01. 10. - Svetski dan vegetarijanske ishrane,
02. 10. – Svetski dan farmskih životinja i
04. 10. – Svetski dan zaštite životinja
Stočarska industrija - veći krivac za klimatske promene od ukupnog transportnog sektora
Subvencijama naša vlada ono što je loše čini još gorim!
Uzgoj životinja za hranu uz ogromnu potrošnju prirodnih resursa i velike ekološke štete, direktno izaziva i globalno zagrevanje. Usvajanje vegetarijanske ishrane ima veće efekte u smanjivanju globalnog zagrevanja od smanjenja emisije gasova iz automobila ili elektrana. 
Šta je globalno zagrevanje? Kada Sunce zagreva Zemlju, jedan deo toplote se zadržava iznad površine zemlje pomoću gasova koji čine zemljinu atmosferu. Bez te topote naša planeta bila bi hladno i pusto mesto. Međutim, te toplote je previše i nastalo je globalno zagrevanje. Jedan od gasova koji doprinose zadržavanju prekomerne toplote je ugljen dioksid (CO2) koji uglavnom nastaje sagorevanjem fosilnih goriva, a jedan od najgorih načina njegovog nastajanja je spaljivanje šuma. Seča i paljenje kišnih šuma u Južnoj Americi stvara toliko velike vatre da ih je teško uopste zamisliti. Dok gore kišne šume kako bi se stvorio prostor za stočarske farme, sav CO2 koji se sakupljao u drveću više od 100 godina oslobađa se i leti uvis gde se priključuje ostalim gasovima koji doprinose globalnom zagrevanju. Prema podacima vlada širom sveta, samo ovaj proces izaziva 1/5 sveukupnog globalnog zagrevanja planete.
Temperatura na Zemlji polako raste, tako da se uveliko tope polarne sante leda. Na Antarktiku su temperature u zadnjih 50 godina u proseku porasle za 2,5 stepena i nestalo je 8.000 km2 podvodnih ledenih grebena.
Zbog karakteristika svog probavnog sistema krave ispuštaju užasno puno gasova i prilikom preživanja i podrigivanja. Pri tome oslobađa se gas metan koji daje 25 puta veće efekte u vezivanju toplote od ugljen dioksida. Bakterije u želucu jedne krave proizvedu dnevno 100 litara metana!!! U masovnim uzgojima đubre u gomilama razvija još veću temperaturu i procese raspadanja. Đubriva koja se iznose na njive povećavaju globalno zagrevanje jer proizvode azotne okside, a to su gasovi koji 270 puta efektnije vežu toplotu od CO2. Zemljišta postaju polja hrane za uzgoj stoke za industriju mesa koja je žderac energije, žderac vode i proizvođac gladi za ljude u zemljama ''trećeg sveta''. Gasovi koje proizvode goveda, čine 18% ukupnih svih gasova sa efektom globalnog zagrevanja.
Međutim, uprkos svog tog znanja, sve prognoze govore da konzumacija mesa u zemljama u razvoju i razvijenim zemljama i dalje nezadrživo raste - a vlade gotovo svih evropskih zemalja, pa i naše - LOŠE CINE JOS GORIM! U odnosu na pedesete godine proizvodnja mesa se povecala čak 5 puta!!! U periodu od 2002 – 2015. godine predviđen je globalni porast potrošnje sa 239 miliona tona do 296 miliona tona, što prati takođe i porast konzumiranja mleka u sličnoj srazmeri. Umesto da se u javnost iznosi istina - vlade svih evropskih zemalja jedva da progovaraju o velikom problemu. U Srbiji se uopšte od strane zvaničnih institucija ne govori o ovome. Pitamo se: Da li su jake stočarske industrije nepremostive brane koje svojim novcem na neki način drže potkupljenima sve odgovorne koji ćute ili je u pitanju to da je zavisnost od jedenja mesa toliko snažna da joj se žrtvuje planeta na kojoj živimo? 
Evropa podupire stočarsku industriju a Srbija takođe subvencijama koje nudi proizvođačima radi to isto. Ovakvom politikom direktno se podstiče nadmetanje za prostor raspoloživ za useve za biogorivo ili mesnu industriju Evrope. Iako je jasno da je preko potrebno investirati u proizvodnju hrane sačinjene od useva koji uspevaju kod nas, jer je to u najvećoj meri ekološka vrsta prehrane, to naša vlada niti čini, niti ima nameru da čini. Mnogo je bolje omoguciti ljudima proizvode preko kojih će direktno konzumirati žitarice i mahunarke nego podsticati mesnu industriju.
Ovom prilikom podsećamo da je drugi oktobar, koji je bio rođendan Mahatme Gandija - Svetski dan farmskih životinja. Svi treba da obratimo pažnju na stravičnu patnju farmskih životinja, posebno u masovnim industrijalizovanim uzgojima, ali i na malim privatnim posedima – bez najosnovnijeg zadovoljenja životnih potreba: kretanja, svežeg vazduha i svetlosti, čiste i meke prostirke, bez mogućnosti za zadovoljenje socijalnih kontakata sa pripadnicima svoje vrste i svega ostalog potrebnog normalnom životu u skladu sa svojom vrstom. Ono čega postanemo svesni, možemo i menjati. Ali prvo sebi samima treba da priznamo da smo mi glavni ugnjetači životinja, i da one pate isto kao i mi.
Takođe povodom Svetskog dana zaštite životinja, 4. oktobra, podsećamo javnost da svakodnevno ogroman broj životinja pati: u masovnim uzgojima, cirkusima, laboratorijama, zlostavljani kućni ljubimci, divlje životinje koje služe kao meta lovcima i sve životinje koje stradaju zbog toga što im uništavamo i zagađujemo prirodnu životnu sredinu bez koje ne mogu opstati. Izumiranje vrsta životinja poprimilo je alarmantne razmere i može se porediti samo sa masovnim izumiranjem koje se desilo dva puta tokom praistorijskog perioda, i nakon koga je trebalo da prođe više miliona godina da bi nastale nove vrste...
Zbog svega toga Udruženje za zaštitu i prava životinja ''Sloboda za životinje'' na Svetski dan za zaštitu životinja u subotu 4. oktobra imaće informativni štand na Trgu Nikole Pašića kod fontane. Dođite da potpišete peticije, informišete se o najzdravijoj vrsti ishrane koja najmanje uništava našu životnu sredinu i zbog koje ni jedna životinja ne pati niti biva ubijena. Štand koji je u sklopu izložbe cveća od 10 do 20 časova u subotu. Promovisaćemo vegetarijansku ishranu sa svojim izdanjima i izdanjima ''Zdravog života'' i vegetarijanskim proizvodima naših proizvođača.
Više o ovim manifestacijama možete čitati i na sledećim sajtovima:
World vegetarian day
World Vegetarian Day and World Farm Animal Day
International Vegetarian Union
World Farm Animals Day
Farm Animal Rights Movement
Better world calendar - Animals day
World Animal Day
i brojnim drugim sajtovima posvećenim ovim temama.
