Ekologija

 

platani na bulevaru

28. januar 2010. | 17:12 | Izvor: B92

Beograd -- Beogradski Bulevar kralja Aleksandra ostaće bez 400 platana. Iako se građani protive seči drvoreda, u "Zelenilu" tvrde da je uklanjanje stabala neminovno.

Polovinom februara, zbog rekonstrukcije Bulevara kralja Aleksandra, trebalo bi da počne seča platana u toj ulici. Dok studija Šumarskog fakulteta pokazuje da su stabla još pre tri godine bila u lošem stanju i da je njihovo uklanjanje neminovno, mnogi građani protestuju.

Drvoredi platana simbol su Bulevara kralja Aleksandra i tog dela grada. Međutim, od polovine februara, sva stabla će biti isečena.

Generalni direktor "Zelenila", Radovan Draškić, kaže da seča nema veze sa rekonstrukcijom ulice i da je još 2007. godine Šumarski fakultet uradio studiju prema kojoj je najveći broj stabala oboleo.

"Rekonstrukcija Bulevara je samo pospešila našu odluku da uđemo u jednu ovakvu radikalnu varijantu kada je u pitanju drvored. Problemi sa tim drvećem postoje još od 80-ih godina kada je prvi put došlo do oštećenja korenog sistema, kada su se radile sitnije rekonstrukcije Bulevara”, tvrdi Draškić.

Rekonstrukcija ulice, kao i podzemne kanalizacione i toplovodne mreže dodatno bi oštetita korenje drveća. Zbog toga bi za dve godine ponovo morao da se raskopava Bulevar da bi se vadila stabla.

Beograđani uveliko potpisuju peticiju protiv seče stabala starih nekoliko decenija, a na popularnom sajtu Fejsbuk otvorena je stranica "Sačuvajmo platane".

Građani sa kojima je razgovarala ekipa B92 uglavnom se protive seči stabala u jednoj od najprometnijih ulica u gradu.

"Ja sam protiv toga, zato što je divno imati odraslo drveće. Dok ono ponovo naraste, proći će 30 godina. Meni ne izgleda trulo."

"U principu nisam za to, ali nažalost, mi ne odlučujemo."

"Ja uopšte nisam za seču nikakvu."

"Ako su bolesni treba ih seći, jer kada su nekakve oluje mogu da stradaju i automobili i ljudi."

Profesor Šumarskog fakulteta Čedomir Marković kaže da je pregledom svakog stabla pojedinačno utvrđena masovna pojava truleži, a da su glavni razlog za to radikalna orezivanja stabala u periodu od 1995 do 1997. godine.

"Tad su orezane velikih prečnika. Stvorene su velike rane, koje sporo zarastaju, a koje nisu dezinfikovane. Vrlo brzo se pojavila centralna trulež. Danas je jedino zdrava rubna zona širine 3 do 5 centimetara. Kako su se na njih naslanjale nove grane koje su rasle, postoji opasnost obrušavanja", objašnjava Marković.


Generalni direktor "Zelenila" kaže da će kao kompenzaciju za emotivni šok zbog seče stabala, građani dobiti najmoderniji drvored u Beogradu. U okviru akcije biće isečeno oko 400 platana, a zasađeno 500 novih stabala.

Originalna vest: B92

***

Građani opravdano sumnjaju u istinitost tvrdnji da su platani oboleli. Oni i dalje odolevaju, uprkos nestručnom i neopravdanom sakaćenju, kome su podvrgnuti pre više od deset godina, a koje se nastavlja i danas, jer skoro svake godine oni koji bi trebalo da povećavaju zelene površine, sakate i seku drveće. Ne treba ni naglašavati opšte poznatu činjenicu da su platani na Bulevaru istporijski i kulturni spomenik.

U vreme kada je planeta suočena sa mogućnošću nestanka dve trećine živih vrsta i dve trećine broja ljudi zbog klimatskih promena nastalih najviše zagađivanjem i uništavanjem i sečom šuma i drveća, i kada se u većini normalnih zemalja trude da pošume što više površina, beogradski vlastodršci donose katastrofalne odluke poput seče  platana na Bulevaru i seče šume na Zvezdari...


