Jedna od najlepštih mačaka na svetu - snežni leopard

snezni leopardU snežnim planinama centralne Azije živi jedna od najlepših mačaka na svetu - snežni leopard. Iako se ubraja u grupu velikih mačaka, manji je od svojih rođaka. Odrasli mužjaci teški su svega pedesetak kilograma, a ženke manje od 40. Od drugih vrsta leoparda razlikuje se po svetlijim šarama i veoma dugačkom repu. Svetlo krzno pomaže mu da bude gotovo neprimetan dok lovi, pošto je njegova životna sredina veći deo godine pod snežnim pokrivačem. Da se ne bi klizao pri trčanju, donji deo šapa mu je potpuno prekriven dlakom. Dugi rep sa gustim krznom služi mu kao šal koji obmotava oko tela i glave u hladnim danima.

Snežni leopard obično lovi u zoru ili u sumrak, najčešće sam, osim kada je reč o ženki koja traga za hranom za svoje mladunce. Žrtvu čeka u zasedi ili joj se tiho prikrada, a kada mu nije dalja od petnaestak metara, iznenadi je i zadavi. Često se služi i lukavstvom: napada životinje koje su iscrpljene posle seobe u toplije krajeve. Njegova omiljena hrana su različite vrste divljih koza i ovaca, kunići, manji jakovi, mrmoti, a kada je zima oštra i glad velika, zalazi i na imanja azijskih stočara. Napada i životinje koje su čak tri puta krupnije od njega.

Pošto hladna klima usporava kvarenje mesa, snežni leopard se svojim ulovom hrani i po desetak dana. Kao i druge velike mačke, priroda ga je obdarila telom koje je savršeno za lov: ima kandže, grub jezik kojim uklanja krzno i kožu sa svoje lovine, odličan vid i opuštenu kožu na trbuhu, kako bi ublažio bol ako žrtva u samoodbrani pokuša da ga udari u stomak.

Tokom letnjih meseci snežni leopard živi na livadama koje se prostiru na nadmorskoj visini od 2.700 do 6.000 metara, a zimi silazi na visinu od 1.500 metara, na kojoj je dubina snega manja, a vetrovi slabiji. Često se može videti i na obodima gustih šuma, a sklonište od zime ponekad traži i u pećinama.

Od januara do marta, u sezoni parenja, mužjaci i ženke žive u parovima. Posle 14 do 15 nedelja ženka okoti do pet mladunaca. Nejaki i slepi, mladi prve dane provode u jazbini skrivenoj među stenama i obloženoj toplim krznom. Oči otvaraju posle sedam do devet dana, a majka ih doji dok ne navrše osam nedelja. I posle toga ona se brine o hrani za male leoparde, čuva ih i uči da love. Tek godinu i po posle rođenja mladunci će se osamostaliti i napustiti majčin dom. Polno sazrevaju u četvrtoj godini, a žive i do petnaest godina.

D. D.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 355 48
Trka motokultivatora i seoska korida (hvatanje praseta u punoj brzini) KORIDA SPREČENA!... Nevidjen primitivizam !Ove godine 28. jul u Sportskom Rekreativnom Centru u Kljajićevu kod Sombora se organizuje „Seoska korida” – po četvrti put. Predviđeno je deset sportskih disciplina, a glavnu atrakciju predstavljaju trke motokultivatora i hvatanje, meredovom-mrežom ili lasom, prasića iz prikolice motokultivatora. ..Udruženje Sloboda za životinje podnelo prijavu Veterinarskoj inspekciji i predsedniku opštine Sombor i zatražilo obustavu manifestacije - a protiv organizatora Matko Srećk...
Com Content 59 48
Švercovali divljač i ptice... Carinici su na graničnom prelazu Batrovci u kamionu novosadske registracije otkrili veću količinu divljači koja je bila namenjena kupcu u Italiji.Carinici su na graničnom prelazu Batrovci u kamionu novosadske registracije otkrili veću količinu divljači koja je bila namenjena kupcu u Italiji. Uprava carine je saopštila da je meso ptica i krupnije divljači otkriveno rutinskim pregledom prijavljenog ogrevnog drveta. Pronadjene su očišćene divlje patke, prepelice, grlice, jarebice, ševe, fazani, kao...
Com Content 1492 48
Mongolija: Životinje umiru od zime ... Ulan Bator -- Nezapamćena zima pogodila je Mongoliju. Temperature su se spustile i do 40 stepeni ispod nule. Ledeni talas praćen mećavama, pogodio je 19 mongolskih provincija. Od početka zime uginulo je blizu dva miliona grla stoke. Humanitarne organizacije strahuju da će stanovnici Mongolije uskoro potpuno ostati bez hrane. Surovoj mongolskoj zimi kraj se ne nazire. Do početka proleća mogla bi uginuti još 4 miliona grla stoke, procenjuju iz organizacije za hranu Ujedinjenih nacija. 8...
Com Content 484 48
Beloglavi sup se uskoro vraća u prirodu... Beloglavi sup, zaštićena retka vrsta orla lešinara,  mlad, pao je 05.09. u petak uveče u seosko dvorište u Nikincima u Sremu a zatim prenet u privatni zoo-vrt ''Koki'' u Inđiji. Vlasnik Slavko Popović je obavestio udruženje ''Sloboda za životinje'' o ovom događaju i zamolio nas da dođemo i preuzmemo ga. Organizovali smo odlazak na teren gde je mladi beloglavi sup pregledan od strane stručnjaka Nikole Stojnića, ornitologa Zavoda za zaštitu prirode, u prisustvu Republičke inspekcije Ministars...
Com Content 82 48
Otvoreno pismo ministrima Republike Srbije za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Dr Ivani Dulić – Marković za nauku i zaštitu životne sredine Dr Aleksandru Popoviću... Ministarstvo poljoprivrede tvrdi: ”Mnogi teško obnovljivi resursi u našoj zemlji su ugroženi, a među njima je i divljač, kojoj je u poslednjih desetak godina drastično smanjena brojnost i kvalitet, toliko da su pojedini krajevi gotovo ostali bez jelena, srna, zečeva, jarebica i drugih vrsta divljači.“. Pitanje je ko je odgovoran za drastično smanjenje brojnosti i kvaliteta teško obnovljivih resursa?   1.Akcija: ZA pretvaranje lovišta u nacionalne parkove bez lova2.Otvoreno pismo ministr...

Srodni članci (po ključnim rečima)

Trka motokultivatora i seoska korida (hvatanje praseta u punoj brzini) KORIDA SPREČENA!

Read Full Article »