Večna Treblinka - Predgovor srpskom izdanju od predsednice Udruženja
Knjiga Čarlsa Patersona „Večna Treblinka – naše postupanje prema životinjama i holokaust“ na vrlo jednostavan način predočava čitaocu vezu između nastanka masovnog uzgoja životinja i klanica, eksperimentisanja na njima u istraživačke svrhe i logora smrti nastalih za vreme Hitlerove Nemačke. Knjiga je posvećena nobelovcu Isaku Baševisu Singeru i Paterson je sažima na samom početku njegovim citatom: „...U svom odnosu prema njima svi ljudi su nacisti; životinjama je to večna Treblinka.“
Autor vrlo autentično iznosi činjenicu da je put od klanica do logora smrti – put do Aušvica, proizašao iz Amerike. Ideja iskorišćavanja životinja i njihovog industrijalizovanog uzgoja, klanja i prerade na pokretnoj traci, poslužila je industrijalcu Henriju Fordu kao primer kako da organizuje industrijsku proizvodnju automobila, kojom je obeležio 20. vek. Nije samo ideja klanica i industrijske proizvodnje automobila došla sa njim u Evropu. U svojim nedeljnim novinama Henri Ford započeo je svoju antisemitsku kampanju, zatim je nastavio štampanjem „Protokola sionskih mudraca“, koji su umnožavani u velikim tiražima u Americi (više od pola miliona primeraka). Odmah zatim štampani su na više jezika u Evropi, a u Hitlerovoj Nemačkoj tiraži su se merili vagonima. Ova antisemitska propaganda, praćena označavanjem i degradacijom Jevreja na nivo životinja, pala je u Nemačkoj na vrlo plodno tlo, gde je klijanje mržnje prema njima već pripremio Luter nekoliko vekova ranije.
Američki uticaj na Nemačku, pored antisemitske propagande i davanja primera industrijalizovanog klanja životinja, snažno se odrazio i na prihvatanje eugenike. Eugenika, koja je u Americi počela prisilnom sterilizacijom ljudi, u Nemačkoj je doživela smrtonosni vrhunac putem „fizičke obnove nacije eliminacijom“. Pristup i rešavanje jevrejskog problema od strane Hitlera i vrha SS-a: Himlera, glavnog zapovednika i začetnika holokausta, ministra poljoprivrede Darea, i Hesa, upravnika Aušvica – realizovani su iz perspektive uzgoja i odabira životinja. U knjizi se može pročitati kako Himler za svoje žrtve nije imao nimalo saosećanja, jer je smatrao da su „gamad i štetočine kojih svaki farmer treba da se reši da bi prehranio sebe i svoju porodicu“. Takođe, da je njegova „zainteresovanost za uzgoj i ubijanje pilića prenesena na razmnožavanje i ubijanje ljudi“, a da je „svakom koraku koji je vodio do genocida, iskorišćavanje životinja – uzgoj, odvajanje životinja za klanje i samo klanje – utrlo put“. Aušvic je, po rečima Hesa, trebalo da postane poljoprivredna istraživačka stanica za istočne zemlje, a postao je potpuno opremljen eugenički centar za poboljšanje nemačke ljudske i životinjske populacije u kome su se nalazili centri za uzgoj stoke i objekti za istrebljenje Jevreja, Roma i drugih „podljudi“.
Mnogim ljudima potpuno je skandalozno poređenje onoga što se dešava ljudima sa onim što se dešava životinjama. Zašto? Ovo pitanje ’zašto’ postaje neminovno kada shvatimo koliko su očigledne sličnosti i zakonitosti, pa i same metodologije koje se pojavljuju pri okrutnom postupanju onih koji za sebe misle da su na višem prema onima za koje misle da su na nižem stepenu evolucije, i da su samim tim ovi stvoreni da im služe davanjem svog života. Čovek ostaje zapanjen pred odsustvom savesti i potpunom blokadom moralnog osećaja koji nastaje kod ljudi usvajanjem ovakvih mišljenja. Pitanje ko je formirao to mišljenje koje se i danas održava, Paterson dotiče u razmatranju uticaja religije i filozofije. Činjenica je da u Starom zavetu postoje mesta koja jasno govore da je čovek stvoren od Boga kao vegetarijanac. U Knjizi Postanja stoji da Bog čoveku nije dozvolio za jelo ništa u čemu je duša živa, već samo semenje i bilje. Takođe, postoje mesta u kojima piše da je onaj ko ubije vola isti kao i onaj ko ubije čoveka. Pretpostavka je i da je čovek bio vegetarijanac do nekog od ledenih doba. Paradoksalno, na ljudsku evoluciju do danas snažniji uticaj izvršili su sasvim suprotni delovi Starog zaveta, u kojima se preporučuje genocid naroda drugih vera, ritualno ubijanje i klanje životinja, i davanje prava čoveku da bude iznad svih drugih stvorenja koja sebi treba da potčini.
Kako god, gradacija viših i nižih stepena evolucije ima drugačiju konotaciju danas u odnosu na juče, a pitanje ko ima veću vrednost – čovek ili životinja – sve manje postaje šokantno, a sve više izazov pred kojim čovek današnjice stoji razmišljajući o svom opstanku na planeti. Mnoge bolesti životinja i poremećaji prirode uzrokovani masovnim eksploatacijama i uzgojem zvone na uzbunu.
Udruženje za zaštitu i prava životinja „Sloboda za životinje“ ima cilj oslobađanja životinja. Ono vidi svoj zadatak u tome da predočava nama – ljudima – opne koje stoje oko savesti i koje tako sprečavaju saosećajan pristup životinjama, ukidajući svest da životinje osećaju i radost i bol isto kao i ljudi, i da i one imaju dušu. Iskreno se nadamo da će ova sjajna knjiga pomoći ljudima da sami, sopstvenom odlukom odbace ustaljena mišljenja koja ih sprečavaju u tome da životinje prihvate kao svoje prijatelje i jednako vredne stanovnike zajedničke planete, i da u tom smislu njihov život smatraju isto tako važnim kao i svoj. Sigurni smo da će tada evolucija ljudi krenuti u pozitivnom i dobrom smeru.
Snežana Milovanović,
predsednica
Udruženja za zaštitu i prava životinja
„Sloboda za životinje“
************************************************
Poštovani čitaoci, knjigu Večna Treblinka možete kupiti po ceni od 700 din.+ptt troskovi preko našeg sajta
{simplecaddy code=k001}
************************************************
