Lov i Ribolov

szz logo naziv transparent2

Unesite svoju e-mail adresu ispod
i redovno pratite najnovije vesti:

DRUŠTVO,06:31, 18.01.2013.
Autor: Stevan Banković

Prihranjivanje Tzv. Divljaci Sr
Prihranjivanje tzv. "divljači" - originalno ispod ove fotografije stoji "Prizor iz lovišta kojim se
dobro gazduje", a mi dodajemo da sumnjamo da je to prizor iz Srbije, pošto su tu lovci poubijali
srne i jelene, i nema ih u tolikom broju na jednom mestu...

Citiramo tekst objavljen u Kuriru, a koji predstavlja lovačku propagandu i širi neistine i dezinformacije:

Predatorske vrste su neophodne u prirodi. Odstranjuju slabe i bolesne jedinke i kontrolišu brojnost pojedinih vrsta, ali šta se dešava kad se previše razmnože?

Svaki lovac upitao se po ko zna koliko puta šta sve od divljači pojedu samo tokom jednog dana. U proleće, kad većina divljači ima mlade, gubici mogu biti ogromni. Nestaju cela legla zečeva, gnezda fazana i jarebica i, naravno, lanad.

Zimi, po velikom snegu, predatori relativno lako hvataju izgladnelu i prozeblu divljač, te ona, desetkovana, sledećeg proleća ne može da nadoknadi svoju brojnost. Kako izaći iz ovog vrzinog kola.

Odgovor je - kontrolisanim i organizovanim odstrelom. Međutim, kod nas su, kao po običaju, neusklađeni pojedini zakoni. Neke nevladine organizacije koje „štite životinje“ zdušno se zalažu za očuvanje pojedinih predatora, a najčešće zbog novca iz raznoraznih fondova „prijatelja“ sa Zapada. Hteli to ili ne, moramo priznati - a i statistički pokazatelji i iskustva starijih lovaca pokazuju to - da je, dok nije bilo tzv. zaštitara, u prirodi bilo mnogo više divljači. Neophodno je da se zapitamo zašto je to tako.

Na ovo pitanje bi ljudi iz struke trebalo da daju odgovore i da se pravna regulativa prilagodi tome, a ne da po inerciji prihvatamo sve što vidimo na Zapadu.

Organizovani lov na predatore mora da bude jedna od preventivnih aktivnosti kojom bi se njihov broj doveo na razumnu meru. Ova aktivnost bi očuvala neophodnu brojnost jedinki lovnih vrsta, ali i uticala na suzbijanje bolesti. Ovo se, naravno, ne odnosi na vrste čija je brojnost ugrožena (ris i medved). Pored konkretne koristi, taj lov je važniji jer se u njemu okuplja veliki broj lovaca, te se na tim skupovima razmenjuju iskustva, razgovara o problemima i druži.

Taj lov mora biti sistematski kontrolisan i dobro organizovan. Nažalost, u vecini slucajeva to kod nas nije praksa. U narednom periodu neophodno je poraditi na edukaciji lovaca i stručnih službi lovackih udruženja na tome kako ostvariti optimalnu brojnost predatora, ali i uskladiti propise.

Naši predatori

Predatore možemo podeliti prema brojnosti na tri grupe: one kojih ima u optimalnom broju, prenamnožene i ugrožene.

Optimalni: divlja mačka, kuna zlatica i belica

Prenamnoženi (uglavnom): vuk, šakal, lisica, domaće mačke i psi lutalice, ali i ptice grabljivice (Važna napomena postavljača ove vesti: ptice grabljivice su strogo zaštićene zakonima koji važe i u Srbiji, a  koja je potpisnica međunarodnih propisa kojima se to reguliše! Evropski vuk je vrsta koja nestaje širom Evrope, pa i u Srbiji.)

Ugroženi: ris, medved

Naravno, podaci o brojnosti variraju u pojedinim lovištima i može se desiti da negde neke vrste nema, a da je drugi deo zemlje prenaseljen njom.

Originalna vest objavljena je u Kuriru.

Dobili smo informaciju da tekstove ovakve sadržine “Kurir” preuzima od časopisa “Predator”, sa kojim sarađuje. Ipak, to “Kurir” ne lišava odgovornosti za objavljeno, jer redakcija tih dnevnih novina bira šta će objaviti.

**********************

Evo kako lovci "brinu" o divljim životinjama, tj. o vrstama koje nazivaju pojmom "divljač",a  posle optužuju prirodne predatore i "zaštitare" za smanjen broj jedinki ovih vrsta:

Ubijeni I Zaklani Srndaci Sr
Ubijeni i zaklani srndaći...

Ubijeni Srndac 1sr
Ovako se lovci hvale...

Evo još jedne vesti koja ilustrje gore napisano, i ko je zapravo plaćen od strane stranaca:

Stranci lovili tri dana na Fruškoj gori

18.01.2013.

Fruska Gora Lovci Stranci Odstreljena Divljac 2012 2013 Sr
Masakr divljih svinja, a u komentaru su ovo nazvali "odavanjem počasti ostreljenoj divljači"...

