I pored donetog Zakona o dobrobiti životinja, Krivičnog zakonika, Zakona o veterinarstvu, Zakona o lovstvu i drugim zakonima, u Srbiji se oni još uvek nedovoljno primenjuju – a u nekim slučajevima se ne primenjuju uopšte! Ako se i pokrene postupak, kazne su obično beznačajne – uslovne ili novčane, iako se po Krivičnom zakoniku za zlostavljanje i ubijanje životinja (član 269) propisuje kazna od šest meseci do tri godine zatvora. S’ obzirom na to da je od nasilja prema životinjama i prirodi do nasilja prema ljudima samo jedan korak (a najčešće je to istovremeno i radi se o istim socio- i psihopatološkim tipovima ličnosti), u Srbiji se generalno malo pažnje posvećuje iskorenjivanju nasilja i edukaciji stanovništva u tom smislu, a rezultat je svima očigledan: porast različitih oblika i vrsta nasilja i njegova učestalost.
Tako na sajt udruženja „Sloboda za životinje“ stalno stižu i prijave zlostavljanja i ubijanja životinja, a njihova prijava je učestala u poslednja dva meseca. Još uvek ne znamo da li je to povezano sa praznicima i činjenjem zlodela zbog učestalog izlaganja alkoholu u ovom delu godine ili je u pitanju generalni porast nasilja u našem društvu, ali činjenica je da je prijava zlostavljanja i ubijanja životinja u poslednje vreme više nego početkom prethodne godine.
Pored svega ovoga, česte su pritužbe građana na neadekvatnu reakciju policije na prijave zlostavljanja i ubijanja životinja, kao i u slučaju o kome navodimo izveštaj, a kada policija ne postupa po zakonu i odbija da izvrši uviđaj, napiše zapisnik i prosledi krivičnu prijavu sudu.
Radi se o sledećem slučaju:
Desetog januara ove godine, pas šarplaninac vlasnika Milana Milenkovića iz sela Busur, u opštini Petrovac na Mlavi (Braničevski okrug), slučajno je uveče izašao iz dvorišta. Iako je služio kao čuvar dvorišta i tora ovaca, pas je bio blage naravi i nije napadao ljude. Tog dana oko 20 časova uveče, vlasnik je čuo dva pucnja iz lovačke puške blizu njegove kuće. Ujutru sledećeg dana, vlasnik nije našao svog psa i zatekao je njegovo beživotno telo manje od 100 metara od njegove kuće, sa prostrelnim ranama iz lovačkog naoružanja u predelu grudnog koša. U isto to vreme ranjen je i drugi pas mešanac istog vlasnika i uskoro zatim i on je uginuo. Ovaj stariji čovek koji živi sam, sada se oseća nesigurno i njegovo imanje nema ko da brani jer nema više ni jednog psa. Meštani tog sela pričaju da su te večeri lovci u blizini jezera lovili divlje patke, a s’ obzirom na vreme kada su lovili, može se zaključiti da se najverovatnije radilo o krivolovu. Šarplaninac je čipovan i vakcinisan je protiv besnila u decembru prošle godine; ima pasoš u kome je to uredno evidentirano.
Kada su Milan Milenković, vlasnik psa, i njegov sused Danijel Grujić policiji prijavili ubistvo pasa, naišli su na ovakvu reakciju policijskog službenika, koju citiramo:
„Šta si ti mene zvao, pa je l’ znaš da psi moraju biti vezani? Lovci imaju pravo da ubiju psa u lovištu, jer se smatraju štetočinama. Ko si ti da mi držiš predavanje? Načinio si prekršaj, odgovoran si zato što ti je pas izašao iz dvorišta.“
A iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprave za veterinu, ovakav odgovor je stigao od njihovog predstavnika, Zorana Marinkovića (samostalnog savetnika):
“Jako mi je žao zbog nemilog događaja, to sve proističe iz naših navika i odnosa prema životinjama. U ovom trenutku Vam ne mogu pomoći jer iz Vašeg pisma sam zaključio da je počinilac nepoznat. Molim Vas da me obavestite ako se bilo šta slično desi.”
Tako je odgovorio zvaničnik najviše državne institucije, koja treba da bude prva u sprovođenju zakona!
A nadležna veterinarska inspektorka je odgovorila da “ne može ništa da učini, i da još nije zaživeo Zakon o dobrobiti životinja, jer je to stvar policije zato što je blizu naseljenog mesta upotrebljeno oružje, a lovačko naoružanje se vodi po registracionom listu u policiji.”
Veterinarska inspekcija nije obaveštena da je ovaj zakon usvojen još u maju prošle godine i ona koja mora da ga sprovodi u praksi, tvrdi da “još nije zaživeo”!?! Sprovođenje zakona upravo zavisi od ovakvih vladinih službenika koji ne znaju svoj posao, ili pak ne žele da ga obavljaju jer pokušavaju da se ne zameraju onima koji čine zlodela!
Očigledno se ovde radi o nepoštovanju zakonom regulisanih dužnosti policije, inspekcije i svih ostalih koji bi MORALI da sprovode zakone u praksi.
Mučkim ubistvom ovih pasa izvršeno je višestruko krivično delo:
- Po Krivičnom zakoniku republike Srbije, član 269, za krivično delo zlostavljanja i ubijanja životinja dodeljuje se kazna zatvora u trajanju od šest meseci do tri godine.
- Prekršen je Zakon o dobrobiti životinja. Povodom komentara policajca da psi moraju biti vezani, napominjemo da je po ovom zakonu zabranjeno da psi svo vreme budu vezani, a to se odnosi i na druge životinjske vrste.
- Po Zakonu o lovstvu, lovci ne smeju pucati i ubijati životinje na manje od 200 metara od poslednjih kuća i dvorišta, a šarplaninac je ubijen na manje od 100 metara od kuće njegovog vlasnika.
- Pucanjem pored kuća, lovci su ugrozili bezbednost stanovnika tog sela i narušili javni red i mir.
Pravnici sigurno mogu naći još prekršenih zakona u vezi sa ovim slučajem.
Pošto pravdu nisu mogli naći u svojoj sredini, Milan i Danijel su prosledili žalbu na rad policijskog službenika Ministarstvu unutrašnjih poslova, i pritužbu zaštitniku građana zbog uskraćivanja prava na prijavu krivičnog dela ubistva životinje službenom licu koje nije postupilo po zakonu. Potražiće pravdu na višim nivoima jer je nisu našli u svojoj sredini.
Ovo je samo jedan primer o nepoštovanju zakona u Srbiji, a u ovom slučaju stradale su životinje zajedno sa njihovim vlasnikom koji je brinuo o njima. O ovakvim slučajevima ne sme se ćutati i počinioci moraju odgovarati po važećim zakonima! Takođe bi nadležne institucije i zaposleni u njima morali da se pozabave svojim kolegama koji ne znaju ili ne žele da rade svoj posao, ili se plaše zameranja sa lovcima – koji se nelegalnio bogate na ubijanju životinja, i niko ih u tome ne kontroliše.
Epilog: Uprkos svim dopisima, apelima i tužbama, do sada su svi iz viših nadležnih institucija ODBILI da intervenišu na bilo koji način u ovom slučaju...
Toliko o zakonima u ovoj zemlji i njihovoj primeni u praksi...
Lovci su očigledno povlašćena kategorija, za koju zakoni ne važe!...
