U davnim vremenima, u određenim područjima, možda je lov bio jedini vid prehrane čoveka, ali sada to sigurno nije (mada mnogi stari spisi pa i Biblija upućuju na to da je i prvi čovek bio vegetarijanac).

Mehanizam koji postoji kod životinja u kome jedna životinja, da bi sebe prehranila ili da bi prehranila svoje mladunce, ubija drugu vrstu koja je slabija, postoji samo kod određenih vrsta ( daleko je veći broj životinja koje su biljojedi ). Taj mehanizam se danas ne može preneti na čoveka iz više razloga.

Prvo ni jedna životinja koja lovi zbog prehrane ne koristi ništa drugo sem svojih vitalnih ili fizičkih prednosti prilikom lova. Zamislimo samo životinje mesoždere, recimo tigra ili lava – oni se ograničavaju samo na neke vrste životinja koje su sporije ili slabije od njega. Biološki gledano čovek nema fizičke sposobnosti u tom smislu. Kakve bi šanse čovek imao da stigne srnu pa čak i zeca? Takođe i u vodi. Da li bi i jedan čovek dok gnjuri mogao da stigne bilo koju ribu, vidru, delfina ili kita?

Dakle čovek nema fizičke prednosti nad vrstama koje lovi, on koristi svoj intelekt ne da bi se prehranio, već isključivo da bi sebi omogućio uživanje koje mu se tom prilikom pruža. On veštački prisvaja sebi to pravo upotrebom najrazličitijih vrsta oružja. Tako on sebi daje pravo, ne kao životinja koja se ograniči na uzak i mali broj najslabijih žrtava, da masovno ubija i biljojede i mesoždere, i ptice i gmizavce, i ribe i vodozemce, jednostavno sve životinje u vodi, vazduhu i na kopnu, koje mu padnu na pamet. Kod životinjskih vrsta nisu nikada prisutni genocidi, ta umotvorina je kao masovno ubistvo s predomišljajem svojstvena samo intelektu čoveka.

Dakle čovek ne koristi svoje fizičke prirodne prednosti, već koristi intelekt, a sigurno je svima jasno da korišćenje intelekta u svrhu ubijanja niže vrste po evoluciji nije ni moralno ni etički a ni prirodno. Najgnusnije je to što se to ustvari radi iz zadovoljstva, što je takođe strano životinjskim vrstama. Tako dolazi do istrebljenja čitavih vrsta.
Kada je primećeno da se na taj način uništavaju čitave vrste, pokušava se lov ograničiti lovostajem, vremenskim razdobljem u kom jadne životinje treba da obezbede priraštaj za svoj opstanak ili da bi bile ponovo ubijane.

U praksi životinje su ustvari gotovo bez ikakve moralne i pravne zaštite pa se zapravo lovi bez ikakvih ograničenja. Zbog pojave kriminala pri kome se organizovano ide na lov čak i onih vrsta kod kojih je to izričito zabranjeno, u zakonodavstvima mnogih zemalja definisana su krivična dela organizovanog krivolova.
Vrlo često ljudi nisu svesni da olako mogu opravdati lov, i time dati legitimitet ovoj krvavoj zabavi sa svojim površnim sagledavanjem stanja stvari.