Zbog suše i visokih temperatura biljke postaju manje, a time i životinje koje se njima hrane. Neke vrste se svakih 10 godina sele za šest kilometara bliže polovima.
Prve promene naučnici su uočili u veličini ovaca na ostrvu Soay na zapadnoj obali Škotske, a utvrdili su da su se smanjile za oko pet procenata u proteklih 25 godina. Takođe su se smanjili i jeleni, kornjače, galebovi i čak i polarni medvedi. Zagađenje okeana uzrokovalo je smanjenje veličine algi i planktona koje su na dnu prehrambenog lanca. Smanjili su se i ribe i rakovi, a to će negativno uticati na gotovo milijardu ljudi kojima su oni glavni izvor proteina, utvrdilo je istraživanje Univerziteta Singapur, objavljeno u časopisu "Nature Climate Change".
- Posledice smanjenja vrsta ne razumemo u potpunosti, no one imaju veliki uticaj na biološku raznolikost sveta. Smanjivanje i izumiranje životinja utiče na ceo prehrambeni lanac i predstavlja i veliku pretnju za ljude koji će se takođe smanjiti – rekao je autor studije, dr David Bickford. Predviđaju da će zbog manje količine hrane životinje na vrhu prehrambenog lanca, pa i ljudi, biti manji, imati manje potomaka i biti skloniji bolestima.
Eksperimentalna istraživanja otkrila su da sa svakim dodatnim stepenom zagrevanja planete, veliki broj biljaka “izgubi” do 27 procenta svoje veličine, dok se ribe smanje za oko 22 procenta. Kroz naredne decenije veliki broj sisara, riba i biljaka postaće minijaturne verzije onoga što su danas, dok će one koje se ne uspeju prilagoditi izumreti, najavljuju naučnici.
Odvojena studija na 1700 biljaka, insekata, ptica i vodozemaca otkrila je da se 80 posto njih svakih 10 godina pomera za šest kilometara prema polovima, a 87 posto njih parenje ili oplodnju obavlja dva ili više dana ranije svakih deset godina.
Razlozi smanjivanja
Stručnjaci pretpostavljaju da se životinje fizički smanjuju jer im je potrebno manje masnog tkiva u toplim uslovima ali i zato jer je sve manje izvora hrane i pitke vode. Zbog suša, sve je manje useva i druge hrane koja je nužna za preživljavanje životinja, a naučnici smatraju da su globalnim zagrevanjem najugroženije hladnokrvne vrste životinja, poput vodozemaca.
Klimatske promene na Zemlji već su se pojavljivale, no ono što brine je brzina sadašnje klimatske promene. Tokom prošlog veka prosečne globalne temperature porasle su za gotovo jedan stepen, a pretpostavlja se da će do 2100. temperature u proseku narasti za 7°C.
Izvor: Znanost
