Lov i Ribolov

szz logo naziv transparent2

Unesite svoju e-mail adresu ispod
i redovno pratite najnovije vesti:
Krokodili S

Delatnost koja još nije osetila svetsku ekonomsku krizu

Autor: CDC/DM | 12.07.2009. - 00:01

Ima je Ivana Tramp, ima je Kejt Mos, a Viktorija Bekam ih ima čak nekoliko: reč je o „Ermesovim“ tašnama, model „birkin“. nazvanom po glumici Džejn Birkin. Onaj ko hoće da kupi ovaj model mora mesecima da bude na listi čekanja. Najluksuznija „birkin“ tašna od krokodilske kože, ukrašena dijamantima izuzetno je skupa. Na jednoj aukciji 2005. postigla je cenu od 47.000 evra.

„Potražnja je ogromna“, kaže šef „Ermesa“ Patrik Tomas. Ovo preduzeće proizvede 300 torbi od krokodilske kože godišnje, a skupu kožu kupuje u blizini australijskog grada Darvina: na jednoj od najvećih farmi krokodila na svetu, na kojoj se gaji oko 50.000 ovih reptila. Kada napune dve godine i dostignu dužinu od oko dva metra, krokodili se omamljuju elektrošokovima i ubijaju hicem u potiljak. Koža sa njihovog stomaka se obrađuje i izvozi. Farma svake godine isporuči 12.000 ovakvih koža evropskim modnim kućama koje izrađuju luksuzne artikle.
 
Ove godine na svetskom tržištu će biti prodato ukupno 1,5 miliona krokodila, a 1997. ovaj broj je još bio manji od milion. Na ovom tržištu se kriza ne oseća. Najveći proizvođači su iz SAD i Australije.

Na ogromnim farmama gaje se različite vrste krokodila od kojih se dobijaju koža i meso. Branša radi krajnje profesionalno. Umesto ribom ili otpacima mesne industrije, životinje se hrane hranom u granulama, koja je specifično prilagođena njihovim energetskim potrebama i ima za cilj da obezbedi što brži rast.

Dok se meso krokodila za ishranu koristi pre svega u Aziji, koža je tražena širom sveta. Najveći kupci su SAD i zemlje Evropske unije – pre svega Francuska i Italija. Od kože na stomaku manjih krokodila prave se kaiševi za satove, novčanici i cipele, dok se od većih primeraka prave tašne, futrole za laptop kompjutere i kožne jakne.
 
Za neku od tašni „Ermesa“ ili „Luja Vitona“ život su morala da polože do tri velika krokodila, jer štavionice obrađuju samo najbolje delove kože sa stomaka. Za naročito plemenit materijal važi koža specijalne vrste australijskog krokodila: svaki primerak ima šare koje se po individualnosti mogu uporediti sa ljudskim otiscima prstiju. Samo jedan jedni ugriz „drugara“ sa farme kožu može da učini bezvrednom. Mužjaci krokodila pri tom ogorčeno brane svoju teritoriju i skloni su agresivnosti, ali za to je na farmama pronađeno rešenje po imenu „krauding“: na površini veličine fudbalskog igrališta drže se stotine krokodila, a povišeni nivo stresa u ovakvim situacijama potiskuje njihov teritorijalni instinkt. „Kod krokodila ovo funkcioniše slično kao i kod živine“, kaže upravnik jedne od velikih farmi.

Nasuprot tome, krokodili od kojih se prave „Ermesove“ tašne gaje se u pojedinačnim kavezima. Da li to predstavlja zlostavljanje životinja? Pristalice ovog „novog trenda u industriji“ iznose argument da mozak krokodila nije veći od zrna graška i da se ove životinje u prirodi često danima ne miču s mesta, dok aktivisti društava za zaštitu životinja ipak upozoravaju da kavez ne sme biti tako tesan da životinja u njemu ne može da se okrene, jer je to onda definitivno mučenje.

„Ermes“ uverava da se u odgajivačnicama poštuju najviši standardi.

