Saopštenja
Kako prenose novine Danas, Dnevnik i Glas javnosti:” Napad gubara na šume valjevskog kraja, koji se proširio na voćnjake i povrtnjake, ravan je katastrofi, tvrde nadležni u Kolubarskom okrugu. Seljaci i stručnjaci sa ovog područja kažu da je "potpun golobrst" vidljiv na oko 1.200 hektara, a "delimičan" na gotovo 2.000 hektara šuma, voćnjaka, jagodnjaka i povrtnjaka.”

Šta se ustvari dešavalo? Prema podacima preduzeća “Srbijašume”, gubari su položili jaja na blizu 150.000 hektara naših šuma. Nisu bile pošteđene ni šume Fruške gore. Zahvaljujući velikom broju sitnih duguljastih dlačica, gusenica gubara se okači o paučinastu nit, sa koje je skine vetar.

U zavisnosti od jačine strujanja vazduha, gusenica gubara može leteti i nekoliko desetina kilometara pre nego što se ponovo prizemi. Omiljena hrana ovih insekata je hrastov list, ali sve više napadaju i bagrem, topolu i sve vrste drvenastog voća Opasne štetočine napadaju jabuku, šljivu, trešnju, dunju, vinovu lozu, a manje krušku, orah i dud.

Gusenice, hraneći se, potpuno uništavaju lisnu masu. Usled golobrsta u šumama se smanjuje prirast stabala, a u voćnjacima dolazi do gubitka prinosa i smanjene rodnosti sledeće godine. Ukoliko se golobrst nastavi i sledeće godine, može doći do sušenja stabala.

Po rečima Dr Vojislava Vasića, direktora Prirodnjačkog muzeja, i jednog od najvećih stručnjaka za ptice na području Balkana:
“ Trenutna situacija govori o potpunom poremećaju prirodnog sistema. Kada se priroda pusti na miru populacije različitih životinjskih vrsta kontrolišu jedna drugu. Međutim, sada je takvo stanje, da populacije više nisu vitalne i sistem uzajamne kontrole je potpuno poremećen.

Kada se ptice i druge ugrožene životinje, masovno uništavaju dolazi do toga da se prirodni mehanizam jednostavno pokvari. Treba da se naglasi da napad gubara nije prirodna nepogoda već neprirodna.

Čovek pokušava to da sanira i interveniše skupim i otrovnim sredstvima, što takođe ima svoje posledice. Većina gusenica se od ptica štiti tako što gomila koncentraciju gorkih tanina iz lišća. Zbog toga one ptice koje jedu gusenice tako tempiraju svoje gnežđenje da hrane svoje mladunce u rano proleće kada je niska koncentracija tanina. Ovde nije toliko reč o direktnom lancu ishrane već o slici potpuno porušenog ekosistema u kome učestvuje čitav niz različitih životinjskih i biljnih vrsta.“


Država se žali na privatne vlasnike šuma jer ne učestvuju u akcijama suzbijanja ove pošasti. Protiv onih koji nisu preduzeli mere zaštite podnete su krivične prijave.
Sada se postavlja pitanje zašto do sada nije bilo krivičnih prijava od strane države za pojedince i lovačke saveze koji su iznajmljivali lovišta, zemljišta i čitava poljoprivredna dobra lovno-turističkim agencijama, što našim što stranim?

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1474 48
Apel Pola Makartnija i Rađendra Pačaurija... Prenosimo Vam Apel poznatog pevača Sir Paul McCartney (Pol Makartni) i Rajendra Pachauri (Rađendra Pačauri), pismom kojeg su uputili gradonačelnicima svih gradova. Pačauri je predsedavajući Međunarodnog panela za klimatske promene (Intergovernmental Panel on Climate Change - IPCC) od 2002. godine, i u decembru 2007. je, kao predstavnik IPCC, podelio Nobelovu nagradu sa Alom Gorom, za nastojanja u oblasti zaštite životne sredine. Prenosimo njihovo pismo upućeno gradonačelnicima: Apel Pola Maka...
Com Content 379 48
U Srbiji iščezlo devet životinjskih vrsta... U Srbiji je iščezlo devet životinjskih vrsta, a beloglavi sup je poslednja vrsta orla, čistača prirode, koja se održala kod nas a na celom Balkanu jedino se u Srbiji broj tih ptica povećava.   Pre deset godina smo mislili da ćemo izgubiti beloglavog supa, ali smo ga ipak sačuvali, i na celom Balkanu ta vrsta je najbrojnija u Srbiji, rekao je Tanjugu Saša Marinković, direktor Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković". Beloglavi sup naseljava kanjon reke Trešnjice, klisure Uv...
Com Content 401 48
UN o klimatskim promenama... U Njujorku su se okupili šefovi država zemalja članica Ujedinjenih nacija u čijem se sedištu održava generalna skupština Svetske organizacije. Prvog dana razgovora svetskih lidera u sedištu UN, glavna tema je problem klimatskih promena. Na skupu posvećenom klimatskim promenama učestvuje 150 predstavnika država i 80 lidera. To je sastanak na najvišem nivou koji je do sada organizovala Svetska organizacija povodom problema klimatskih promena. U Njujorku su se okupili šefovi država zemalja članica ...
Com Content 614 48
Sloboda za životinje gostovala na ZeGeVege festivalu... U Zagrebu je 18. septembra održan drugi po redu ZeGeVege festival. “Prijatelji zivotinja” su i ovaj put bili vrlo inspirativni. Preko 40 izlagača - prijatelja životinja, među kojima je bilo i udruzenje “Sloboda za životinje”,  privuklo je veliki broj posetilaca, a štandovi su tokom večeri bili osvetljeni sijalicama koje štede energiju.   U Zagrebu je 18. septembra održan drugi po redu ZeGeVege festival. “Prijatelji zivotinja” su i ovaj put bil...
Com Content 272 48
Švarceneger potpisao Zakon o Zaštiti životinja... LOS ANĐELES - Guverner Kalifornije Arnold Švarceneger potpisao je zakon koji kažnjava vlasnike kućnih ljubimaca koji svoje životinje ostavljaju u automobilima po vrućini. "Guverner je potpisao zakon koji će kažnjavati vlasnike kućnih ljubimaca koji neoprezno ostavljaju životinje u vozilima u opasnim okolnostima, kakva je visoka temperatura", saopšteno je iz njegova kancelarije.  Izvor: Beta-AFP LOS ANĐELES - Guverner Kalifornije Arnold Švarceneger potpisao je zakon koji kažnjava v...

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Apel Pola Makartnija i Rađendra Pačaurija

Detaljnije »