Misli velikih ljudi

Henri Dejvid Toro, (1817-1862), pisac, SAD:

''Uopšte ne sumnjam da je sudbina ljudskog roda da tokom svog postepenog razvoja ostavi iza sebe jedenje životinja, isto kao što su divlji primitivni narodi prestali da jedni druge jedu pošto su došli u kontakt sa civilizovanim narodima.''

Luize Rinzer (*1911), književnica:

''Anonimnost žrtvovanih životinja čini nas gluvim za njihove krike.''

''Danas ne vidimo više ništa od tegobnog života i umiranja stoke za klanje.To se odvija automatski. Do malopre još životinja, u sledećem trenutku već raskomadano meso - naša hrana. Kanibalizam na naš način.''

''Dugo će još potrajati dok čovečanstvo shvati da narod nisu samo narodi na planeti Zemlji, već da ljudi, biljke i životinje zajedno čine 'Carstvo Božije' i da sudbina jednog područja jeste i sudbina drugog.''

Dr. phil. C. Anders Skriver (1903- 1983), filozof i pisac:

''Etika ishrane je usmerena na čistoću ruku od krvavog čina, na čistoću ispod kože i na čistotu srca. Ali o čistoti srca ne može biti ni reči kod nečistog svaštojeda koji ne razmišlja i nema grižu savesti zbog užasnih zločina počinjenih nad svetom životinja koji se svakodnevno dešavaju u hriščanskom svetu, a čija je jedina svrha ishrana ljudi.''

Ovidije (43-18 god. pre Hrista), rimski filozof i pesnik:

''Doba koje smo nazivali zlatnim bilo je blagosloveno plodovima drveća i biljem koje Zemlja iznedri, a usta ljudi nisu bila krvlju okaljana. Tada su ptice sigurno mahale krilima u vazduhu a zec je bez straha trčao slobodnim poljem ostavljajući trag. Tada riba nije bila bezazlena žrtva čoveka. Nigde nije bilo izdaje i nije bilo nepravde - sve je bilo ispunjeno mirom. U kasnijim epohama je jedan vinovnik nesreće i zla omalovažio ovu čistu jednostavnu hranu spuštajući u svoje proždrljivo škembe jela koja potiču od leševa i time otvorio put pokvarenosti i pakosti.''

Elis Voker (*1944), američka književnica:

''Kada smo jednoga dana razgovarali o slobodi i pravednosti, upravo je na redu bio biftek.'Pa ja jedem bedu i nevolju,' pomislih kad uzeh prvi zalogaj. I ispljunuh ga.''

Ser Isak Pitman (1813-1897), pronalazač engleske stenografije:

''Jedan razlog za vegetarijanstvo bih trebao istaći više nego inače. Mislim na apel za moralnu svest - da ne bi trebalo da preko nekog drugog naređujemo ono što sami ne bismo učinili. Ja nemam moralne dileme kada treba da očistim svoje čizme, da obrišem sto od prašine ili da počistim svoju kancelariju. Moja osećanja ne bi bila povređena obavljanjem ovog i stotinu drugih fizičkih poslova. Ali ja ne bih mogao da oborim vola, niti da zakoljem ovcu, a pogotovo ne jagnje, niti bih mogao da zavrnem šiju nekoj od pernate živine. Ako već to ne mogu da uradim a da ne povredim svoja najbolja osećanja, onda odbijam i da nekoj drugoj osobi naredim da učini to za mene i pritom povredi svoja osećanja. Kada nijedan drugi razlog ne bi govorio u prilog našeg usklađivanja, onda bi i ovaj jedan bio dovoljan da me opredeli za prihvatanje dijete bez mesa.''

Plinije (23-79 god. pre Hrista), rimski pisac:

''Bolje se držite zdravog kupusa i žitne kaše, nego fazana i morki.''