Kampanje

Beloglavi sup, zaštićena retka vrsta orla lešinara,  mlad, pao je 05.09. u petak uveče u seosko dvorište u Nikincima u Sremu a zatim prenet u privatni zoo-vrt Koki u Indjiji.



Vlasnik Slavko Popović je obavestio udruženje ''Sloboda za životinje'' o ovom događaju i zamolio nas da dođemo i preuzmemo ga. Organizovali smo odlazak na teren gde je mladi beloglavi sup pregledan od strane stručnjaka Nikole Stojnića, ornitologa Zavoda za zaštitu prirode, u prisustvu Republičke inspekcije Ministarstva za zaštitu prirode. Sa velikom radošću svih prisutnih konstatovano je da je mladi beloglavi sup u odličnom stanju. On je očigledno postao zreo da napusti svoju koloniju i krene na uobičajeno lutanje po belom svetu, ali je verovatno na svom prvom dugom i samostalnom letu, nošen vazdušnim strujama, od iscrpljenosti pao.



Nije se moglo utvrditi da li je njegova matična kolonija Specijalni rezervat prirode Uvac, inače najbrojnija, na oko 400 km udaljenosti i sa preko 300 jedinki ili  manja kolonija, ali bliža, u kanjonu Trešnjice u opštini Ljubovija u Mačvi, ili je pak došao sa neke druge destinacije. Nije prstenovan, ali po stručnoj proceni  vrlo je mlad – verovatno ovogodišnje leglo, izgleda veličanstveno sa svojom baršunasto belom glavom i svetlo smeđom kragnom i crnim kljunom.

Posle nekoliko dana, neobično miroljubiv i odličnog apetita, brzo se oporavio.Zato je odlučeno da se danas u podne pusti ovo predivno čudo prirode, odneseno na litice Fruške Gore, gde se nalazi jedno hranilište, odakle će zamahnuti svojim krilima raspona preko 2 metra  i krenuti u slobodu vođen svojim instinktom. Iako je bilo opcija da se u slučaju potrebe za oporavkom, beloglavi sup prebaci u Prihvatilište za zaštićene vrste divljih životinja zoo vrta Palić, ili u Specijalni rezervat prirode Uvac, ipak je usvojeno očigledno najbolje rešenje da se skrati vreme boravka mladog beloglavog supa među ljudima i da se ne remeti njegova odluka o osamostaljivanju, te da mu se pomogne na njegovom putu.

Inače, kad se osamostale, mladi supovi napuštaju koloniju i lutaju: na sever preko Slovenije i Italije do Alpa, na jug do Bugarske, Grčke, Izraela i Afrike, i na zapad do Francuske i Španije. Kad otprilike za pet godina polno sazri, sup pronalazi partnera i zatim se vraća - ne retko baš u kanjon i na stene na kojima je i rođen. Ženka snese godišnje jedno jaje, nekad već u decembru, na kojem se zatim redovno tokom gotovo dva meseca smenjuju oba roditelja. Po izleganju mladunče raste u gnezdu oko 4 meseca, pre nego što se otisne u samostalnu potragu za hranom. Leti brzinom i do 120 km/h, iako prilikom potrage za hranom obično jedri, bez mahanja krilima, brzinom od 40-ak km/h.





Zahvaljujemo se dr Vojislavu Vasiću, dr Gaboru Mesarošu iz Prihvatilišta za divlje životinje zoo vrta Palić, Fondu za ptice grabljivice iz Nove Varoši, Ministarstvu i Zavodu za zaštitu prirode, kao i Republičkoj inspekciji na uspešnoj saradnji.TV medijima ustupamo video snimke ovog čudesno lepog događaja a štampanim medijima fotografije. Takođe na adresi www.youtube.com/user/studio7bg možete pogledati skraćene snimke.

******************************

******************************
-----------------------

NEOBIČNA ODISEJA ORLA LEŠINARA, OD UVCA DO SUBOTICE
Poslato 24.09.2008

U ravnom Banatu, u Elemiru, daleko od rodnog gnezda, juče je, oko podneva, na spektakularan način uhvaćen mlađani beloglavi sup, retka vrsta orla lešinara, najveće ptice koja živi u Srbiji, i to isključivo u specijalnom rezervatu prirode Uvac. Zalutali orao, za kojim je potera trajala više od mesec dana i to u najneobičnijim okolnostima, dopao je u šake Stefana Miloševa, radnika Zavoda za zapštitu prirode Srbije, koji se neustrašivo ispeo na elemirski vodotoranj, na visinu od preko 44 metra, kako bi ga spasao.

Poduhvat koji je teško opisati rečima trajao je oko pola sata, zahtevao je vertikalan uspon na vrh vodotornja, a potom još teži “spust”, ali se Milošev, na kraju, pojavio na uzanim vratancima vodotornja, sa orlom teškim oko osam kilograma u rukama. Tu mu je u pomoć pritekao i kolega iz Zavoda Nebojša Stojanović. Pticu su neozleđenu smestili u kavez, a zatim se automobilom zaputili u Suboticu, u prihvatilište za životinje, gde je za mlađanog orla planirano privremeno stanište i oporavak.

- Ovo mi je bila najteža akcija do sada, jer mrežu sa okvirom nisam mogao da iznesem kroz uzani prolaz ka vrhu vodotornja, pa sam morao da orla hvatam rukama, bile su prve reči zadihanog Miloševa, nakon “prizemljenja”. - Još teže i opasnije bilo je spuštanje sa snažnom pticom u rukama.

