Stanovnik stoletnih šuma Evrope i Azije

kuna zlaticaU šumama Evrope i Azije, sve do zapadnih delova Sibira na istoku, na Kavkazu i mnogim mediteranskim ostrvima, živi kuna zlatica. Najviše voli stoletne šume u kojima je guste krošnje skrivaju od grabljivaca, ali se na ostrvima, na kojima opasnih životinja nema, nastanila i u travnatim područjima. Kuna zlatica je mesožder, veličine veće domaće mačke. Krzno joj je braon, dok je stomak prekriven sivkastom dlakom. Već u septembru izrasta joj duža i gušća svilenkasta zimska dlaka, a tamno krzno prekrije joj čak i šape, kako se ne bi klizala po snegu i ledu.

Preko leta ova grabljivica najčešće živi u šupljinama oborenih stabala, a obično ima po nekoliko staništa u kojima provodi trenutke odmora. Često se sklanja i u napuštene domove veverica, u ptičja gnezda ili u šupljine među stenama. Kad stignu hladniji dani, kuna zlatica se seli u tople podzemne jazbine.

Ove životinje su samotnjaci. Jedino u vreme parenja provode kratko vreme sa pripadnicima suprotnog pola. Pare se u julu i avgustu, ali se razvoj oplođene jajne ćelije odlaže oko sedam meseci – sve do kraja zime i prvih dana proleća. Mladi dolaze na svet u aprilu. Ima ih do pet, obrasli su kratkim gustim krznom i potpuno bespomoćni: slepi, gluvi i bez zuba. Majka ih doji oko šest nedelja, sve dok ne progledaju i ojačaju. Već desetak dana kasnije mladunci izlaze iz jazbine u kojoj su se okotili i kreću da istražuju okolinu. Kada odrasli počnu novu sezonu parenja, većina mladih kuna napušta teritoriju na kojoj su rođene i kreće u potragu za sopstvenim domom. Samo neke će ostati da prezime u blizini majčine jazbine. Već sledećeg leta biće sposobne za parenje, ali se ono najčešće odlaže sve do druge ili treće godine života.
Kuna zlatica je svaštojed. Ipak, više voli da jede meso, uglavnom sitnije sisare. Jelovnik se menja zavisno od sezone i raspoložive hrane. Kada broj voluharica poraste, ovi glodari će postati najvažniji deo ishrane, a obilje hrane uticaće i na povećanje broja potomstva kune zlatice u narednoj sezoni.

Tokom dana kuna se obično odmara, a u potragu za hranom kreće u sumrak. Lovi ptice, insekte, žabe, puževe, a posebno je dobra u lovu na veverice. Juri za njima kao pravi akrobata, vešto se verući i po najvišim granama i skačući sa krošnje na krošnju. Pri tome su joj od najveće koristi mišićave prednje noge, oštre kandže i dugi žbunasti rep uz pomoć kojeg održava ravnotežu.

U jesen pravi masne naslage za zimu jedući gljive i jaja, uživa u obilju voća i bobica, a višak hrane skladišti za ledene dane. Zimi, kad ogladni, upašće i u kokošinjac, a pošto može da se provuče i kroz rupu prečnika svega pet centimetara, teško ju je sprečiti u tome.

D. D.
izvor: Politika

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 470 48
Direktori potrovali divljač... Policija je podnela krivične prijave protiv Živana B., šefa proizvodnje Zemljoradničke zadruge ''Kovilj'', Dragana B., tehničkog direktora ''Agrosemena'' iz Sremske Mitrovice i Rajka I., tehničkog direktora ''Dipkoma'' iz Novog Sada. Oni se sumnjiče da su izazvali zagađenje životne sredine i prouzrokovali pomor divljači u koviljskom ataru.Policija je podnela krivične prijave protiv Živana B., šefa proizvodnje Zemljoradničke zadruge ''Kovilj'', Dragana B., tehničkog direktora ''Agrosemena'' iz Sr...
Com Content 1733 48
Pomozimo životinjama tokom zime... Za životinje nastupa težak period, one treba da izdrže zimu i ne treba da budu biti lišene svojih osnovnih potreba. Ako imaju odgovarajući smeštaj i sklonište, obezbeđenu hranu i vodu i ako su zdrave (ako su adekvatnom ishranom uspele da obezbede sloj masnože, zimsko krzno ili perje) i ako se kreću po potrebi – izdržaće zimu. Psi na lancu, pre svega kratkodlaki, nemaju mehanizme za preživljavanje i može se lako desiti da umru zavezani na lancu, ako nemaju mogućnost da se kreću i da nađu zaklonje...
Com Content 1662 48
Izašao je novi 6-7 dvobroj časopisa "Sloboda za životinje"... Pozdravljamo vas, dragi čitaoci, Pred vama je novi dvobroj časopisa - br. 6/7 Udruženja „Sloboda za životinje“. A u njemu ima više interesantnih tema koje imaju za cilj da se dublje zamislimo: Na početku se objašnjava šta je Zemlja mira; zašto je ugrožena i zašto to ne smemo dozvoliti! Kako da je zaštitimo, kako da damo svoj glas da se očuva? Zašto je hrana sve skuplja i zašto je nema? Malo smo i o tome razmišljali, sasvim dovoljno da i vas potaknemo da zauzmete svoj lični sta...
Com Content 47 48
Lovac nežnog srca... Zvornik- Dvadesetpetogodišnja Stana Savić iz zaseoka Andrović jedina je žena lovac u zvorničkoj opštini. Član je lovačkog društva ‘’Vukovi sa Drine’’ od 1.januara 2003.g. Pre toga kao i svi drugi mladi lovci, bila je pripravnik godinu dana, a lovački ispit je položila bez i jedne greške.Zvornik-Dvadesetpetogodišnja Stana Savić iz zaseoka Andrović jedina je žena lovac u zvorničkoj opštini. Član je lovačkog društva ‘’Vukovi sa Drine’’ od 1.januar...
Com Content 1581 48
Monika Brukner – voli životinje ali pomaže i ljudima... Kad god se u javnosti u Srbiji pomene neko ko štiti životinje, mnogo ljudi reaguje sa negodovanjem tipa „zašto ne pomaže ljudima“, ne razumevajući činjenicu da je sve povezano i to da se naš odnos prema životinjama preslikava i na odnos prema ljudima. Monika Brukner je očigledan primer takvih koje neosnovano napadaju: ona svojim delima pokazuje ljubav i prema ljudima, i prema životinjama.     Kad god se u javnosti u Srbiji pomene neko ko štiti životinje, mnogo ljud...

Srodni članci (po ključnim rečima)

Direktori potrovali divljač

Read Full Article »