Saopštenja

U Prirodnjačkom muzeju na Kalemegdanu je 19.februara otvorena veoma zanimljiva izložba. Izložba postavlja neka jednostavna, ali bitna, pitanja za sve nas. Da li možemo da živimo u miru sa velikim i opasnim zverima?

velike zveri
Foto galerija: Izložba "Suživot sa velikim zverima" >>


U početku ne znam o kojim se to zverima govori? Da li uopšte u Srbiji ima zveri? Da, ima, ali veoma malo, ljudi su ih skoro istrebili. Reč je o medvedima, vukovima, risevima, šakalima i žderavcima. S obzirom da smo mi, ljudi, veći i opasniji predatori od njih – mi smo ih pobedili, čak i skoro istrebili. Tako se na izložbi može saznati da u Evropi, a i u Srbiji,  ima još mnogo straha i predrasuda prema ovim životinjama. Ljudi su se plašili od ovih životinja i taj strah su razrešili tako što što su ih nemilice ubijali. I tako su u Evropi ove životinje skoro istrebljene. A onda se shvatilo da ovi predatori, kao deo prirodnog lanca, imaju itekako važnu ulogu i da smo u svom neznanju opet napravili haos. Zato su u nekim evropskim zemljama otpočeli sa naseljavanjem i razmnožavanjem pojedinih područja sa nekim od ovih zveri, i do sada se postižu dobri rezultati. Danas su najveće naseobine mrkih medveda na Karpatima, Baltiku, Skandinaviji i Dinarskom području; riseva na Karpatima, Baltiku, Skandinaviji i Pirinejima; vukova na Karpatima, Baltiku, Pirinejima i Dinarskom području, a žderavaca ima samo u Skandinaviji, Finskoj i Rusiji.

velike zveri
Foto galerija: Izložba "Suživot sa velikim zverima" >>



A kakvo je stanje kod nas? U Srbiji se procenjuje da ima oko 60 mrkih medveda (uglavnom u zapadnoj Srbiji i na Kosmetu), mada neki strani uzvori tvrde da ih ima samo desetak. Zaštićeni su samo u Vojvodini. Riseva ima najviše 60-tak primeraka i on je trajno zaštićen. Vukova ima oko 800 primeraka i žive svuda u Srbiji, sem u Vojvodini i Šumadiji. Šakali žive u istočnoj Srbiji i ima ih oko 2000.

Evidentno je da su najveće naseobine ovih životinja na Karpatima, Baltiku i uu Skandinaviji, dok su u ostalim deovima Evrope skoro istrebljene. Međutim, neke zemlje kao Španija, nordijske zemlje i Italija promišljeno uvoze životinje i naseljavaju ih u velikim šumama i to se pokazalo kao dobar način. I kod nas je resorno Ministarstvo za zaštitu životne sredine otpočelo 2007.godine sa aktivnostima na zaštiti naših autohtonih vrsta – medveda, vuka i risa. U tom kontekstu je izvedeno i nedavno oduzimanje medveda od Roma kod nas i čuvanje u azilu u Bugarskoj dok se ne izgradi odgovarajući azil za medvede i u Srbiji.  Ovo su ohrabrujuće vesti za sve nas.

Osnovni razlog za smanjivanje broja ovih životinja je što se raspoloživi životni prostor za njih smanjuje zbog širenja ljudskih naselja; ljudi krče šume radi izgradnje naselja i pašnjaka za stoku, a to direktno dovodi do susreta pa i sukoba sa divljim životinjama. Mi, kao veći predatori, pobeđujemo, a broj životinja se zato smanjuje. Problem se još i povećava ubijanjem životinja od strane lovaca i krivolovaca.  Pa šta raditi?

Stručnjaci predlažu da se planski upravlja populacijom životinja, da se smanje susreti životinja i ljudi u najvećoj meri, da se vrši preventiva i da se kompenzuju štete od ovih životinja, da se grade prihvatilišta za njih, da se spreči krivolov, da se grade staze za prolaz životinja preko veštačkih prepreka itd.

