×

Warning

JFolder::create: Could not create folder.Path: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/162783772134085
Copy failed: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/otrovani orao_m.jpg to /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/162783772134085/otrovani orao_m.jpg
JFolder: :delete: Path is not a folder. Path: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/162783772134085

Sasvim je izvesno da su životinje od strane ljudi određene za masovno iskorišćavanje u sve moguće svrhe. Svrha je ono što određuje sudbinu ovih nevinih stvorenja. Nedavno sam u jednom razgovoru sa jednom prijateljicom čuo ovakvo mišljenje: neke su životinje stvorene za jelo, a neke nisu, to je bar jednostavno. Od jednog drugog poznanika sam čuo teoriju da su neke životinjske vrste na niskom nivou razvoja te ih ljudi mogu slobodno ubijati, navodno one ni ne osećaju bol. Pa ako puž (ili još bolji primer je riba), ne vrišti kada ga kolju to svakako ne znači da ne oseća bol. Sve se može opravdati pravljenjem razlika, suditi o drugome stvorenju koje je niže ili više vrste, a samim tim i svrha u koju je upotrebljava čovek je opravdana.

Ali, ljudi taj manir primenjuju i u okviru svoje vrste. Neki ljudi su im draži, neki manje draži, a nejednakost među ljudima je sasvim obična stvar. Neki ljudi nam koriste u određene svrhe, kao i životinje. Možda zvuči degutantno, ali nije bilo tako davno kada je jedna grupa ljudi smatrala da jednu drugu grupu ljudi valja potpuno istrebiti, jer je po mišljenju ove prve grupe, ova druga grupa ljudi bila niža vrsta. Pa su čak i od tih ljudi pravljeni sapuni i druge korisne stvari, kao što to činimo sa životinjama.

Dakle, osnovno je pitanje: kakva je vrsta čovek i kakva je ustvari njegova svrha? Na ovo pitanje teško je odgovoriti, ali ako postavimo pitanje da li je čovek predator tj. grabljivica i mesožder ili je biljojed, onda moramo da se sučimo sa nekoliko neoborivih dokaza. Švedski naučnik Karl von Linne je rekao da »ako se izgled i funkcije ljudskoga tela uporede sa životinjskim, onda postaje jasno da voće i povrće čine najprirodniju hranu čoveka«.

Evo šta je ovaj razuman naučnik imao na umu: ako se uporedi sistem za varenje čoveka sa sistemom za varenje biljojeda i mesoždera u životinjskom carstvu, jasno je da je dizajn ljudskog sistema za varenje daleko sličniji biljojedima. Na primer, biljojedi, kao i čovek, nemaju kandže, kao ni velike, oštre prednje zube. Mesožderi imaju takođe veoma jaku stomačnu kiselinu, a ljudi i biljojedi je imaju čak deset puta slabiju. Ono što je najinteresantnije je svakako dužina creva. Creva u mesoždera su samo tri puta duža od njihovih tela tako da se unešeno meso može brzo svariti i izbaciti iz tela, uz pomoć već spomenute jake kiseline. Ovako je vreme truljenje mesa i puštanja njegovih opasnih toksina u stomaku mesoždera svedeno na najmanju meru. Biljojedi i ljudi imaju creva veoma dugačka, čak šest puta duža od dužine njihovih tela. Nikako nisu projektovana da vare mesnu hranu, jer se u ovim dugačkim crevima hrana vari daleko više vremena. Pojedeno meso u ljudskom telu je prava opasnost po čoveka, jer polako truli prolazeći kroz obiman sistem za varenje.

Dakle, jasno je da onaj koji je smislio ljudsko telo svakako nije imao plan da se ono hrani mesom. Štaviše, postoji jedan veoma zanimljiv stih na samom početku Svetog pisma, u Postanju, 1:29, gde stoji sledeće: »I još reče Bog: evo, dao sam vam sve bilje što nosi seme po svoj zemlji, i sva drveća rodna koja nose seme; to će vam biti za hranu.« Životinje se kao hrana ovde ne spominju. Ali, da ne skrećem sa teme, o ovome možete pročitati mnogo više na jednom domaćem sajtu pod adresom www.zivotinjesezale.co.yu. Ono što je izvesno je to da će čovek u potrazi za svojom svrhom svakako morati shvatiti da mu bez predivnog carstva životinja nema opstanka, ali pitanje je kada će se to desiti i koja će biti cena te spoznaje. Jer, simptomatično je šta se dešava na globalnom planu u vezi epidemija raznim bolestima.

