Da podsetimo: početkom februara ove godine, dobili smo prijave o upucanom orlu belorepanu i orlu mišaru. Belorepan je trajno osakaćen i jedva je preživeo, a mišar je imao sreću u nesreći, i metak je prošao samo kroz meko tkivo, tako da će biti pušten nakon oporavka. Obe ptice se nalaze u Prihvatilištu za divlje životinje zoo vrta na Paliću. A sada je upucan još jedan orao mišar, i to kroz oba krila! Orao belorepan je pronađen u okolini Višnjićeva, u bosutsko-morovičkoj šumi, prvi mišar u okolini Sente, a drugi kod Despotova.
Na žalost, drugi upucani orao mišar je uginuo... Ljudi koji su ga našli, trudili su se koliko su mogli da ga spasu, ali problem je bio prevoz ptice do Palića. Zbog sveukupne situacije u ovoj zemlji, Zavod za zaštitu prirode Vojvodine nema vozilo za odlazak na teren, a dok su članovi našeg udruženja smogli mogućnosti da organizuju prevoz, ptica je već bila mrtva...
Ovo masovno tamanjenje ptica grabljivica po Vojvodini dostiglo je alarmantne razmere! Upucavanje ptica grabljivica češće je u vreme kada lovci idu u tamanjenje ''štetočina''. Indikativno je stradanje grabljivica bez obzira na ugroženost i stepen zaštite dotične vrste.
U oktobru prošle godine u Srbobranu ubijeno je desetak sova malih ušara, pri čemu je pronađeno devet leševa tih ptica. Osobi koja je to videla je prećeno ako ikome kaže o tome! U okolini Sombora je potrovano više od deset sova kukuvija, koje su u Srbiji izuzetno retke. Prilikom trovanja glodara po Srbiji (posebno u Vojvodini), strada i mnogo drugih vrsta životinja – srna, zečeva, fazana, ptica grabljivica itd.INSISTIRAMO da se sprovede opsežna istraga i da se kazne svi počinioci ovakvih zlodela! Dela ugrožavanja prirode i životinja su u Evropskoj Uniji dostigla nivo krivičnih dela!
Pored toga, treba sprovesti široku akciju edukacije stanovništva, posebno poljoprivrednika a i lovaca, jer najviše divljih životinja strada od lovaca i prilikom slučajnog ili namernog ranjavanja, trovanja i ubijanja na obradivim površinama i iznad njih, za šta su odgovorni poljoprivrednici. Kao pozitivan primer mogu da posluže poljoprivrednici koji su na svoja lucerišta počeli da postavljaju stajališta za ptice grabljivice u obliku slova T – na njima ptice sede i vrebaju glodare, koji su im osnovna hrana. Činjenica je da se glodari enormno razmnožavaju upravo na zemljištu koje nije ''pokriveno'' prirodnim neprijateljima – lisicama i pticama grabljivicama – i tada ljudi posežu za otrovima, koji još više unose neravnotežu u prirodne ekosisteme, ubijajući još više vrsta životinja, i zagađujući vodu i zemljište. Vraćajući ravnotežu prirodnih ekosistema i čuvajući ptice grabljivice, umanjiće se štete u poljoprivredi koje čine glodari, i time više neće postojati potreba njihovog trovanja.
Podsećamo da u Krivičnom zakoniku Srbije piše sledeće:
Ubijanje i mučenje životinja
Član 269
1) Ko kršeći propise ubije, povredi ili muči životinju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana došlo do ubijanja, mučenja ili povređivanja većeg broja životinja, ili je delo učinjeno u odnosu na životinju koja pripada posebno zaštićenim životinjskim vrstama, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
Dakle, u slučaju mučenja i ubijanja vrsta koje su zaštićene zakonom, treba da sledi kazna zatvora do tri godine! Međutim, ni do dana današnjeg nije kažnjen ni jedan počinioc čak ni u poznatim slučajevima masovnog krijumčarenja ptica u Italiju, kada je ubijeno više od 120.000 jedinki različitih vrsta ptica! U mnogima od takvih slučajeva počinioci su poznati, ali se to krije od javnosti i oni ne bivaju kažnjeni iako su počinili teško krivično delo protiv prirode.
U Srbiji imamo veliki problem sa lovcima! Oni bez ikakve kontrole pucaju u sve što vide, uništavajući kompletne vrste! Time remete i osetljivu prirodnu ravnotežu, koja je i ovako već uveliko narušena.
Organizuju i masovno izlovljavanje lisica i drugih vrsta koje nazivaju ''štetočinama'', a takođe ono što primećujemo na terenu i po prijavama velikog broja ranjenih i ubijenih ptica grabljivica i sova, ukazuje na to da oni sistematski uništavaju i zakonom zaštićene vrste, što bi trebalo da se strogo kažnjava i zatvorskim kaznama! Uništavajući prirodne neprijatelje glodara, lovci direktno izazivaju nenadoknadive štete u poljoprivredi, i time primoravaju poljoprivrednike da koriste rodenticide, kojima se još više ugrožava i truje životna sredina, a česta su i masovna trovanja srna, zečeva, fazana i drugih životinja.
LOVCI SU OPASNOST za prirodnu ravnotežu, za opstanak brojnih ugroženih vrsta, pa i za same ljude jer su i u Srbiji i u drugim zemljama poznati brojni incidenti i ubistva u kojima su učestvovali lovci, članovi njihovih porodica i čak i njihova deca (ubistva u školama), pri čemu su ta zlodela učinjena lovačkim naoružanjem!
Osim toga, u Srbiji je još uvek dozvoljen lov u nacionalnim parkovima, što je nezamislivo za normalne zemlje (u koje ova zemlja očigledno ne spada!).
Kada već nema kontrole u smislu kome je dozvoljeno da se naoružava lovačkim naoružanjem, onda bi bar trebalo da postoji stroga kontrola aktrivnosti lovaca. U Italiji imaju čak i posebnu policiju za lovce!