Odstreljeno je sedam veprova i 23 nazimeta

Pri kraju lovne sezone 2012/13. godine u Vorovu lovištu Nacionalnog parka „Fruška gora“organizovan je pogonski lov na divlje svinje za grupu od 15 inostranih lovaca, koji su proveli tri dana love'i. Prvog dana organizovan je pogonski lov na divlje svinje, koji je bio više nego uspešan. Odstreljeno je sedam veprova i 23 nazimeta.

Drugog dana organizovan je pogonski lov u lovištu Ležimir, a tre'eg dana pojedina;ni lov na krupnu trofejnu divljac u ogra]enom delu lovišta Nacionalni park „Fruška gora“ - Vorovo.

(D. C.)

Kurir

***********

Lovci optužuju „zaštitare“ ta smanjeni broj „divljači“, a upravo oni masovno uništavaju sve vrste, uključujući i one koje se nalaze na evropskim i svetskim listama ugroženih vrsta! Ovo dokazuju i tvrdnje iznete u ovom krajnje diskutabilnom tekstu, kojim se promoviše ubijanje vrsta koje bi svi trebalo da štite po međunarodnim konvencijama, koje je i Srbija potpisala!
O tome ko uništava „divljač“, dovoljno ilustruje samo nekoliko priloženih fotografija, a ovo je nažalost svakodnevnica širom Srbije... Prirodni predatori ne mogu ubiti toliko životinja za kratko vreme, kao što to urade lovci!

Molimo da u što većem broju pišete protestna pisma i mailove redakciji ovog dnevnog lista.
Autor ovog teksta objavljenog 18. januara 2013. godine je Stevan Banković.
This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 558 48
Izložba „Suživot sa velikim zverima“ izazov i mogućnost... U Prirodnjačkom muzeju na Kalemegdanu je 19.februara otvorena veoma zanimljiva izložba. Izložba postavlja neka jednostavna, ali bitna, pitanja za sve nas. Da li možemo da živimo u miru sa velikim i opasnim zverima?  U početku ne znam o kojim se to zverima govori? Da li uopšte u Srbiji ima zveri? Da, ima, ali veoma malo, ljudi su ih skoro istrebili. Reč je o medvedima, vukovima, risevima, šakalima i žderavcima. S obzirom da smo mi, ljudi, veći i opasniji predatori od njih – mi smo ih pobedili, ča...
Com Content 370 48
Virus slinavke iz laboratorije?... London, Brisel -- Posle pojave slinavke i šapa u Britaniji, Evropska unija će sutra i zvanično zabraniti izvoz stoke i mesnih proizvoda. Velika Britanija je već sama dobrovljno zabranila izvoz tih proizvoda u druge zemlje nakon pojave bolesti na jednoj farmi na jugu zemlje. U međuvremenu, pojavile su se sumnje da je bolest dolazi iz obližnje laboratorije u kojoj se proizvodi vakcina.5. avgust 2007. | Izvor: B92   London, Brisel -- Posle pojave slinavke i šapa u Britaniji, Evropska...
Com Content 1575 48
Seme zla u Srbiji... U najnovijem broju "Nedeljnog telegrafa" izašao je vrlo alarmantan članak o novom zakonu koji je u pripremi o genetski modifikovanoj hrani, a kojim se, pod pritiskom multinacionalnih kompanija i vlada kojima one upravljaju, dozvoljava njena proizvodnja i korišćenje u našoj zemlji. U ovom članku prof Ševarlić ukazuje da ne postoji nijedan racionalni razlog uvođenje GMO hrane koji bi koristio nacionalnoj ekonomiji, odn.domaćem agrarau. Naprotiv. U svetu koji se okreće zdravoj h...
Com Content 90 48
Formulari za glasanje... Na ovoj stranici možete slobodno preuzeti formulare Udruženja ''Sloboda za životinje'' i glasati za obe peticije:''ZA Ustavna prava životinja'' i ''ZA pretvaranje lovišta u nacionalne parkove bez lova''. Na ovoj stranici možete slobodno preuzeti formulare Udruženja ''Sloboda za životinje'' i glasati za obe peticije:''ZA Ustavna prava životinja'' i ''ZA pretvaranje lovišta u nacionalne parkove bez lova''.Formulari su u zipovanom obliku i kada ih raspakujete i otvorite potrebno je da ih isprintuje...
Com Content 586 48
Zašto ogledi na životinjama nisu primenljivi na ljudima?... 33 činjenice koje treba uzeti u obzir : 1. Manje od 2% ljudskih bolesti (tačnije 1,16%) je ikad viđeno kod životinja. 2. Prema bivšem naučnom istraživaču Huntingdon Life Sciencesa, rezultati ogleda na životinjama i ljudski nalazi slažu se u svega 5 - 25%. 3. 95% lekova testiranih na životinjama odmah je odbačeno kao izuzetno opasno ili beskorisno za ljude. 4. Najmanje 50 lekova koje možemo naći na tržištu uzrokuje rak kod oglednih životinja. Oni su odobreni samo zbog toga što se javno prizna...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

All articles in category

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Izložba „Suživot sa velikim zverima“ izazov i mogućnost

Read Full Article »