Saopštenja

Obaveštavamo javnost sa žaljenjem, da je u lovnoj oblasti Beograd - beogradskom ataru - horor i da se vrši neviđeni progon i maltretiranje divljih životinja od strane lovaca, krivolovaca, njihovih lovačkih pasa, oružja i pucnjave.

Foto galerija životinja sa posledicama od lova i krivolova- klikni na sliku za uvećan prikaz

Po rečima lovaca u lovištima Srbije je lovostaj za srne a u toku lov na srndaća manje trofejne vrednosti, odstrel „škartova” ili „uzgojno selektivni odstrel”. Oni za javnost tvrde da se kapitalci sami izdvoje iz krda i da zaposednu svoje teritorije, a da mladi i trofejno manje vredni srndaći budu uvek na ivicama teritorija kapitalaca ili imaju svoje, daleko manje delove atara gde izlaze i aktivno se hrane. Lovci tvrde da ih tu prvo lociraju a kasnije pred odstrel: „ da oni njih ponovno lociraju i utvrđuju preciznu starost i jačinu trofeja”. Sve ovo je apsolutno netačno jer ovo može da kaže samo onaj ko svesno želi da predstavi stvari onakvim kakve nisu, takođe ovo može da veruje samo neko ko nema blage veze sa radom na terenu. Svako ko izlazi na teren zna da ovo nije moguće jer oni neće da čekaju tu gde su „locirani” da se lovci ponovo vrate, i da baš tog za koga su odokativnom procenom „ocenili” da je vredan odstrela, baš njega da nađu kad dođu ponovo da ga odstrele „na vreme”, pre početka sezone parenja koja počinje u avgustu.
A evo vesti sa terena, iz šume u daljoj a i bližoj okolini Beograda, čak i iz rezervata... Ovako to stvarno izgleda na terenu:

Lovci izlaze u ranu zoru i zakrvavljenim očima samo gledaju u šta mogu da pucaju, potpuno je nebitno šta je šušnulo u grmlju. Pre izlaska obavezno puste čopor lovačkih pasa (pse koji su im manje vredni, razne mešance za koje nije šteta i da se izgube) da se istrče šumom i poljem i podignu sve životinje koje su ili u nekom svom skloništu, gde odmaraju i neguju svoje još nejake mladunce ili su izašle na polja da se malo protegnu i istrče pre vrućine, i da mladunce ogreje zdravo jutarnje sunce. Posle trke i laveža pasa (koji u početku besomučno traže i njuše razne tragove, tražeći na koju stranu će trčati) nastaje pravi pakao jer izbezumljeni psi jure još izbezumljenije divlje životinje koje se pogube od straha i ne znaju gde će. Pri tom zbog toga što jako strahuju za svoje mladunce, stoje i čekaju pse do poslednjeg trenutka dajući mladuncima šansu da se sklone, nakon čega počinje neviđena trka sa ciljem da pse odvedu što dalje od svojih mladunaca. Po rubovima određenog područja gde je lov na „škartove“ lovci čekaju i pucaju u sve što se pojavi na vidiku (to je inače njihovo navodno prikradanje i selekcija).

Primećeno je takođe, da u bliskim susretima sa psima i uopšte, u čuvanju mladunaca veoma aktivno učestvuju srndaći i to uvek oni koji su najjači i u najboljoj kondiciji, „trofeji”; oni su prvi koji stoje i čekaju pse da ih povedu što dalje od ostalih. Ukoliko u blizini nema srndaća, pse će „preuzeti” srna, i to uvek ona koja je starija i iskusnija, koja vrlo lako može postati meta i biti ubijena. Tako mladunci ostaju siročići i obavezno tako stradaju, jer su bez srne-majke potpuno izgubljeni. Napominjemo da je starost mladunaca trenutno 1,5 do 2 meseca i majke su im još uvek neophodne.

Tako stradaju i „trofejni” srndaći i stariji, i mladi, i srne, svi koji se nađu na meti, tako mnogi bivaju ranjeni i vuku se po šumi danima, ostaju osakaćeni trajno ili sa povredama koje ne zaceljuju ili dugo ne zarastaju, otocima punim krvi i gnoja, tako se dešava svašta. Postaju vrlo lake mete kada posle ludačke trke pred psima, zastanu negde, prestrašeni, na nepoznatom terenu da oslušnu i omirišu gde je opasnost.

U ovom kontekstu, zbog vremena parenja kod srna, za te srndaće „ škartove” lovci su izmislili još jedan izraz pa srndaće koji su potpuno normalna bića nazivaju još i „smetajuća divljač”, što naravno apsolutno ne stoji i nema nikakve veze sa stvarnim ponašanjem srna i srndaća u vreme parenja. Tu se obično radi o mlađjim i manje opreznim grlima, to su inače srndaći godišnjaci koji još nemaju iskustva a veoma su radoznale i inteligentne životinje, pa umeju da zastanu i da sa interesovanjem zagledaju šta je to novo na terenu. Priča o uzgojnom odstrelu je puna rupa i potpuno netačna, ali lovci nikada nece prijaviti koga su sve ubili u svojim divljačkim pohodima po prirodi.
Lovni inspektor je jedan za ogromnu oblast i nema ni teorije da može imati uvid u to da li je sve što je odstreljeno zaista ‘’sanitarni lov’’, ‘’lov na škartove’’ ili odstrel ‘’smetajuće divljači’’. Naravno on može imati uvid u nešto samo pod uslovom da mu se sumnjivi slučajevi prijave od strane lovočuvara koji isto tako samo proforme takav naziv imaju, jer ih je malo takodje na ogromnoj površini lovišta. To se u praksi gotovo nikad ne dešava.

