Život životinja


vevericaDok napolju steže mraz, a visoki nanosi snega još nisu počeli da kopne, severnoamerička crvena veverica, grickajući bogate zalihe hrane koju je sakupila prethodne jeseni, baškari se u tunelu pod zemljom. Ove životinjice žive uglavnom u četinarskim šumama. Svaka veverica ima svoju „okućnicu” – teritoriju čiji je prečnik oko dve stotine metara i na kojoj se nalazi drvo u čijoj šupljini stanuje, nekoliko stabala prepunih šišarki, uzvišenje koje joj služi kao osmatračnica i trulo deblo na kojem rastu pečurke.

U jesen, crvene veverice užurbano ostavljaju zimnicu – danima suše pečurke i komadiće voća i vredno sakupljaju šišarke, lešnike i orahe. Skladište ih u gomilicama pod panjevima, među korenjem drveća i u rupama iskopanim u zemlji. Zahvaljujući oštrom njuhu, svoje zalihe hrane mogu da pronađu i kad su tridesetak centimetara pod zemljom, čak i kada se nalaze pod četiri metra debelim snežnim pokrivačem. Spremajući se za dugu i neizvesnu zimu, uvek sakupe više hrane nego što im je potrebno, tako da iz ostataka njihove zimnice, kasnije, izrasta mlado drveće.

Pare se u rano proleće, a posle pet sedmica na svet dolaze tri do četiri bespomoćna i gola mladunčeta teška svega po desetak grama. Dok ih majka doji – brzo rastu, dobijajući po dva grama dnevno. Ženka ih hrani dok ne navrše deset nedelja, a sa četiri meseca mlade veverice dostižu veličinu svojih roditelja. Pošto crvene veverice ne vole društvo, mladi rano kreću u potragu za sopstvenom teritorijom koju moraju da nađu pre nego što počne zima. Do „imanja” dolaze tako što se bore sa rođacima ili tako što naseljavaju slobodnu teritoriju, ali najčešće komad zemljišta koji obuhvata jedan do dva hektara „dobijaju na poklon” od majke pre nego što napuste njen dom. Početkom avgusta na svet dolazi i druga generacija ovih životinjica.

Severnoameričke crvene veverice aktivne su tokom cele godine. U potragu za hranom najčešće kreću u zoru ili kasno poslepodne. Noću spavaju, a tokom dana se odmaraju. Dok zimi traže toplo i suvo skrovište, leti prave gnezdašca od trave i mladih grančica četinara. Svaka životinja ima po nekoliko takvih skloništa što je naročito važno za ženke dok odgajaju mlade, pošto ih one često prenose iz jednog gnezda u drugo gnezdo ne bi li ih zaštitile od opasnosti. Vešte i brze, veverice lako mogu da uteknu pred gladnim grabljivcima: sovama, sokolovima, lasicama, zmijama, crvenim lisicama, kunama. Ako nemaju vremena da se uzveru uz drvo ili da jurnu među gusto rastinje, one će se, uprkos tome što su mnogo slabije od svojih neprijatelja, hrabro braniti. Baš ta luda hrabrost ove životinjice, riđe dlake i žbunastog repa, često košta glave, pa mnoge od njih ne dočekaju svoj prvi rođendan i priliku da ostave potomstvo.

D. D.
izvor: Politika

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 561 48
Lov i ribolov menjaju populaciju životinja... Istraživači su otkrili da je, u 95 % slučajeva, lov koji sprovode ljudi bio razlog smanjenja veličine tela i rogova kod mnogih zivotinja. Kod 97% posmatranih zivotinja, lov je dovodio do parenja životinja u mlađem uzrastu. Kako neko može imati srca da ubije ovakva stvorenja?13. januar, 2009. - Jennifer Viegas - Discovery newsLov ima toliko trajan uticaj na populaciju zivotinja da dovodi do menjanja izgleda i ponašanja nekih vrsta - pokazuje najnovije istraživanje.Naučna studija, objavljena u ovo...
Com Content 460 48
Nađeno lane sa šest nogu... Lane ima dve karlice i dva repa od kojih su veterinari amputirali jedan jer su ga povredili psi. Ovakva vrsta anomalije javlja se kod sijamskih blizanaca koji su delom tela srasli i jedan od njih se nije razvio.U SAD je nađeno lane sa šest nogu kada su dvoje ljudi krenuli u šetnju sa svoja dva psa, koji su napali lane nakon što su ga razdvojili od majke. Lane ima dve karlice i dva repa od kojih su veterinari amputirali jedan jer su ga povredili psi. Ovakva vrsta anomalije javlja se kod sijamski...
Com Content 337 48
Upravi za Veterinu: Hitno zaustavite ubijanje životinja u Nišu!... UPRAVI ZA VETERINU - Direktoru, dr. Dejanu Krnjajiću: Poštovani, S obzirom na aktuelne događaje u Nišu, molimo da Uprava za veterinu, kao nadležna državna služba, HITNO reaguje i spreči dalje nezakonito hvatanje i ubijanje napuštenih životinja u Nišu. UPRAVA ZA VETERINU Direktoru, dr. Dejanu KrnjajićuPoštovani,S obzirom na aktuelne događaje u Nišu, molimo da Uprava za veterinu, kao nadležna državna služba, HITNO reaguje i spreči dalje nezakonito hvatanje i ubijanje napuštenih životinja...
Com Content 108 48
Veliki duhovi svog vremena o jedenju mesa (3. deo)... Mahatma Gandi, (1869-1048), vođa indijskog pokreta za nezavisnost, Nobelova nagrada 1913:''Za mene život jagnjeta nije manje vredan od života čoveka. I nikadane bih radi čovečjeg tela oduzeo život nekom jagnjetu. Što je neko živobiće bespomoćnije, utoliko je veće njegovo pravo na ljudsku zaštitu odljudske okrutnosti.''Mahatma Gandi, (1869-1048), vođa indijskog pokreta za nezavisnost, Nobelova nagrada 1913:''Najdublje osećam, da će duhovmi razvoj na jednoj izvesnoj tački od nas zahtevati da prest...
Com Content 453 48
Pitanja o vegetarijanstvu... PITANJE: Upravo čitam o ishrani vegetarijanaca i imam jedno pitanje: da li je istina da je našem organizmu potrebna životinjska mast koja se dobija iz mesa za pravilno funkcionisanje našeg sistema za varenje? I još jedno pitanje: s' obzirom na to da imam 14 godina, da li će vegetarijanstvo uticati na moj razvoj tj. da li je pametno da to budem u mojim godinama? Svestan sam da sam u razvoju i zato želim sa vama to da provjerim. Molim vas da odgovorite pošto je ovo skoro jedino što me odvaja od ve...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Lov i ribolov menjaju populaciju životinja

Detaljnije »