ZAHTEVAMO od nadležnih da obustave donošenje i sprovođenje ovakvih, po sve nas štetnih odluka!

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1478 48
Primer nezakonitog reagovanja državnih institucija na prijave građana o zlostavljanju i ubijanju životinja... Desetog januara ove godine, pas šarplaninac vlasnika Milana Milenkovića iz sela Busur, u opštini Petrovac na Mlavi (Braničevski okrug), slučajno je uveče izašao iz dvorišta. Iako je služio kao čuvar dvorišta i tora ovaca, pas je bio blage naravi i nije napadao ljude. Tog dana oko 20 časova uveče, vlasnik je čuo dva pucnja iz lovačke puške blizu njegove kuće. Ujutru sledećeg dana, vlasnik nije našao svog psa i zatekao je njegovo beživotno telo manje od 100 metara od njegove kuće, sa prostrelnim r...
Com Content 504 48
Cirkus “Korona” ponovo u Beogradu... Cirkus „Korona” koji su građani upamtili po tome što mu se pre godinu dana urušila tribina za vreme predstave na kojoj je sedela publika, ponovo je u gradu. „Korona” je smeštena kod hale „Pionir”, u blizini škole, pa neki građani strahuju za bezbednost dece jer su u cirkusu i divlje životinje. Vlasnici cirkusa poručuju da nema razloga za brigu. U cirkusu se nalaze lav, tigar, jaguar i medved zbog čeka pojedini roditelji strahuju da bi neka od životinja mogla da pobegne jer cirk...
Com Content 280 48
Predavanje Christiana Sailera na Pravnom fakultetu... Obaveštavamo Vas da je 23.11.06, na Pravnom fakultetu gostovao predavač iz Nemačke, Dr Christian Sailer, svetski poznati pravnik i glavni tužioc na Medjunarodnom Tribunalu za prava životinja u Ženevi, koji je održao predavanje pod nazivom "Dostojanstvo životinja i ljudski zakoni" .Foto galerija predavanja >>Poštovani ljubitelji životinja, članovi i svi posetioci sajta, obaveštavamo Vas da je u okviru realizacije projekta „Pravni kapacitet Srbije za evropske integracije“ u č...
Com Content 255 48
HLS - kupci i dobavljači... Nakon pada deonica kompanije Huntingdon Life Sciences i gubitka poslednjeg investitora (Columbia Management / Bank of America), jedino što HLS održava u životu  su mušterije i dobavljači. "Svevideće oko" (Wall Street) će vremenom ukazati da li će nekom na pamet pasti svetla ideja ulaganja u LSRI (HLS simbol na berzi) ili kreiranja tržišta za HLS. Nakon pada deonica kompanije Huntingdon Life Sciences i gubitka poslednjeg investitora (Columbia Management / Bank of America), jedino što HL...
Com Content 1732 48
Da li ste sigurni da ne nosite na vašoj odeći krzno mačaka i pasa?... Udruženje Sloboda za životinje upozorava i informiše javnost: Kineska industrija krzna, u kojoj se osim zečeva, lisica, rakuna i drugih 'tipičnih' krznaša godišnje ubije i preko 2 miliona pasa i mačaka, ubraja se među najokrutnije i vodeće u proizvodnji krzna u svetu, sa 85% svetske proizvodnje. Istraga o proizvodnji i prodaji mačjeg i psećeg krzna pokazala je da su u nedostatku bilo kakve zakonske regulative i kontrole, psi i mačke izloženi užasnim mučenjima i najokrutnijim metodama ubijanja. ...

Komentari   

+1 # vlada 20-02-2010 11:35
Forum za zaštitu platana U Beogradu

www.beoplatan.com

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Primer nezakonitog reagovanja državnih institucija na prijave građana o zlostavljanju i ubijanju životinja

Detaljnije »