Život životinja

szz logo naziv transparent2

Unesite svoju e-mail adresu ispod
i redovno pratite najnovije vesti:
Jedna od najlepštih mačaka na svetu - snežni leopard

snezni leopardU snežnim planinama centralne Azije živi jedna od najlepših mačaka na svetu - snežni leopard. Iako se ubraja u grupu velikih mačaka, manji je od svojih rođaka. Odrasli mužjaci teški su svega pedesetak kilograma, a ženke manje od 40. Od drugih vrsta leoparda razlikuje se po svetlijim šarama i veoma dugačkom repu. Svetlo krzno pomaže mu da bude gotovo neprimetan dok lovi, pošto je njegova životna sredina veći deo godine pod snežnim pokrivačem. Da se ne bi klizao pri trčanju, donji deo šapa mu je potpuno prekriven dlakom. Dugi rep sa gustim krznom služi mu kao šal koji obmotava oko tela i glave u hladnim danima.

Snežni leopard obično lovi u zoru ili u sumrak, najčešće sam, osim kada je reč o ženki koja traga za hranom za svoje mladunce. Žrtvu čeka u zasedi ili joj se tiho prikrada, a kada mu nije dalja od petnaestak metara, iznenadi je i zadavi. Često se služi i lukavstvom: napada životinje koje su iscrpljene posle seobe u toplije krajeve. Njegova omiljena hrana su različite vrste divljih koza i ovaca, kunići, manji jakovi, mrmoti, a kada je zima oštra i glad velika, zalazi i na imanja azijskih stočara. Napada i životinje koje su čak tri puta krupnije od njega.

Pošto hladna klima usporava kvarenje mesa, snežni leopard se svojim ulovom hrani i po desetak dana. Kao i druge velike mačke, priroda ga je obdarila telom koje je savršeno za lov: ima kandže, grub jezik kojim uklanja krzno i kožu sa svoje lovine, odličan vid i opuštenu kožu na trbuhu, kako bi ublažio bol ako žrtva u samoodbrani pokuša da ga udari u stomak.

Tokom letnjih meseci snežni leopard živi na livadama koje se prostiru na nadmorskoj visini od 2.700 do 6.000 metara, a zimi silazi na visinu od 1.500 metara, na kojoj je dubina snega manja, a vetrovi slabiji. Često se može videti i na obodima gustih šuma, a sklonište od zime ponekad traži i u pećinama.

Od januara do marta, u sezoni parenja, mužjaci i ženke žive u parovima. Posle 14 do 15 nedelja ženka okoti do pet mladunaca. Nejaki i slepi, mladi prve dane provode u jazbini skrivenoj među stenama i obloženoj toplim krznom. Oči otvaraju posle sedam do devet dana, a majka ih doji dok ne navrše osam nedelja. I posle toga ona se brine o hrani za male leoparde, čuva ih i uči da love. Tek godinu i po posle rođenja mladunci će se osamostaliti i napustiti majčin dom. Polno sazrevaju u četvrtoj godini, a žive i do petnaest godina.

D. D.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 317 48
Dokle doseže ljudska okrutnost?... Da li je nasilje izvršeno nad životinjama jedan korak ka nasilju koje će biti izvršeno nad ljudima? Vredi bar na trenutak razmisliti o tome. U veterinarskoj ambulanti Tommy na Novom Beogradu dežurnim veterinarima Goranu Tomišiću i Milanu Biseniću saopšteno je telefonskim pozivom da je u ulici Omladinskih brigada pronađen pas u vreći za smeće, vezan i bačen pored kontejnera. Jadna životinja, promrzla i izmučena, poslednjim atomom snage je uspela da se oslobodi i pocepa kesu kako bi došla do ...
Com Content 551 48
Izviždali opersku divu zbog krzna... Operska pevačica Ketrin Dženkins bila je izviždana kada je došla da otvori zimsku rasprodaju u londonskoj prodavnici “Herods” (Harrods) zato što se tamo prodaju bunde od pravog krzna.  Demonstranti su vikali "sram te bilo Ketrin" u trenutku kad su se ispred "Herodsa" pojavile kočije u kojima je bila diva, preneo je Bi-Bi-Si njuz (BBC News) na svom sajtu. Velška zvezda pozvana je da otvori tradicionalnu rasprodaju pošto je, navodno, pevačica Leona Luis to odbila u znak protesta š...
Com Content 585 48
Potkresivanje drveća u Beogradu uništava mladunce ptica... JKP Gradsko zelenilo Beograd vrši potkresivanje drveća na Bulevaru Kralja Aleksandra u nedopustivo vreme. Platani i topole su idealna mesta za gnezda ptica, jer su visoki i van domašaja ljudi. U ovom periodu ona su puna mladunaca ptica. Medjutim iako je vreme kada je drveće već  olistalo i puno soka, a krošnje ukrašene loptastim gnezdima, na Bulevaru se sada gotovo celom dužinom samo  može videti obogaljeno drveće, isečeno „do kostiju“ i premazanih „rana“.... JKP Grads...
Com Content 108 48
Veliki duhovi svog vremena o jedenju mesa (3. deo)... Mahatma Gandi, (1869-1048), vođa indijskog pokreta za nezavisnost, Nobelova nagrada 1913:''Za mene život jagnjeta nije manje vredan od života čoveka. I nikadane bih radi čovečjeg tela oduzeo život nekom jagnjetu. Što je neko živobiće bespomoćnije, utoliko je veće njegovo pravo na ljudsku zaštitu odljudske okrutnosti.''Mahatma Gandi, (1869-1048), vođa indijskog pokreta za nezavisnost, Nobelova nagrada 1913:''Najdublje osećam, da će duhovmi razvoj na jednoj izvesnoj tački od nas zahtevati da prest...
Com Content 364 48
Opasno zagrevanje mora... U Boki kotorskoj izmerena temperatura mora od 33 stepena, što se može vrlo negativno odraziti na živi svet. Prema rečima direktora kotorskog Instituta za biologiju mora Sretena Mandića, temperatura mora viša od 30 stepeni opasna je za živi svet mora, posebno za sesilne organizme, poput školjki. "Ako je temperatura na površini 30 stepeni, jedini način je da uzgajivači nasade školjki spuste na par metara dublje jer jedino tako mogu da prežive" 9. jul 2007. | 09:23 | Izvor: FoNet Kotor -...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

Srodni članci (po ključnim rečima)

Dokle doseže ljudska okrutnost?

Read Full Article »