Orao koji se opirao “hapšenju” nije povredio mladog i izuzetno veštog radnika Zavoda, ali se Stefan vratio krvavog lica jer ga je izgrebala limena konstrukcija poklopca na vodotornju. I on i njegov kolega Nebojša nagrađeni su i ispraćeni na put u Suboticu frenetičnim aplauzom brojnih posmatrača.

Orlić, ako se tako može nazvati ova grdosija od ptice, sleteo je u Elemir prekjuče, pred sumrak, na vrh krova povisoke dvojne kuće porodica Mrkić i Šipka, koje inače žive u Australiji. Golemu i neobičnu pticu zapazili su prolaznici i uskoro se na tom mestu okupilo mnoštvo znatiželjne publike. Beloglavi nije mnogo obraćao pažnju na ushićenu raju, već se ubrzo ušuškao, uvukao glavu i zakunjao. Umornom, nisu mu smetali ni blicevi fotoaparata, niti baterijske lampe upirane u njega do duboko u noć.

Par sova, iznenađenih drskošću ptice koja je snevala na otvorenom, obletele su koji krug oko orla, pa se mudro povukle u pomrčinu. Orao je jutro dočekao na krovu kuće, gde su ga zatekli i “specijalci” iz Zavoda, Milošev i Stojanović, kojima je osnovno zanimanje u stvari muzejsko prepariranje. Planirajući akciju oni su pokušali da se udruže sa lokalnim vatrogascima, ali su, na kraju, spremili mrežu, odlučili da se popnu na tavan kuće i pokušaju da izađu na krov. Ptica je, međutim, već bila rešila da promeni lokaciju, možda i zbog mnoštva sveta koji se okupio. I pre nego što je prvi crep na krovu podignut, orao se vinuo u vazduh, obleteo par krugova i aterirao na vrh obližnjeg vodotornja pa je teška akcija spašavanja prerasla u vrtolomnu akrobaciju, srećom sa hepiendom.

A od Miloševa i Stojanovića smo saznali da je elemirska epizoda tek manji deo pustolovine ovog zalutalog orla. On je prvo, pod nerazjašnjenim okolnostioma, iz klisura Uvca dojedrio u Inđiju, gde je sleteo na neku kuću, a potom bio uhvaćen i smešten u neki privatni zoološki vrt. Odatle je, pre oko mesec dana, po preporuci ornitologa prebačen na Frušku Goru, koja je trebala da mu bude uzletna staza za povratak u Uvac. Konstatovano je, tada, da je ptica zdrava i u dobroj kondiciji za uzvratni let. Orao je, međutim, krenuo na drugu stranu, pa se obreo u Bođanima, a zatim i u Despotovu, kod Vrbasa. Kao da mu se Vojvodina više dopala od kamenitog rodnog kraja. I u tim mestima smeštao se na krovove kuća, a hranio se kako je mogao, ponekad jedući i iz psećih činija, kažu naši sagovornici. Neposredno pred hvatanje u Despotovu vinuo se u nebo i časkom preleteo do Elemira, gde mu je spasilačka potera ipak “stala na rep”.

Retka ptičja vrsta

Beloglavi sup je retka vrsta orla lešinara, impozantne veličine, raspona krila do tri metra. Prosečna težina ptice iznosi između osam i devet kilograma, a pojedine jedinke mogu dostići težinu od jedanaest kilograma. Specijalni rezervat prirode “Uvac” stavljen je pod zaštitu, prevashodno da bi se očuvao i razmnožio beloglavi sup, najveća ptica koja živi u Srbiji. Ova retka vrsta je pre dvadesetak godina bila pred izumiranjem. 1990. godine, na teritoriji uvačkih jezera preživelo je samo 7 jedinki beloglavog supa. 1994. godine osnovan je Fond za zaštitu ptica grabljivica „Beloglavi sup“ i otvoreno hranilište Manastirina. Zahvaljujući tome, brojnost beloglavih supova se povećala na 67 gnezdećih parova, odnosno oko 300 jedinki.Tako je kolonija ove jedinstvene vrste ptice postala najveća na Balkanu i jedna od većih u Evropi.

Beloglavi smešten u subotičko prihvatilište

Poslednja vest, koju smo dobili od člana spasilačke ekipe Stefana Miloševa, glasi da je beloglavi sup uspešno prevezen u prihvatilište za životinje u Subotici.
- Orao je stigao u dobroj kondiciji i očekujemo da se brzo snađe u ovom smeštaju, do momenta kada će verovatno biti prebačen u svoje prirodno stanište - glasi telefonski raport Miloševa.

Slavko Surla
Foto: Dušan Bartolović

Dnevnik

Pročitajte i vest o drugom supu. Srećko je beloglavi sup koji se duže vremena nalazio na oporavku u Prihvatilištu za divlje životinje zoo vrta Palić. Ako link na pomenutu vest ne bude radio, naći ćete je u rubrici ''Vesti''.

Naknadno dodajemo i nove informacije o putešestvijama gore poenutog beloglavog supa. Ako se ova stranica ne bude otvorila, vest o ovom beloglavom supu pogledajte u rubrici Vesti od 8. marta 2009.