Svako voli priče o "čudesnom" psu, znate o kojoj vrsti priča govorim; one u kojima pas spasava vlasnika iz zapaljene zgrade, ili hvata kriminalca, ili preživljava neku vrstu strašnog udesa. To je priča o herojskom psu koji koristi pseću snalažljivost da prevaziđe izazov. Ove inspirativne priče su novinarske poslastice i svakih nekoliko nedelja se neka nova pojavi u sredstvima javnog informisanja.
Glavni učesnik jedne od skorijih priča o čudesnom psu, je usamljeni koker španijel koji se našao u putničkom vozu u Konektikatu. Taj pas je na svakoj stanici ulazio i izlazio iz voza, kao da je tražio svog vlasnika. Ali, njegov vlasnik se nije pojavio i kada je pas stigao do krajnje stanice, bio je odveden u životinjsko “prihvatilište”- kafileriju. Pošto je priča objavljena u štampi, kafilerija je bila zatrpana pozivima ljudi koji su želeli da usvoje jadnog psa.
Druga priča o čudesnom psu sa sličnim završetkom, dogodila se nekoliko nedelja pre toga. Napušteni pas u kafileriji grada Bajone u državi Nju Džerzi(SAD); bio je određen za uspavljivanje. Ali pas je nekako preživeo ovu ubilačku injekciju, kao i bacanje u mašinu za sabijanje i presovanje smeća i kasnije izbacivanje na obližnju deponiju smeća. Pas je prokopao sam sebi put, izvan plastične vreće, zakopane u smeću i bio je pronađen kako luta po deponiji smeća. Pored vesti o čudesnom preživljavanju ovog psa, javnost je informisana i o bezdušnim postupcima radnika kafilerije koji su bacanjem ''mrtvog'' psa sa ostalim smećem, prekršili nekoliko zakona o zdravstvu SAD.
Pošto se slika čudesnog mešanca pojavila u lokalnim novinama, mnoge porodice su ponudile da prime u svoje domove ljupkog psa. Kada je priča prikazana u udarnom terminu TV dnevnika, pojavilo se stotine ponuda za udomljenje psa, koga su mediji nazvali ''Lucky''- Srećko.
Ove priče o čudesnim psima za mene su OK, jer me uvek podsećaju na to kako su psi neobične životinje. Psi mogu biti čovekov najbolji prijatelj, ali oni funkcionišu na nivou odanosti, lojalnosti koji je mnogo superiorniji od ljudskog intelekta.
Priče o čudesnim psima bude u meni nadu; nadu da će svako koga te priče pokrenu, otići do svoje lokalne kafilerije i usvojiti jednog od njih.
Možda će time biti manje priča o čudesnim psima, ali će biti više napuštenih ljubimaca koji će naći nove domove i to je čudo koje vredi priželjkivati. Kafilerije su prepune čudesnih pasa i mačaka koji nisu ništa manje specijalni niti herojski, samo zato što njihove priče nisu objavljene u sredstvima javnog informisanja.
Prema tome, ne čekajte da vam neki novinar poput mene kaže da budete ''Dobri Samarićanin''. Jednostavno, budite to !
Vaš čudesni ljubimac čeka na Vas !
(Iz časopisa ''Passaic Valley Today'', New Jersey, SAD)