Organizacija za zaštitu životinja „Peta“ nedavno ih je oštro kritikovala zbog uzgoja krokodila za proizvodnju tašni, dok su druge organizacije sličnog tipa suzdržanije, s obzirom na to da masovno uzgajanje na farmama, u krajnjoj liniji, štiti krokodile od izumiranja. Sedamdesetih godina mnoge vrste krokodila su, naime, zbog komercijalnog lova skoro istrebljene. Zbog toga je i započelo formiranje prvih farmi, koje danas mnogi smatraju jednim od najvećih uspeha u zaštiti divljih vrsta od istrebljenja. Druga je priča koliko urbane lovce na „birkin“ tašne sve to uopšte interesuje.

Blic

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1492 48
Mongolija: Životinje umiru od zime ... Ulan Bator -- Nezapamćena zima pogodila je Mongoliju. Temperature su se spustile i do 40 stepeni ispod nule. Ledeni talas praćen mećavama, pogodio je 19 mongolskih provincija. Od početka zime uginulo je blizu dva miliona grla stoke. Humanitarne organizacije strahuju da će stanovnici Mongolije uskoro potpuno ostati bez hrane. Surovoj mongolskoj zimi kraj se ne nazire. Do početka proleća mogla bi uginuti još 4 miliona grla stoke, procenjuju iz organizacije za hranu Ujedinjenih nacija. 8...
Com Content 1539 48
Lov mu došao glave... Ljubiša M. (34) iz sela Cikot, kod Rekovca, ubijen je sinoć, oko 20 sati, u lovu, a zbog ubistva uhapšen Dejan J. (35) iz Kragujevca. Kako je saopštila je Policijska uprava u Jagodini, Dejanu J. je određena mera policijskog zadržavanja do 48 sati zbog sumnje da je izvršio teško krivično delo protiv opšte sigurnosti, posle koje će, uz krivičnu prijavu biti priveden istražnom sudiji Višeg suda u Jagodini.   Objavljeno: 09. maj 2010 | Originalna vest: Mondo | Izvor: Tanjug Ljubiša M...
Com Content 1480 48
Održan međunarodni protest protiv krzna u Sarajevu... Održan je međunarodni protest protiv krzna 30. januara 2010. u organizaciji udruženja "Prijatelji životinja" u Sarajevu. Kako bi skrenuli pažnju i podigli svest javnosti, “Prijatelji životinja” u Bosni i Hercegovini su ove godine pokrenuli kampanju protiv krzna “Reci krznu zbogom zauvek”.   Kako bi skrenuli pažnju i podigli svest javnosti, “Prijatelji životinja” u Bosni i Hercegovini su ove godine pokrenuli kampanju prot...
Com Content 592 48
Neki od neverovatnih slučajeva iz veterinarske prakse... Ljubitelji životinja i veterinari se u svakodnevnom životu susreću sa neverovatnim slučajevima. Ovde su pomenuti samo neki od njih... Kao i uvek, pitamo se – ima li granica ljudskoj bezosećajnosti, gluposti, nebrizi, egoizmu... Tako nešto nisu zaslužili ni ljudi, ni životinje. Jednog dana u veterinarsku stanicu došao je dečak tražeći da kupi “otrov da otruje psa”. U neverici i na ponovljena pitanja o čemu se radi, dete (dečak od desetak godina) je rekao da njihov pas hoće da ujeda, i da žele ...
Com Content 335 48
Zahtev da se na teritoriji grada Niša odmah prestane sa hvatanjem i ubijanjem pasa i macaka lutalica... Gradonačelniku grada Niša, gospodinu Smiljku Kostiću : Poštovani gospodine Kostiću, Upoznati smo da je juče na Vašu inicijativu Gradski štab za upravljanje kriznim situacijama grada Niša doneo Rešenje kojim se nalaže JKP „Mediana“ Niš da, „u skladu sa važećim propisima, vrši hvatanje i uklanjanje pasa i mačaka lutalica sa područja grada Niša“, a Vi se ovlašćujete da zaključite ugovor sa veterinarskim stanicama o veterinarskom tretmanu pasa i mačaka lutalica, koji će se ...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

All articles in category

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Mongolija: Životinje umiru od zime

Read Full Article »