Prijava ovakve sadržine stigla je na naš sajt:
Poštovani ljubitelji životinja,
Zahvaljujući ljudima koji takođe vole naše sustanare na Planeti, dobismo vašu internet adresu, pa vam se ovim putem obraćamo za pomoć. Mi živimo na Čukaričkoj padini, u zgradi koja jednim delom gleda na Banovo brdo. Tu smo posadili borove, koji su, hvala Bogu, sada porasli i čine izuzetno stanište za mnoge životinje – kuce, mace, svrake, ježeve... Ali, kao i u svakoj priči sa tužnim krajem, i u našoj zgradi žive ljudi koji su se doselili iz ko zna kojih krajeva i kojima su životinje najveća smetnja za miran život.
Baš, eto, nama su društvo činile mace koje su rođene tu gde su i rasle. U pitanju je bilo šest predivnih mačaka, koje nikome nikakvo zlo nisu nanele. Samo su nam činile život lepšim i plemenitijim. Hranili smo ih dve godine, mazili ih samo pogledom jer nisu prilazile ljudima, sem komšinici u ulazu do našeg. Oni su živeli ispod njene terase i u njenom podrumu, čak ih je jednom i spasla od trovanja. I sve bi bilo lepo da monstum i ubica koji, nažalost, živi najbliže njima nije ponovo pokušao da ih otruje i uspeo u tome.
Mace u dvorištu zgrade - u desnom uglu.
Naime, u subotu, 14. juna, oko pola jedan po podne sedela sam na terasi i pila kafu, što najviše volimo da radimo moji članovi porodice i ja kada je lepo vreme, i naravno posmatrale te predivne mace, koje su se bacale i okretale kada sam im se obratila. U jednom trenutku sam primetila da im neko baca da jedu. Međutim, hrana je bila čudne boje – fluorescentno roze, što je, priznaćete, veštačka boja i za sok, a kamoli za meso. Pet mačaka je pohitalo i počelo da jede, dok sam ja pokušavala da provalim ko im baca hranu. Videla sam da kobasice sa otrovom dolaze sa terase ljudi koji ih inače ne hrane (nažalost, deca tog čoveka su uskraćena da svoju ljubav prema životinjama javno pokazuju jer im je otac monstrum i mrzi sve što mrda, pa tako verovatno i nas ljude). Ali bilo je kasno jer su mace već pojele određenu količinu. Kada sam pogledala u njih, dve su počele da se tresu i odjednom, kao da je sam đavo došao kod njih, pobegle glavom bez obzira. Kao da ih je neko pojurio. A zatim scena koju nikad neću da zaboravim – ubica, imenom i prezimenom Borivoje Perić, policajac u penziji, bolesnik i krvnik, zapalio je cigaretu i uživao u onome što je pretio da će da uradi – da će pobiti sve životinje koje se nađu isred i ispod njegove terase. Na našu žalost, to je i ostvario. Mace su umirale u najvećim mukama, a mi nismo mogli ništa da uradimo kako bismo im pomogli.
Šokirana prizorom, pozvala sam sestru, koja je sišla i pokupila ono otrovnih kobasica što je ostalo da se druge mace ne bi potrovale (iz tog legla ostala je jedna crna maca, a tri mačeta izgubila su majku i pitanje je da li će preživeti).
Otrovni mamci.
Ovo što vidite na slici jeste ta hrana koju je „ljubitelj životinja” bacao macama. A on se posle pokupio i otišao... Reći ću vam i to da tuda često prolaze deca, i zamislite samo da je neko od njih dodirnuo tu kobasicu i, ne daj bože, stavilo ruku u usta, niko ne bi mogao da ga spase.
I to nije prvi put. Pre otprilike godinu dana pokušao je isti taj Borivoje Perić, koji je inače i predsednik Skupštine stanara naše zgrade, da ih otruje, ali ih je, srećom, komšinica spasla. On ih je stalno terao, nas je nazivao svakakvim imenima, pretio je da će nas tužiti zato što ih hranimo, kao da je ta površina ispred njegove terase njegova dedovina – a ne daj bože da je bilo kakav cvet tu posadio, već i drvo koje samo nikne počupa ili ošiša, a ono i dalje raste, pa tako ukrug... I ne samo to. Taj ubica je skupljao kamenice, ili bolje rečeno stene i gađao mace. Uglavnom ih je promašivao, ali je skoro povredio jednu mačku, koja je posle toga nestala. 
Kamene gromade za ubijanje mačka.
Na gornjoj slici je to kamenje, skupljano za teranje životinja (pored bele kante). Na sledećoj slici to kamenje ne postoji jer ga je „ugledni građanin” iskoristio na proganjanje. Da zakonom nije zabranjeno ubijanje životinja iz pištolja, verujte mi, on bi bez ikakve griže savesti na najbrutalniji način ubio te životinje.
