Delovi japanske industrije zarobljavanja delfina, sa svojim akvarijumima, vodenim parkovima i programima ''Plivajte sa delfinima'', rade u saradnji sa koljačima sa Taidžija, stimulišući ih velikim sumama novca koje im daju za žive delfine.Neki dreseri delfina koji u javnosti izgledaju kao da vole svoje delfine, u stvarnoj saradnji sa ribolovcima Taidžija pokazuju isti nivo surovosti i nedostatak brige za delfine.
''Odabir za proces zarobljavanja'' teče na sledeći način:
• Ribolovci sateruju delfine u zaliv;
• Delfini su u panici jer se mreže približavaju i teraju ih u skučen prostor;
• Delfini se izvlače iz vode konopcima privezanim za rep;
• Dok odlučuju koga da izaberu, dreseri poređaju delfine jenog pored drugog duž obale gde, obzirom da se nalaze van vode prvi put u životu, delfini bivaju izloženi sili gravitacije koja vrši veliki pritisak na njihove unutrašnje organe;
• Delfini se komešaju na obali, slučajno udarajući jedan drugog svojim moćnim repovima;
• Dreseri isključivo traže mlade ženke, koje najčešće uz sebe imaju i svoje mladunce. Majke i bebe se u panici dozivaju dok ih razdvajaju;
• Dok se majke najčešće biraju za život u zarobljeništvu, bebe će na kraju biti pobijene sa ostalim delfinima;
• Delfini odabrani za zarobljeništvo se na nosilima premeštaju u kaveze, odmah pored motora broda koji prave zaglušujuću buku;
• Neki se zapetljaju u mreže koje vise pored broda i polako se dave, dok dreseri mirno posmatraju taj stravičan prizor;
• Svi ostali se ubijaju.
Problem nasukanih delfina
U normalnim okolnostima, delfini su navikli da pritisak koji voda vrši na njihova tela bude ravnomerno raspoređen na svakom kvadratnom centimetru njihove kože. Kada se nađe van vode, čitava težina delfina raspoređuje se na usku ivicu kože koja dodiruje tle. Sva tkiva i organi blizu zemlje bivaju zgnječeni i povređeni pod težinom tela koja ih pritiska. 