Lovačka čeka u rezervatu Guberevac

Večernji sati rezervisani su za krivolovce, koji ne dovode pse ali su negde u blizini neke od osmatračnica, ili na vrlo markantnim delovima terena sa kojih imaju „dobar pogled” i zaista prikriveni čekaju da se neka životinja pojavi. Krivolovce je teže locirati ali nije nemoguće. To su ljudi koji dobro poznaju teren i znaju na kojim mestima se može očekivati da neka životinja izađe da nešto pojede. Zbog toga se postavlja pitanje kako sami lovci mogu da budu "lovočuvari" ili "lovočuvari volonteri"?

U poslednje dve nedelje, teror se pojačao, bilo je više dana i slučajeva kada su nam izbezumljene mlade srne, srndaći bukvalno uskakali u naručje bežeći u paničnom strahu od laveža koji čuju za sobom. Ako takav čopor naiđe na lane koje je ostalo sakriveno negde, ono nema nikakve šanse da pobegne, biva iskidano na licu mesta. To se prepoznaje na osnovu toga sto se lavež više ne kreće po terenu nego stane i počne režanje, kada je u većini slučajeva kasno da se bilo šta učini da se lane spase. A ako kasnije uspete da pronađete to mesto, tragovi su vrlo jasni i sveži na mestu na kome se čopor zadržao, naći ćete i poneki ostatak životinje koja je tu stradala, dlaku bar. Tu su i jos nejaki i mali zečići, već je bio drugi okot, a i oni prethodni su još jako mali, fazančići i koke i ostale ptice... itd

Jedan sveopšti užas, koji se dešava upravo sada, a tako je svake godine.

Svo ovo divljanja po šumi u vreme kad je šuma puna mladunaca, traje od 15.04. i trajaće do 31.07. ali predah će biti kratak (ako ga uopšte i bude) jer odmah posle avgusta (i ako se tada parenje srna u šumi jos nije završilo), pocetkom septembra se nastavlja lov na trofejne srndaće, i krajem počinje lov na srne-zenke i lanad (ovogodišnju lanad!). Ovo jedan od načina kako se "gazduje" nad prirodnim bogatstvom divljih životinja.

Sve ovo ne dešava se samo u beogradskom ataru, dešava se širom Srbije, svuda gde još uvek ima srna. Lovci mogu da kažu bilo šta, da su ubijali lisice, pse (to im je omiljeni izgovor jer za to im niko nista ne moze) a ustvari su isterivali srne, zečeve i fazane i pucali u SVE što vide, nebitno je šta je.

Ovako se oni ponasaju u 90 % slučajeva. Okupi se ekipa od njih 5-6, izađe ujutro i raspale. I uvek imaju izgovor, jer oni sve svoje „tajne“ čuvaju među sobom.

Napominjemo da registrovanih lovaca u Srbiji ima blizu 100.000 i da svaki lovac ima u proseku bar po tri psa što čini ogroman broj pasa na teritoriji Srbije a tu činjenicu niko ne sme ili neće do sada da pomene. Naravno da ne bi izgubili od svoje agresivnosti ovi psi najčešće nisu sterilisani i prestavljalju potencijalni izvor pasa lutalica na teritorijama Beograda a i svih gradova u Srbiji.

Lovna oblast  Beograd ima 11 lovačkih udruženja sa registrovanih 5800 članova, a ukupna teritorija sa kojom raspolažu je površine 278 922 ha. Ova lovačka udruženja raspolažu sa sledećim lovištima: Beograd (Pančevački rit) površine 39 390 ha na kojoj su 2 lovočuvara, Kosmaj površine 26 962 ha na kojoj je jedan lovočuvar, Obrenovac površine 40 996 ha na kojoj je jedan lovočuvar, Barajevo površine 20 250 ha na kojoj je jedan lovočuvar, vojno lovište „Vojnik“ - nemamo podataka o teritoriji i broju lovočuvara, Lazarevac (Fazan) površine 38 349 ha na kojoj je jedan lovočuvar, Ripanj površine 14 849 ha na kojoj je jedan lovočuvar, Košutnjak površine 18 380 ha na kojoj je jedan lovočuvar, Šumarski fakultet - nemamo podataka o teritoriji, Zemun površine 45 902 ha na kojoj su tri lovočuvara i Mladenovac površine 33 844 ha na kojoj je dva lovočuvara. Dakle na ukupnoj površini od 278 922 ha zvanično je zaposleno 13 lovočuvara. Njima navodno pomažu lovočuvari volonteri iz redova samih lovaca.