Nakon upotrebe kamenja za ubijanje mačaka.
Naravno, nije on usamljen u tome. Mnogi stanari naše i susednih zgrada mrze životinje i žele da ih se otarase. Prete da će pobiti sve pse koji su u naselju, koji pri tom nisu agresivni i ne prilaze nikome, sem nama koji ih hranimo i koji ih mazimo. Čak im i svrake smetaju, pa kada se one čuju kada, na primer, pokušavaju da nauče svoje mlade da lete, oni ih gađaju kamenjem ili petardama. Deca tih „brižnih” roditelja vrište kada vide psa u blizini, a kada je tu neka maca, onda žele da je šutnu, ali srećom, ona pobegne. I takvu mi decu gajimo, a želimo da nam svet bude bolji. Žalimo se na vlast, a bolju nismo ni zaslužili. I kad ih neka nesreća zadesi, ti isti ljudi kukaju i mole Boga, koga se samo tada sete, a ne razmišljaju da „ko se mača lati, od njega i strada”.
Slično se pre otprilike tri nedelje desilo na Banovom brdu. Nekoliko kučića je otrovano bojnim otrovom, koji sigurno ne može da se nabavi u poljoprivrednoj apoteci već je dostupan ljudima koji su radili ili rade u Vojsci. Ali, naravno, kako to biva, to nije niko istražio...
Molimo vas ovim putem, budući da na vašem sajtu nismo našli kontakt telefon već samo i-mejl adresu, pomozite nam! Kažite nam šta da radimo, kako da odbranimo ove mile i divne životinje. Sve nas je Bog stvorio da živimo u skladu i miru, ali ovde je to nemoguće. Mi koji pokušavamo da zaštitimo bilo koje stvorenje satanizovani smo, a nema nas mnogo pa da se udružimo i motikama isteramo pravdu. Nas, rođene Beograđane, teraju na selo da bi oni, dođoši koji bi, da se ja pitam, trebalo sa pasošem da ulaze u ovaj grad (pod uslovom da im se odobri viza), mogli da istrebe sva druga stvorenja i stvorili sebi „idealne” uslove za život. Zovite nas i recite nam šta da radimo sa ovim dokazima, kome da tužimo ovog monstruma kako mu nikad više ne bi palo na pamet da pogleda bilo koju životinju a ne da je ubije, jer mi ne znamo šta više da radimo. Što vreme više prolazi, to njemu ide u prilog. Zato, molimo vas, POMOZITE NAMA I OVIM DIVNIM ŽIVOTINJAMA!
-------------------------------------
Odgovor iz udruženja ''Sloboda za životinje'':
Za sada se možemo pozvati samo na član 269 Krivičnog zakonika Srbije, koji glasi ovako:
Član 269.
(1) Ko kršeći propise ubije, povredi ili muči životinju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana došlo do ubijanja, mučenja ili povređivanja većeg broja životinja, ili je delo učinjeno u odnosu na životinju koja pripada posebno zaštićenim životinjskim vrstama, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.U slučajevima zlostavljanja, mučenja i ubijanja životinja, jedino što možete uraditi je da prijavite počinioce policiji. Dobro bi bilo da im kažete za ovaj član Krivičnog zakonika, jer policajci često nisu upućeni u to da on postoji. O dotičnom slučaju bi trebalo obavestiti i neko od udruženja za zaštitu životinja u vašem okruženju. U slučaju trovanja jednog ili više pasa ili drugih životinja, treba obavestiti i veterinarsku inspekciju i oni su dužni da izađu na lice mesta, da naprave zapisnik i obezbede obdukciju otrovanih životinja. (Na žalost, često ćete u takvim slučajevima vi sami morati da se potrudite da obezbedite ove postupke ili da nadležne naterate da po zakonu obave svoje dužnosti.) Od savesnosti policajaca i sudova će zavisiti dalji ishod svakog od tih slučajeva... Ipak, ohrabrujuće je da su predate i u sudu procesuirane prve krivične prijave za zlostavljanje životinja u Srbiji.
-------------------------------------
Ono što obeshrabruje i vraća nas u prošlost u tradiciji mučenja i masovnog ubijanja životinja, to su najave da će se u Nacrtu zakona o izmenama i dopunama zakona o veterinarstvu ponovo naći članovi o tome da je dozvoljeno ubijanje pasa i mačaka u azilima nakon 30 dana od hvatanja sa ulica... Takođe, i Nacrt zakona o dobrobiti životinja treba, konačno, uskoro da dođe u proceduru u Skupštini Srbije, a i tu pritisak vrše lobiji uzgajivača krznašica i drugi, kojima je cilj minimalizovanje tog i drugih zakona koji štite životinje...
Tako, umesto da se Srbija približava regulativama koje važe u Evropskoj Uniji i normalnim zemljama, sve je dalje od toga.