Ono čega smo sada svi svesni je da su sve najveće zarazne bolesti u poslednjih nekoliko decenija došle baš iz životinjskog carstva: AIDS, SARS, BSE itd. Ovaj već učestali fenomen prenošenja bolesti na različite biološke vrste ozbiljno zabrinjava stručnjake u medicini. Šta se ustvari dešava? Da li to carstvo uzvraća udarac? Čovek je u slučaju BSE ili kravljeg ludila sam kriv. On je jednu veoma retku bolest među kravama raširio zahvaljujući tome što je od biljojeda tj. preživara načinio mesojede. Naime, sada znamo da se stočno brašno između ostalog pravi i od otpadaka iz klanica, od delova tela goveda koja nisu otišla na tržište mesa. Dakle, da bi se sve iskoristilo, ništa se ne baca, već se dalje vraća istoj vrsti da jede samu sebe. Kakva genijalna zamisao: napraviti od krava kanibale i mesoždere da bi se povećao profit! Tako je jedna zaražena krava, odnosno njeni preostali delovi, otišla u stočno brašno koje je pojelo ko zna koliko krava. Opet je čovek zaboravio osnovnu svrhu tih životinja. Jednostavna činjenica je da je krava stvorena da pase travu u slobodi, a ne sopstveno meso i eto zašto je došlo do fatalnog obrta u kojem je u prvom krugu stradao ogroman broj goveda da bi se zaustavila zaraza. Ali, svaka zaraza ima i svoju svrhu, a ovoj je svakako da upozori na pravu svrhu životinja.

 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 414 48
Održana promocija knjige "Večna Treblinka" u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu... Održana je  promocija knjige „Večna Treblinka – naše postupanje prema životinjama i holokaust“ od Čarls Patersona,  u utorak8.12. 2007. u 20 h u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu. U toku promocije prikazan je film Neoplakana stvorenja i film Ljudi i životinje na Zemlji Mira.   Održana je  promocija knjige „Večna Treblinka – naše postupanje prema životinjama i holokaust“ od Čarls Patersona,  u utorak8.12. 2007. u 20 h u Muzeju savremene ...
Com Content 482 48
Razlike između globalnog zagrevanja i ozonskih rupa, uzroci i posledice... Ovom prilikom objasnićemo razlike između globalnog zagrevanja i ozonskih rupa – ono što mali broj ljudi zna i obično mešaju ove dve različite pojave, i navešćemo posledice oba ova procesa opasna po život na Zemlji. Ovom prilikom objasnićemo razlike između globalnog zagrevanja i ozonskih rupa – ono što mali broj ljudi zna i obično mešaju ove dve različite pojave, i navešćemo posledice oba ova procesa opasna po život na Zemlji. OZONSKE ...
Com Content 1709 48
Polja zasuta bojnim otrovima... Trovanje pesticidima pet zaštićenih orlova u ataru bačkog sela Vajska, otkriva koliko su nezaštićeni ljudi. Aktivna toksična spustanca u „furadanu“ je karbofuran, proizveden u vojnim laboratorijama kao nervni bojni otrov. On, kao i zloglasni soman, sarin i tabun, izaziva haos u funkcionisanju nervnog sitema i brzu smrt. Zbog izuzetne toksičnosti ovo sredstvo je zabranjeno u EU, Kanadi i SAD, ali u Srbiji se još uvek može naći u slobodnoj prodaji.   Boris SUBAŠIĆ | 24. maj 2012. Trovanje pest...
Com Content 416 48
Godišnje ojade državu za 50 miliona evra... Lovačka mafija neometano hara SrbijomDeo lovaca jedinstven je u stavu da su predsednik i sekretar Lovačkog saveza Srbije glavne kolovođe i pokrovitelji „hobotnice“ čiji pipci opasuju LSS, „Srbijašume“ i Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, ali duboko zadiru i u neke segmente Ministarstva unutrašnjih poslova i pravosuđa. Godišnje se ilegalno odstreli na desetine hiljada grla visoke divljači, a krivolovci samo na mesu zarade milione evra. Pronevere, krađe, pranje para,...
Com Content 1566 48
Delfin nemilosrdno ubijen iz sačmarice... Odrasli mužjak delfina koji je početkom aprila pronađen mrtav privezan o hrid na južnoj strani ostrva Kaprije, kod Šibenika u uvali Nozdra, ubijen je i to iz sačmarice - utvrđeno je na veštačenju na Veterinarskom fakultetu u Zagrebu.   Hrvatska   Delfin je pogođen olovnom sačmom u levu stranu prednje polovine tela što je izazvalo unutrašnje krvarenje i smrt životinje. Procenjeno je da je delfin bio star oko 10-11 godina, a telo je bilo staro oko mesec dana. Pre nego što ga je ...

Srodni članci (po ključnim rečima)

Održana promocija knjige "Večna Treblinka" u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu

Read Full Article »