Ekologija

szz logo naziv transparent2

Unesite svoju e-mail adresu ispod
i redovno pratite najnovije vesti:
Tek što su izvidali rane posle katastrofalnog požara od pre 11 godina, u Deliblatskoj peščari ponovo moraju da obnavljaju spaljene četinarske šume


Život ovde više ne stanuje: Deliblatska peščara posle požara               (Foto ŠG„Banat”)
Kovin – Nevolja nikad ne stiže sama. Posle nezapamćene suše, Deliblatsku peščaru, najveću oazu stepske, šumske i močvarne vegetacije u ovom delu Evrope, pogodio je i požar. Četvrti po veličini u poslednje četiri decenije – objašnjava za „Politiku” Aleksandar Obradović, direktor Šumskog gazdinstva „Banat” koje čuva i koristi ovaj specijalni prirodni rezervat.
Požar je zahvatio više od 600 hektara pod četinarima i niskim rastinjem. Šuma je izgorela na 350 hektara, a ostalo je tzv. opožarena površina. Uz napomenu da će krajem ove nedelje biti poznati potpuniji podaci o šteti, naš sagovornik navodi da se u ovom trenutku može reći da gazdinstvo čeka mukotrpno i dugo obnavljanje spaljene šume.
Vatra je buknula na prostoru koji je u evropskim, pa i svetskim okvirima poznat kao stanište endemskih biljnih vrsta, koje uspevaju samo ovde. Na udaru je bilo i lovište „Dragićev hat”, carstvo trofejne divljači – jelena, divljih svinja i srndaća. Obradović ističe da je vatra zahvatila 150, od ukupno 1.800 hektara zatvorenog dela lovišta, tako da su životinje imale dovoljno prostora da umaknu od plamena. U svakom slučaju, kapije su bile otvorene, pa su se pomenute zverke razbežale po šumi.
U „Banatu” naglašavaju da se može reći da je Deliblatska peščara – banatski Zlatibor. Prava fabrika kiseonika. Ovo je utoliko važnije kad se zna da je ovaj deo Vojvodine najsiromašniji šumama, a šume na ovom prostoru čine 12 odsto šuma u pokrajini. Požari se u peščari, po pravilu, javljaju danju. Ovaj poslednji dogodio se noću. Došao je iz pravca vikend-naselja, i sistemi za video-nadzor nisu mogli da ga detektuju, zbog mraka. To što je stigao iz naseobine razlog je više da se posumnja da je i ovog puta vatrenu stihiju potpalio – čovek.
Požari u Deliblatskoj peščari su redovna pojava. Što bi rekli – pravilo, a ne izuzetak. Na osnovu pisanih dokumenata iz 18. i 19. veka, vatra je presudno uticala na stanje ovdašnje flore i faune. Zajedno sa ostalim činiocima, kao što su prekomerna seča i pašarenje, vatrena stihija je pripomogla stvaranju „evropske sahare”.
Najveći šumski požari dogodili su se ovde u martu 1973, krajem avgusta 1990. i u istom mesecu šest godina kasnije. Taj treći bio je najveći u istoriji rezervata, kako po površini obuhvata, tako i po pričinjenoj šteti. Tad je izgorelo blizu 1.600 hektara četinara i skoro 700 hektara lišćara. Šuma je stradala na skoro 4.000, od oko 35.000 hektara, koliko ima jedan od najvećih biodiverziteta na Starom kontinentu.
U ŠG „Banat” već su počeli sa sanacijom opožarenih površina. Do 2005. borove šume uspele su da se povrate gotovo na celoj površini, a lišćari se teško oporavljaju. Posle sanacije i pošumljavanja krajem prošlog veka, novosadsko odeljenje Zavoda za zaštitu prirode, zajedno sa ovim gazdinstvom, uradilo je studiju kojom je uspostavljen trostepeni sistem zaštite Deliblatske peščare.
Požarišta bora, u prvom i drugom stepenu zaštite, nisu određena za pošumljavanje, već su prepuštena prirodnom procesu obrastanja, kako stručnjaci kažu, travnim zajednicama. Inače, od 1996. pa do pre dve godine veštački je podignuto blizu 450 hektara šuma. Šumari vele da ih je katastrofalni požar 1996. godine tako finansijski iscrpio da se gazdinstvo do danas nije oporavilo. Sad su pretrpeli novi udarac.

