Vesti
Stručnjaci kraljevačkog veterinarskog instituta ispituju prisustvo virusa besnila kod slepih miševa u Srbiji.

Slepimisevi
Rad stručnjaka u pećini
(Foto M. Dugalić)
Kraljevo – Većina ljudi nisu ni svesni kakve ih sve opasnosti vrebaju. Kao posledica globalnog otopljavanja planete, brzinom koju ni stručnjaci nisu mogli predvideti, širi se „stanište” slepog miša, životinje koja čini skoro četvrtinu ukupnog broja sisara. U potrazi za hranom, slepi miševi „osvajaju” sve više severnih predela zemlje, jer klimatske promene tamo omogućavaju i razmnožavanje raznih insekata kojima se najveći broj vrsta slepih miševa hrani. Tako je nedavno u Beogradu i Budimpešti prvi put zabeleženo prisustvo takozvanog mediteranskog ili grčkog slepog miša.
Takvo narušavanje prirodne ravnoteže možda i ne bi bilo opasno da, kako za „Politiku” objašnjava Milanko Šekler, direktor uglednog Veterinarskog instituta u Kraljevu i stručnjak za veterinarsku imunologiju, slepi miševi u pojedinim delovima sveta, kao što je to Južna Amerika, nisu glavni izvor zaraze i prenosioci virusa besnila! Oni tamo, tokom noći, napadaju obično krupnu stoku, ujedom sisaju krv iz vratnih vena, recimo krava, i tako besnilo prenose na domaće životinje, a jasno je kakva je to onda opasnost za ljude.  
– U Evropi – dodaje Šekler – gde su do sada prenosioci ovog virusa uglavnom bili vukovi i lisice, pre nekoliko godina pojavilo se nekoliko slučajeva kada su slepi miševi bili uzrok zaraze životinja, naročito ovaca, putem izmeta i mokraće. To nas je podstaklo da kod nadležnog ministarstva, odnosno Uprave za vetrinu, konkurišemo sa projektom ispitivanja prisustva virusa besnila na populaciji slepih miševa i paramikso virusa (izazivač hemoragične groznice, prim. M. D.). Taj predlog, uz još 22 projekta, prihvaćen je i već smo početkom proleća krenuli na posao.  
Stručnjaci ovog instituta, koji je u Evropi postao poznat po uspešnosti u borbi protiv ptičjeg gripa i u koji sada na obuku dolaze stručnjaci iz ovog dela Evrope, odlučili su da slepe miševe, kao uzorke, hvataju u predelu Đerdapske klisure, jer tamo ima najviše pećina, a i uzan prostor klisure pogodan je kao stanište ovih sisara. Posebnom opremom, koju su sami osmislili, hvatali su ih ponajviše u pećini Grodašnica.  
– Za ovo ispitivanje – tvrdi Šekler – potrebno nam je oko 400 slepih miševa i do sada smo uspeli da uzmemo uzorke, putem brisa iz usta i izmeta, od oko njih 200. Naravno, konačne rezultate javnosti će saopštiti naručilac projekta, odnosno Uprava za veterinu, ali mogu reći da, bar za sada, nema razloga za zabrinutost stanovništva na ovim prostorima.  
Bez obzira na to, može se reći da su retki primeri takvog rada, koji sutra može biti od i te kakve koristi, pogotovo zato što je, kako smo već napomenuli, slepih miševi kao „doseljenika” ovde sve više.  
– Tek kada malo bolje obratimo pažnju, kao što je to bilo tokom priprema za ovo istraživanje, primećujemo koliko je ovih životinja izvan pećina, odnosno u urbanim delovima, u podrumima stambenih zgrada, na krovovima gde ima najviše insekata, ali i u gusto naseljenim gradskim četvrtima, između stambenih zgrada, pošto je tako uzan prostor za njih pogodan – objašnjava direktor Veterinarskog instituta u Kraljevu.  
Dakle, i slepi miševi su potencijalna opasnost za ljude, i to ne samo za one koji žive u blizini pećina i šuma, već i u gradovima.
Miroljub Dugalić
[objavljeno: 25.07.2007.] 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 283 48
Dostojanstvo zivotinja i ljudski zakoni... Govoriti o „dostojanstvu“ životinja i iz toga možda izvesti prava životinja u odnosu prema zakonodavstvu, jeste provokacija, i to u dvostrukom pogledu: s jedne strane prema stilu života našeg društva kojem životinja pripada - da se životinje industrijski preradjuju u  „mesnu robu“, a s druge strane prema slici sveta našeg društva u kojem su dostojanstvo i iz njega rezultirajuća prava predvidjeni samo za čoveka.Predavanje Dr.Kristijana Zajlera (Dr.Christian Sailer)Foto galerija p...
Com Content 617 48
Životinje izgubile podršku... SUBOTICA: Koordinatoru prihvatilišta za divlje životinje u palićkom zoo vrtu dr Gaboru Mesarošu, direktor zoo vrta Mirko Šinković uručio je raskid ugovora o radu, koji je stupio na snagu 15. septembra. Kao formalni razlog otkazivanja poslovnih usluga jedinom biologu u ovoj ustanovi, kako kaže dr Gabor Mesaroš, navodi se tehnološki višak, a stvarni povod naš sagovornik pokušava da dokuči.SUBOTICA: Koordinatoru prihvatilišta za divlje životinje u palićkom zoo vrtu dr Gaboru Mesarošu (doktoru biolo...
Com Content 535 48
Tribina Miroljubiva zemljoradnja... SOMBOR – Konvencionalna poljoprivreda sve više zagađuje zemljište pesticidima i veštačkim đubrivom, uništava živi svet pod zemljom i proizvodi zagađenu hranu. "Miroljubiva zemljoradnja" je pravi odgovor i rešenje za ekološku krizu i zagađenja koja nas svakodnevno okružuju, rečeno je na tribini koju je organizovalo Udruženje za zaštitu i prava životinja "Sloboda za životinje" da bi se popularisala ta tema i unapredila zaštita životne sredine. Udruženje "Sloboda za životinje" 28.01.2009. u ...
Com Content 20 48
Predlog Ministarstvu nauke i zaštite životne sredine - Dr Aleksandru Popoviću... Poštovani g.Popoviću, na sajtu Vlade Republike Srbije pronašli smo nacrt Ustava republike Srbije. S obzirom na pojačanu aktivnost mnogih udruženja za zaštitu životinja zadnjih godina u Srbiji, kao i predloga i nacrta koji su do sada upućivani Vladi, očekivali smo da će se u ovom nacrtu Ustava najzad definisati zaštita životinja. Međutim, sa iznenađenjem smo utvrdili da ni jedan član u nacrtu Ustava ne predviđa zaštitu životinja.Pokreni diskusiju Postavi pitanje Pošalji komentar  Poštovani g...
Com Content 562 48
Upucan još jedan orao mišar!... Da podsetimo: početkom februara ove godine, dobili smo prijave o upucanom orlu belorepanu i orlu mišaru. Belorepan je trajno osakaćen i jedva je preživeo, a mišar je imao sreću u nesreći, i metak je prošao samo kroz meko tkivo, tako da će biti pušten nakon oporavka. Obe ptice se nalaze u Prihvatilištu za divlje životinje zoo vrta na Paliću. A sada je upucan još jedan orao mišar, i to kroz oba krila! Orao belorepan je pronađen u okolini Višnjićeva, u bosutsko-morovičkoj šumi, prvi mišar u okolini...

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Dostojanstvo zivotinja i ljudski zakoni

Detaljnije »