Život životinja

Orangutani

Čovek se od svih drugih živih bića najviše razlikuje po sposobnosti da se smeje, pisao je još daleke 1712. engleski esejista Džozef Adison. Moderna nauka, međutim, ima pomalo drugačije mišljenje.
 
Mi smo prilično uvereni da se ni jedna druga životinja ne smeje ni približno onako kako to čini čovek. A to treba da zahvalimo jedinstvenom statusu primata koji je naučio da se kreće na dve noge.

"Uspravljanje i hodanje na dve noge bilo je prelomni trenutak u evoluciji", naglasio je profesor Robert Provin, doajen u istraživanju fenomena smeha, koji podseća da "četvoronogi sisari moraju da usklade disanje sa koračanjem".

Uklanjajući pritisak na grudni koš, kretanje na dve noge omogućilo nam je kontrolu disanja koja je neophodna za govor, ali i sposobnost da prekidamo izdisanje i tako dobijemo karakterističan "ha-ha-ha" zvuk u ljudskom smejanju.

Ako je tačno da je smeh neka vrsta "društvenog maziva" koje pomaže uspostavljanju odnosa između jedinki ili jedinki i društva, može da se očekuje da bi naši najbliži "evolucioni rođaci", veliki primati, mogli da čine nešto slično.

"Smeh je u bukvalnom smislu reči zvuk grube igre praćene valjanjem i veliki majmuni u igri zaista proizvode nešto poput grohotnog smeha. Ali zvuci njihove radosti u igri nisu tako 'muzikalni' kao naši kad smo dobro raspoloženi jer ih stvara trajno, neprekidno izdisanje vazduha iz pluća. Njihov smeh je rezultat stalnog udisanja i izdisanja", izjavio je Provin za časopis "Sajens".

Kao rezultat, smeh velikih majmuna nije ni nalik na zvuk našeg smeha. Kad je Provin snimak smeha šimpanze pustio svojim studentima, većina njih je mislila da je reč o psećem skičanju, nekolicina je procenila da je reč o "bučnom seksualnom uživanju" a bilo je i onih koji su čuli struganje ili šmirglanje metala.

Prošle godine, profesorka Marina Davila-Ros sa Univerziteta Portsmaut u Velikoj Britaniji je, sa saradnicima, golicala tri bebe i 21 orangutana, šimpanzi i majmuna bonobo. Naučnici su merili različite vrste zvukova koji su dobijani i, zatim, ih koristili kako bi dobili "porodično stablo smeha".

Na opšte iznenađenje, "porodično stablo smeha" gotovo se do detalja poklapalo sa "evolucionim stablom" majmuna i čoveka, javio je časopis "Savremena biologija".

"Najizrazitija razlika bila je između čoveka i velikih majmuna. Ali smeh afričkih velikih majmuna, šimpanza i gorila koji su naši najbliži genetski rođaci, bili su akustički mnogo sličniji našim neko krici koje su proizvodili orangutani", naglasila je profesorka Davila-Ros.

Onda - gde treba da povučemo liniju razdvajanja? Treba li smeh da definišemo jednostavno kao bilo koju vokalizaciju za vreme igre?

Mišljenja su različita

Jedan od istraživača koji zagovara liberalnu definiciju je evolucioni biolog Jak Panksep sa Državnog Univerziteta Vašington u Pulmanu. Snimajući pacove koristeći detektore za praćenje slepih miševa, otkrio je da oni, kad se golicaju, stvaraju karakteristično ultrazvučno cvrkutanje na frekvenciji od 50 kiloherca.

U isto vreme, on ne samo da ovo smatra smejanjem već tvrdi da bi nam dalja istraživanja na pacovima pomogla da shvatimo neurobiologiju ljudskog smeha.

Ove svoje stavove izložio je u časopisu "Istraživanja mozga i ponašanja".

Izvor vesti: B92

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1738 48
Zašto širom planete masovno umiru ptice i druge životinje?... U prethodne dve godine mogli smo naći mnoštvo informacija i primera o masovnom umiranju ptica i raznih vrsta morskih životinja - riba, rakova i drugih, uz povremeno nasukavanje većeg broja kitova i delfina. I dalje postoje samo nagađanja o uzrocima ovih veoma zabrinjavajućih događaja, a te pojave se i dalje dešavaju... Kao mogući uzroci navode se različite pojave, a najvećim delom su u vezi sa ljudskim aktivnostima.  U prethodne dve godine mogli smo naći mnoštvo informacija i primer...
Com Content 1553 48
Vučici promenio ćud... UPORNOST, pažnja i ljubav učinili su svoje. Slaviša Stojanović, penzionisani poručnik saobraćajne policije iz Malče kraj Niša, uspeo je da demantuje onu narodnu da vuk dlaku menja, ali ćud nikada! U svom dvorištu već četiri godine odgaja pravu pravcatu pripitomljenu - vučicu. Izvor: Novosti Autor:M. Ristović, 30.05.2010 20:51:34     Slaviša sa kćerkom mazi vučicu UPORNOST, pažnja i ljubav učinili su svoje. Slaviša Stojanović, penzionisani poručnik saobraćajne policije ...
Com Content 1556 48
Najveća ekološka kriza u SAD trajaće do avgusta ... Gusta sirova nafta je već zagadiala više od 110 kilometara obalskog pojasa Luizijane, ugrozivši krhke ekosisteme tamošnjih močvarnih predela i industriju lova i prerade ribe, koja je od vitalnog značaja za ovu američku priobalnu saveznu državu. Vlada SAD je prošle nedelje procenila da iz bušotine dnevno iscuri 12-19.000 barela (1,9 miliona do 3 miliona litara) nafte, što je znatno više od procene „Britiš petroleuma“, koja je iznosila 5 000 barela. Stručnjaci u Americi predlažu razl...
Com Content 588 48
Preti nam najveće izumiranje flore i faune od nastanka života na Zemlji... Sve veće i brže smanjivanje bioraznolikosti moglo bi da dovede do nestajanja od jedne do dve trećine svih vrsta biljaka i životinja do kraja 21. veka, što je skoro jednako ukupnom dosadašnjem broju izumrlih organizama Ljudska aktivnost je dovela u opasnost od potpunog istrebljenja između 10 i 30 odsto vrsta sisara, ptica i vodozemaca, a od 1970. do 2003. godine nestala je čak trećina vrsta kičmenjaka, ukazuju izveštaji organizacija koje se bave zaštitom životne sredine kao što je Svetski fond za...
Com Content 342 48
Pčelare u Americi brine tajanstveno nestajanje njihovih rojeva... Pčelari u Sjedinjenim Deržavama su sve zabrinutiji zbog tajanstvenog smanjenja broja pčela. Američka administracija je saopštila da istražuje dramatično smanjenje broja pčela proteklih meseci, a Kongres je održao pretres o tom problemu. Pčele ne samo da skupljaju med, nego od njih zavisi i oprašivanje brojnih biljnih vrsta.   Pčelari u Sjedinjenim Deržavama su sve zabrinutiji zbog tajanstvenog smanjenja broja pčela. Američka administracija je saopštila da istražuje dramatično smanjenj...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Zašto širom planete masovno umiru ptice i druge životinje?

Detaljnije »