Slobodan Dukić
[objavljeno: 31.07.2007.] 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 6 48
Ciljevi Udruženja ''Sloboda za životinje''... "Sloboda za životinje" je udruženje koje ima za cilj: da širi svest o pravoj prirodi životinja, da informiše javnost o stanju u kome se životinje nalaze, da svojim delovanjem podržava donošenje zakona koji garantuju životinjama pravo na život "Sloboda za životinje" je udruženje koje ima za cilj : da širi svest o pravoj prirodi životinja kao stvorenja koja osećaju bol, patnju, strah; da informiše javnost o stanju u kome se životinje nalaze putem medija, konferencija za štampu, izdavanjem ...
Com Content 1607 48
Osobe sklone nasilju neće smeti da drže opasne pse... Osobe protiv kojih su pokrenuti postupci zbog krivičnih dela sa elementima nasilja, neće ubuduće smeti da drže opasne pse, propisano je pravilnikom koji stupa na snagu sledeće sedmice. U kategoriju "opasni psi" spadaju svi psi rase bul terijer, staford terijer, američki staford terijer, mini bul terijer i mešanci tih rasa, kao i psi rase pit bul terijer i njihovi mešanci, koji ne potiču iz kontrolisanog uzgoja. Opasni psi su i psi namenjeni za čuvanje imovine ili da budu telesni čuva...
Com Content 460 48
Nađeno lane sa šest nogu... Lane ima dve karlice i dva repa od kojih su veterinari amputirali jedan jer su ga povredili psi. Ovakva vrsta anomalije javlja se kod sijamskih blizanaca koji su delom tela srasli i jedan od njih se nije razvio.U SAD je nađeno lane sa šest nogu kada su dvoje ljudi krenuli u šetnju sa svoja dva psa, koji su napali lane nakon što su ga razdvojili od majke. Lane ima dve karlice i dva repa od kojih su veterinari amputirali jedan jer su ga povredili psi. Ovakva vrsta anomalije javlja se kod sijamski...
Com Content 126 48
Tommy Lee poručuje ‘Tetovaža, a ne Krzno' (Ink, Not Mink) u novoj Petinoj reklami... Zločesti dečko roken rola, Tommy Lee, iako ima novi album i novi šou na NBC televiziji nije previše zauzet da podigne glas u humane svrhe: prava životinja. ’’Osećajte se udobno u sopstvenoj koži i pustite životinje da zadrže svoju sopstvenu!’’ poručuje Lee u novoj Petinoj reklami, u kojoj on ne nosi nista sem svojih dobro poznatih tetovaža a pored njega se nalazi slogan ‘Ink, Not Mink’. Zločesti dečko roken rola, Tommy Lee, iako ima novi album i novi šou na N...
Com Content 190 48
Vivisekcija (Eksperimenti na životinjama)... U mnogobrojnim primerima, lekovi koji su testirani na životinjama i koji su označeni kao sigurni, prouzrokovali opasne popratne pojave kod ljudi ili čak u pojedinim slučajevima i smrt... Svaki dan se za eksperimente koristi više od milion životinja. Eksperimenti su tajni i obavljaju se u bezbrojnim privatnim i državnim laboratorijima. Informacije o njima saznajemo samo u stručnim časopisima - objavljuju se, međutim, samo one uspeš...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

All articles in category

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Ciljevi Udruženja ''Sloboda za životinje''

Read Full Article »