Osnovno je pitanje, da li mi, kao bića koji smo privremeno na ovoj Zemlji, imamo pravo da ugasimo ove životinjske vrste zbog nekog našeg malog, parcijalnog, interesa,- da zbog toga one trajno nestanu. Evidentno je da to ne smemo da dozvolimo ni za jednu vrstu, pa ni za zveri! To su veličanstvene životinje - intelegentne, lukave,snažne, brze, moćne. Moramo nekako organizovati suživot sa njima, da im se i dalje izdaleka divimo i da imamo strahopoštovanje prema njima. One su čudo prirode i kao takve ih moramo poštovati i čuvati. Mi moramo biti čuvari i zaštitnici prirode i svih životinja, to nam je zadatak i uloga, kao vrsti na vrhu prirodnog lanca.   

Na izložbi se može videti npr. kakav je odnos vukova i pasa; kako se neke zemlje bore da zaštite životinje, kako se na severu ljudi bore da zaštite irvase od žderavaca i riseva. Na izložbi ima puno prelepih fotografija a i dobrih objašnjenja. Trebate je neizostavno posetiti. Na Kalemegdanu će biti do 15.marta a posle ide u druge gradove.   

Dragan Milovanović
23.2.2009g.


Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 588 48
Preti nam najveće izumiranje flore i faune od nastanka života na Zemlji... Sve veće i brže smanjivanje bioraznolikosti moglo bi da dovede do nestajanja od jedne do dve trećine svih vrsta biljaka i životinja do kraja 21. veka, što je skoro jednako ukupnom dosadašnjem broju izumrlih organizama Ljudska aktivnost je dovela u opasnost od potpunog istrebljenja između 10 i 30 odsto vrsta sisara, ptica i vodozemaca, a od 1970. do 2003. godine nestala je čak trećina vrsta kičmenjaka, ukazuju izveštaji organizacija koje se bave zaštitom životne sredine kao što je Svetski fond za...
Com Content 523 48
U Srbiji ugroženo 215 biljnih i 429 životinjskih vrsta... U Srbiji postoji 215 vrsta biljaka i 429 vrsta životinja koje su kao prirodne retkosti stavljene pod najstroži stepen zaštite države, kaže načelnik Odeljenja za biodiverzitet Zavoda za zaštitu prirode Srbije Nenad Sekulić. On je ukazao da su među ugroženim životinjama 273 vrste ptica kao i 66 vrsti sisara. Zaštićena je i 41 vrsta beskičmenjaka, 34 vrste insekata i 15 vrsta riba. Među zaštićenim životinjama su pojedine vrste pelikana, roda, beloglavi sup, rečni rak, bubamara, žabe, belouške, šark...
Com Content 486 48
Jirgen Faulman je slobodan!... Nakon tri meseca iza rešetaka, austrijski aktivisti za dobrobit životinja su oslobođeni i vraćeni njihovim prijateljima i porodicama. Direktor internacionalnih kampanja organizacije ''Četiri šape'', Jirgen Faulman (Jürgen Faulmann) je jedan od njih. ''Četiri šape'' pozdravljaju odluku višeg javnog tužioca. Međutim, nekoliko pitanja traže odgovore.''Kraj boravka u istražnom zatvoru označava kraj izrugivanja pravde. Sada nam je potrebna istraga kako je tako nešto moglo da se desi.'', kaže Helmut D...
Com Content 1599 48
Škoti pojeli kloniranog bika... Britanske vlasti juče su prvi put priznale da je meso potomka klonirane krave dospelo u lanac ishrane u Velikoj Britaniji. Agencija za standarde u ishrani (FSA) saopštila je da je prošle godine meso trogodišnjeg bika istranžirano, prodato i pojedeno. Pretpostavlja se da je meso, koje je najverovatnije završilo u hamburgerima, prodato u Škotskoj. List „Dejli telegraf“ navodi da je ovaj podatak obelodanjen nakon dvodnevnih energičnih tvrdnji i FSA i mlekarske industrije da niti mleko ...
Com Content 191 48
Osam lovačkih laži... ...lov izaziva drukčije štete od divljači. Lovom se životinje nepotrebno plaše, čime se potreba za hranom, a time i štete od ishrane, često povećavaju. Rasprostranjeni argument da divlje životinje prouzrokuju znatne štete, služi samo kao izgovor lovcima kako bi postigli dužu lovnu sezonu i veće kvote za odstrel. Argumenti za ukidanje lovaLOVCI NAM NISU POTREBNI !1. Lovačka lažLovci čuvaju šume i polja od šteta divljačiPOGREŠNO !Baš naprotiv, lov izaziva drukčije štete od divljači. Lovom se živo...

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Preti nam najveće izumiranje flore i faune od nastanka života na Zemlji

Detaljnije »