snegom i ledom Nemačku i Poljsku. Njihovi instinkti su ih vodili što dalje odatle, tako da su se one vrtele u krug iznad Turske i Balkanskog poluostrva. Na hiljade ih je nađeno mrtvih. Ljudi su takođe počeli osećati vrelinu koja donosi sve više sušnih perioda bez kapi kiše.

Topli talas koji je pre neko leto zahvatio severoistok Amerike izazvao je lančane nestanke struje, a sve zbog preopterećenosti mreže masovnom upotrebom klima uređaja. Nestanak struje usred leta u državi Njujork bio je uzrokovan pregrejavanjem jezera Ontario odakle je lokalna nuklearna centrala uzimala vodu za hlađenje u procesu proizvodnje energije. Ono što je do juče bilo »dosadno« zvocanje ekologa i udruženja za zaštitu životinja, danas se već uveliko ostvaruje: neće samo životinje imati problema sa globalnim zagrevanjem.

Neka ostrva u Tihom okeanu su nestala usled podizanja nivoa mora, a stanovništvo raseljeno na bezbednija mesta. Otopljavanje ledenih površina na polovima se »uspešno« nastavlja. Na prelasku milenijuma smo bili svedoci opasnosti koja se nadvila nad Novim Zelandom. Kao u nekom filmu katastrofe, ogromna santa leda, veća od te ostrvske zemlje, odlomila se od Južnog pola i krenula da se sudari sa celom državom. Srećom, vojska je uspela da uništi ledenog monstruma pre nego što je stigao do cilja.

Ali, problem globalnog zagrevanja neće moći rešiti naoružana vojna sila, već vojska osvešćenih pojedinaca. Toplotni udari svakoga leta odnose sve više ljudskih života. U leto 2003. godine u Parizu nije bilo dovoljno mesta u mrtvačnicama za ovakve slučajeve. U šumama sve češće haraju požari. Požari zahvataju sve veće površine te tako doprinose daljem zagrevanju. Požar u blizini Holywood-a, novembra 2003. godine, desio se na površini većoj od površine Beograda, a pri tome su životinje bile najveće žrtve. Zapažene su zaista velike promene u prirodi. Zagrevanjem mora se broj zooplanktona, glavnog izvora hrane za mnoge riblje vrste, smanjuje u ogromnim procentima. Na površini zemlje se zapažaju migracije vrsta uzrokovane globalnim zagrevanjem: čak se i leptiri sele u hladnije, severnije krajeve ili na višlje planine da bi se sklonili od toplote. Svaka godina nam donosi obaranje apsolutnog rekorda do sad najhladnije zime i najtoplijeg leta.

Zima 2004. je u Nemačkoj i severnim evropskim zemljama zabeležila neverovatnih četrdeset stepeni ispod nule. Kako li je tek životinjama pri ovakvim vremenskim uslovima, možemo tek nagađati...Ali, šta ljudi čine da se ovaj negativan trend spreči ili bar umanji na duži rok? Zaista malo toga, ali se ogromna sredstva troše na sve preciznija merenja veličine opšte katastrofe koja se posle sa ponosom objavljuju. Definitivno je dokazano, i u tome se najzad slažu i do sad najskeptičniji naučnici, da je poslednja decenija prošlog milenijuma bila najtoplija ikad u istoriji.
Posle svega, pitamo se da li je u pitanju globalno zagrevanje ili tek globalno zagrejavanje pred predstojeće događaje?

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 563 48
Beloglavi sup se vratio sa pasošem... Beloglavi sup, od milošte prozvan Lala, u novembru prošle godine pobegao je iz rezervata Uvac u Crnu Goru, a prekjuče je kao prvi orao sa pasošem vraćen u Srbiju. Njegov povratak trajao je dva meseca, a veliku podršku vraćanju ove lutalice dali su Zavod za zaštitu prirode Crne Gore, Ministarstvo za zaštitu i turizam kao i Predrag Guberinić kod koga je sup boravio. Orao lešinar Lala vraćen iz Crne Gore u Srbiju  Dokumentacija Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković”. Belogl...
Com Content 602 48
Putovanje u plastični vrtlog... Grupa ekologa i naučnika sprema se na jedrenje prema opskurnom delu Pacifičkog okeana kako bi istražili ogromnu gomilu otpada poznatu kao 'Plastični vrtlog'. Ogromna gomila - neki naučnici procenjuju da je dvostruko veća od Teksasa - nakupljala se u zadnjih 60 godina dok su ljudi iz Azije i SAD-a uredno bacali neželjene predmete u okean. Raznobojna plastika od klompi do plastičnih kesa lagano se razgrađuje u manje čestice pod uticajem sunčevih zraka, a okeanske struje odvukle su ih u spiralnu go...
Com Content 1692 48
Priča o poslednjem vuku... Ova priča nosi duboku poruku i upozorava na moguću budućnost - mada, sudeći po aktuelnim događajima, vreme događanja se može premestiti i u neke skorije godine (posebno u odnosu na deo o ubijanju poslednjeg vuka)... Srbija 2042. godine, lokacija Zlatibor, jedna od poslednjih planina sa drvećem u Srbiji. Cvrkut ptica je u ovoj zemlji odavno nestao još od velike eksplozije nuklearnog reaktora, čak su i reke presušile, životinje iz prirode su nestale... ali se jedna jedina životinja još odupire ne...
Com Content 366 48
Jeleni i divlje svinje pobegli iz zapaljenog lovišta... Kovin – Nevolja nikad ne stiže sama. Posle nezapamćene suše, Deliblatsku peščaru, najveću oazu stepske, šumske i močvarne vegetacije u ovom delu Evrope, pogodio je i požar.Četvrti po veličini u poslednje četiri decenije – objašnjava za „Politiku” Aleksandar Obradović, direktor Šumskog gazdinstva „Banat” koje čuva i koristi ovaj specijalni prirodni rezervat. Tek što su izvidali rane posle katastrofalnog požara od pre 11 godina, u Deliblatskoj peščari ponovo moraju da obnavljaju spalje...
Com Content 1641 48
Zemlja mira je ugrožena zbog besmislenog saobraćajnog plana... Poštovani posetioci sajta Sloboda za životinje, molimo Vas da potpisivanjem peticije pomognete Zemlju mira – Internacioalnu zadužbinu Gabriele za sve kulture sveta. Kroz ove prelepe predele, na kojima žive mnoge različite vrste životinja, slobodne od bilo kakve eksploatacije, u biotopima, poljima i šumskim krajolicima na kojima su se nastanile i na kojima su se obnovile mnoge vrste ptica -  po saobraćajnom planu treba da prođe autoput. Molimo vas da učestvujete i svojim potpisom...

Komentari   

# iva 14-10-2007 23:51
Nemam komentar...Toli ko je strasno a ljudi u nasoj zemlji apsolutno nisu svesni sta se desava dalje od politike i pukog prezivljavanja. Strasno.Navike , nacini zivota moraju pod hito da se menjaju jer ova planeta nece postojati samo dok je nas nego i kad nas vise ne bude.Sramota je da je ostavimo buducim pokolenjima u ovakvom stanju.
# Nevena 26-02-2008 22:37
Sramota za naprednu ljudsku civilizaciju.Ak o vec sami sebe ubijamo, pokusajmo da zastitimo ovo malo lepote zivotinja i biljaka sto nam je ostalo.

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Beloglavi sup se vratio sa pasošem

Detaljnije »