Ovako izgleda "sanitarna seča" drveća od strane naših "stručnjaka"
Činjenica je da, uz ekološki i održivi razvoj, jedino masovna sadnja drveća može donekle da neutrališe pogubne efekte globalnih klimatskih promena (globalno zagrevanje sa posledičnom mogućnošću početka ledenog doba kao naizgled paradoksalne posledice), ali uprkos tome, moćnici u Srbiji su se očigledno okomili na veliko drveće po gradskim drvoredima, parkovima i šumama, kao novom izvoru novca za njihove potrebe – jer firme su odavno već uništene lošim privatizacijama. Koliko god da pokušavamo da se ne bavimo politikom – politika se bavi nama.
Setite se afere sa platanima u Beogradu. Slično se dešava i u drugim gradovima Srbije.
Isečeno zdravo staro drvo u Bačkoj Topoli
Umesto bilo kakvog komentara, prosleđujemo vam informacije koje nam stižu ovih dana (i to samo neke, a sve su od ove godine), pa sami prosudite:
Drveće i šume u Srbiji i ovako umiru, i umesto da sadimo novo drveće u pokušaju da nešto od toga opstane, seče se i ono što je preostalo...
Fotogalerija posečenog drveća u Tašmajdanskom parku
Posečeno ili se planira seča oko 200 borova po valjevskim parkovima
Valjevo – seča drveća u zaštićenoj zoni
Kragujevac - Familija Đoković testerama napala park
Bačka Topola - Greškom isečeno zdravo drvo
Novi Sad – Seča drveća na Beogradskom keju
Seča drveća u sportskom centru Olimp
Tašmajdanski park, photo - Milica Jovanović
Pismo koje je poslao Petar Šumski:
MASAKR TOPOLA NA ADI CIGANLIJI - ZAŠTO?
Dragi svi,
jučerašnja šetnja Adom Ciganlijom (08.12.2010.), umesto radosti, donela je još jedno bolno suočavanje sa destrukcijom prirode i ljudskim bezumljem/bezobzirnošću/pohlepom... Suočavanje sa zločinom, tri-četiri nedelje po njegovom izvršenju: sečom desetina i desetina najvećih i najlepših topola na novobeogradskoj strani Savskog jezera, od Upravne zrade Ade, pa sve do Obale naturista, tj kafane "Na kraj sveta"... Ovog masakra nisu bila pošteđena ni jedine 4 topole na samoj plaži: 2 u blizini kafea Režiser, i 2 toplole kod reni bunara, bliže kafani Na kraj sveta... Tu gde je bila lepota šljunka, drveta i vode, mesto gde su decenijama zorom dolazili roditelji sa malom decom i zaljubljenici u Adu da ugrabe "svoje" parče hlada, ljubomorno čuvajući "svoje mesto" - sada su dva ogromna panja i... bezlična praznina. Još jedan dokaz da nam ništa izvan nas samih, ama baš ništa u ovom svetu, ne pripada i da nemamo nikavo pravo... Ono je uvek na strani sile... Da li je zaista tako?
Od ljudi iz kafića koje sam pitao "Zašto?" - niko ne zna odgovor, i sami su očajni. Zatekli su posečena stabla oko svojih objekata, bez objašnjenja. Pravo objašnjenje može dati jedino uprava Ade Ciganlije, ali ja do njih nisam otišao - nisam imao stomak, zgrčio se, u bolu. Kao da mi je neko sa tim drvećem odsekao i ruke i noge i razum... Ne verujem u neki razuman i prihvatljiv odgovor tipa - Da ne bi grane pri padu povredile prolaznike... Fotografisao sam panjeve koji su ostali na mestu nekadašnjih topola - živih bića, tek svaki 15-ti je bio šupalj ili natruo, pri čemu je mnogo zaista suvih i oštećenih stabala topola ostalo neposečeno na celom travnatom prostoru na desnoj obali jezera. I to imam u fotodokumentaciji, a prostim odlaskom na Adu - svako može da se u to uveri. Stara i oštećena stabla stoje i dalje... Zdravih i veličanstvenih - više nema. Zašto? Ne znam. Stidim se u ime svih ljudi, u ime ovakvog čovečanstva kome život ne znači ništa!
Sada, osimo onog "Zašto?", imam još samo jedno važno pitanje i nekoliko potpitanja za sve (uključujući i sebe): Šta učiniti sada, posle zločina? Šta ćemo učiniti svi mi, zaljubljenici u prirodu i Adu Ciganliju? Zašto smo uvek korak iza zločina i zločinaca? Jesmo li se umorili od borbe ZA život, i borbe PROTIV protivnika Života? Da li nam je dosta? Koga se ovo tiče - ako ne nas? Da li uvek treba da okrenemo drugi obraz, da volimo svoje neprijatelje i oprostimo, ne opirući se zlu? Prošetajte pored obale Savskog jezera sa novobeogradske strane ako imate jak stomak... I razmislite... Koji je Vaš odgovor?
Vaš,
P.Š.
