Ekologija

 

Sahara Shutterstock
Drveće će formirati bedem dug 7.000 i širok 15 kilometara

 

Megašuma će spasiti afrički kontinent

Zeleni zid oko pustinje

D. Milojković/„Bild“ | 14. 02. 2010. - 00:02h | Foto: Shutterstock

Hiljade ljudi u afričkoj zoni Sahel (oblast koja se graniči sa pustinjom Saharom) živi u stalnoj opasnosti od uništenja. Njihov neprijatelj je pustinja koja se sve više širi. Ovaj proces mogao bi da bude zaustavljen šumom ogromnih razmera koja bi bila posađena tako da formira svojevrstan bedem dug 7.000 i širok 15 km, preko čitavog afričkog kontinenta.

Na ideju o izgradnji „velikog zelenog zida“ prvi je došao bivši predsednik Senagala Olusegun Obasandžo. On se pre pet godina dogovorio s predstavnicima 10 drugih zemalja severne Afrike da će u roku od 30 godina i zasaditi ovu ogromnu šumu. Ideja se zasniva na nadi da bi drveće uspelo da zaustavi proces širenja pustinje i da svojim korenjem „veže“ i na taj način zadrži zemlju plodnom. To bi trebalo da spase od uništenja Sahel čija plodna zemlja hrani brojne Afrikance. Stanovništvo te oblasti, naime, živi uglavnom od zemljoradnje i stočarstva, ali prevelika krda stoke, erozija i suše nezaustavljivo uništavaju zemljište. Komad po komad plodne zemlje zauvek nestaje – a to često znači smrt i za čitava sela. Sadašnji predsednik Senegala, Abdulaje Vade, rešio je da ovaj plan sprovede u delo u vrlo kratkom roku. Drveće bi trebalo da bude posađeno južno od Sahare: od Atlantskog do Indijskog okeana, od Dakara na zapadu, do Džibutija na istoku.

Pojedini stručnjaci, međutim, sumnjaju u uspeh poduhvata, jer stanovništvo Sahela za ogrev koristi drvo – kojim bi verovatno počelo da se snabdeva i u novozasađenoj šumi. Drugi krupan problem predstavljaju tamošnja velika krda stoke, koja bi verovatno uništavala mlade sadnice ukoliko nisu ograđene.

Inače, na sličnu ideju o stvaranju “zelenog kineskog zida” kao prepreke u širenju pustinje Gobi došli su pre nekoliko godina i Kinezi.

Britanski arhitekta Magnus Larson je kao dodatak „zelenom zidu“ na poslednjem forumu Tehnologije, zabave i dizajna u Oksfordu predložio izgradnju peščanog zida oko Sahare dugog 6.000 kilometara koji bi se napravio stvrdnjavanjem dina. Peščana barijera trebalo bi da se proteže od Džibutija na istoku do Mauritanije u zapadnoj Africi. Za stvrdnjavanje peščanih dina koristila bi se bakterija bacillus pasteuri koja se može pronaći u močvarnim područjima, a hemijskim putem stvara kalcit, koji je po svojim osobinama najsličniji cementu. Bakterije bi se do pustinje transportovale u velikim balonima. Kada bi vetar preko njih naneo pesak i stvorio dine, ti baloni bi se probušili.

Ujedinjene nacije su još pre tri godine u svojoj studiji upozorile na to da je širenje pustinja jedan od najvećih izazova našeg vremena i da one predstavljaju realnu opasnost za prostor koji je pogodan za život ljudi. Najproblematičnija područja su srednja Azija, Kina i subsaharska Afrika.

Originalna vest: Blic

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 101 48
Korejski naučnici klonirali psa... Snupija, prvog kloniranog psa na svetu, stvorili su južnokorejski naučnici iz Seula, koristeći ćelije koze uzete sa uha trogodišnjeg avganistanskog lovačkog psa Taija. Snupija, prvog kloni-ranog psa na svetu, stvorili su južnokorejski naučnici iz Seula, koristeći ćelije koze uzete sa uha trogodišnjeg avgani-stanskog lovačkog psa Taija. Ćelije su nakon toga smeštene u neoplođenu jajnu ćeliju ženke labradora. Naredni korak je bio izazivanje transformacije jajne ćelije u embrion pomoću električne...
Com Content 1747 48
Opasni lekovi u kopnenoj i morskoj vodi... Samo u Nemačkoj se svakoga dana baci nekoliko tona raznih lekova. To znači da su i u reke i jezera dospeli medikamenti koji mogu ozbiljno da naškode biljnom i životinjskom svetu. Mnogi i ne znaju šta rade kada bace u đubre pilule kojima je, na primer, istekao rok trajanja. Isto tako, mnoge aktivne supstance koje lekovi sadrže, naše telo uopšte ne apsorbuje pa tako one, sa našim izmetom i mokraćom, odlaze u nužnik. Isto je i sa lekovima koji se (masovno) daju domaćim životinjama – oni završa...
Com Content 87 48
Predlog za pretvaranje lovišta u nacionalne parkove... Zbog mnogih razloga a i zbog specifičnih afera krivolova koji se već godinama kod nas odvijaPredlažemo da Vlada u određenom vremenskom periodu uzme kao svoj prioritet plansko pretvaranje lovišta u nacionalne parkove bez lova– sa sledećim obrazloženjem: Zbog mnogih razloga a i zbog specifičnih afera krivolova koji se već godinama kod nas odvija Predlažemo da Vlada u određenom vremenskom periodu uzme kao svoj prioritet plansko pretvaranje lovišta u nacionalne parkove bez lova– sa sledećim obra...
Com Content 1626 48
Novo otkriće: Psi oponašaju svoje vlasnike ... Ispitivanje koje je rađeno na Bečkom univerzitetu na Katedri za kognitivnu biologiju, dokazalo je da psi imitiraju vlasnike. Deset odraslih pasa raznih rasa i njihovi vlasnici učestvovali su u eksperimentu. Svi psi prethodno su naučeni da otvore klizna vrata šapom ili glavom. Zatim su psi gledali svoje vlasnike kako otvaraju vrata rukom ili glavom. Kasnije, vlasnici su se morali spustiti na pod i glavom odgurati klizna vrata. Kasnije su pse razdvojili u dve grupe, na one koji su bili nagrađeni...
Com Content 383 48
Preživari i globalno zagrevanje... Uloga severnih jelena u globalnom otopljavanju OSLO, 23. avgusta 2007. (Beta-AFP) - Severni jeleni takođe doprinose zagrevanju planete ispuštajući gasove koji izazivaju efekat staklene bašte, saopštio je jedan norveški naučnik.Uloga severnih jelena u globalnom otopljavanju OSLO, 23. avgusta 2007. (Beta-AFP) - Severni jeleni takođe doprinose zagrevanju planete ispuštajući gasove koji izazivaju efekat staklene bašte, saopštio je jedan norveški naučnik.Odrasli preživar godišnje proizvede gasove koj...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Korejski naučnici klonirali psa

Detaljnije »