Život životinja

szz logo naziv transparent2

Unesite svoju e-mail adresu ispod
i redovno pratite najnovije vesti:

Elephants 1s

Danas malo koga može da začudi informacija da čovekoliki majmuni poput šimpanzi imaju svest. Poznato je da se šimpanze gledaju u ogledalima, da planiraju te da čak svoje potomstvo uče kako da izrađuju oruđe, a slična svojstva zabeležena su i kod delfina, slonova i brojnih drugih životinja.

Zapravo, savremena su istraživanja pokazala da je subjektivna svest, koja se još u prošlom veku smatrala isključivom privilegijom Homo sapiensa, prilično raširena u životinjskom svetu.

Grupa nerologa, neurofarmakologa i neurofiziologa je na Univerzitetu Kembridž sastavila i potpisala dokument nazvan Cambridge Declaration on Consciousness kojim je službeno potvrđena ta činjenica.

'Dokazi pokazuju da ljudi nisu jedinstveni vlasnici neuroloških supstrata koji stvaraju svest', stoji u saopštenju naučnika. 'Životinje poput sisara i ptica i mnoga druga stvorenja, uključujući hobotnice, imaju iste neurološke supstrate.'

Hobotnica 8s

Hobotnice su jedini beskičmenjaci koji su dobili to važno priznanje. Brojne studije potvrdile su da je ono zasluženo. Na primer, jedno istraživanje iz 2009. utvrdilo je da neke hobotnice sakupljaju ljuske od kokosa i od njih stvaraju pokretna skloništa, što je dokaz da koriste oruđe.

Neke druge studije pokazale su da imaju vrlo sofisticiranu prostornu navigaciju i pamćenje.

Biolozi tvrde da u divljini znaju tačno da procene koliko kamenja treba da prikupe kako bi suzile otvor u kojem se skrivaju. Osim toga, laboratorijska su istraživanja otkrila da se potpuno drugačije ponašaju kada su u akvarijumima u kojima nema dovoljno predmeta koji bi ih zainteresovali.

Odakle otpor prema priznanju svesti drugih vrsta?

Šta je decenijama sprečavalo naučnike da prihvate postojanje svesti kod stvorenja koja ne pripadaju našoj vrsti? Odgovor je jednostavan – anatomija mozga. Prema starijim modelima moždanih aktivnosti, smatralo se da svesna iskustva nastaju u našem izuzetno razvijenom korteksu. Međutim, savremeni istraživači, kao i potpisnici nove deklaracije, ističu da su se brojne živčane mreže uključene u funkcije kao što su budnost, spavanje i odlučivanje pojavile u evoluciji još kod beskičmenjaka te da postoje čak i kod mekušaca - hobotnica.

Sivi Africki Papagaj 3s

Prema toj deklaraciji, svest imaju i neke ptice. 'Dokazi o postojanju nivoa svesti sličnih ljudskima zabeleženi su kod afričkih sivih papagaja… Utvrđeno je da svrake u prepoznavanju vlastite slike u ogledalu pokazuju zapanjujuću sličnost ljudima, čovekolikim majmunima, delfinima i slonovima', ističe dokument.

Svraka 5s

Prema novom dokumentu, čak ni osećaji ne zavise od nekih određenih struktura mozga kao što je korteks. Zapravo, brojna druga područja koja se u našim mozgovima aktiviraju kada osećamo takođe imaju ključno značenje u emocionalnom ponašanju životinja.

'Kako tačno organizovana struktura mozga stvara slike i zvukove, požudu i mržnju, sećanja, snove i planove, još uvek nije jasno', rekao je jedan od potpisnika te deklaracije, Krištof Koh, čelni čovek na Allen Institute of Brain Science. 'Pred nama i dalje ostaje izazov da shvatimo kako šaputanje nervnih ćelija, povezanih hiljadama aksona, stvara osećaje svesti', napisao je Koh.

Dakle, novom deklaracijom hobotnice su dobile službeno priznanje da imaju svest. Kako tačno izgledaju njihovi doživljaji, nauka tek treba da otkrije.

IZVOR: TPORTAL.HR

SREDA 22.08.2012

Ovaj tekst je citiran sa sajta B92.

Ovde u originalu možete pročitati sažeti naučni tekst o potvrđenoj inteligenciji i svesti životinja:
http://fcmconference.org/img/CambridgeDeclarationOnConsciousness.pdf

Na našem sajtu možete pročitati i ranije postavljeni tekst "Inteligencija i svest životinja".

Ovde možete pročitati još tekstova o svesti životinja na engleskom jeziku:

Prominent scientists sign declaration that animals have conscious awareness, just like us

Octopuses Gain Consciousness (According to Scientists’ Declaration)

Consciousness Is Everywhere

******************************************************************

Činjenice o inteligenciji, svesti i emocijama životinja odavno poznaju ljubitelji, zaštitnici i poznavaoci životinja (ali to nije bilo priznato u zvaničnoj nauci), kao i stari, nestali i/ili pokoreni narodi. Savremena nauka je u velikom zaostatku za njima.
Takođe je činjenica da životinje bolje razumeju i poznaju nas, nego mi njih, kao i da su one deo savršene prirodne ravnoteže, dok mi uništavamo sve na ovoj planeti i oko nje.

Tvrdnjama da životinje imaju svest, dušu i emocije, najviše se suprotstavljaju vođe i pripadnici različitih religija (pre svega raznih hrišćanskih pravaca i islama; budisti i hinduisti znaju da životinje imaju svest i dušu i više ih poštuju).


Još malo zanimljivosti o hobotnicama i njihovoj inteligenciji:

Mozak hobotnica se po građi i proporcionalnoj veličini u odnosu na ostatak tela, može porediti sa mozgom sisara i ptica. Zanimljivo je da svaki od njihovih osam pipaka ima na neki način nezavistan nervni sistem, pa tako mozak samo zada zadatak telu, a pipci sami nalaze način kako će to odraditi. Pri tome, veoma su pokretni, s obzirom na to da nisu ograničeni kostima, jer hobotnice su mekušci i nemaju koštano i hrskavičavo tkivo. savremeni proizvođači robota pokušavaju da imitiraju pokretljivost krakova hobotnica prilikom izrade robota.
Građa njihovog oka je slična građi ljudskog i ima iste slojeve i delove. Vid im je odličan. Proučavanje građe oka hobotnica rezultiralo je primenom tog znanja u izradi optičkih delova najsavremenijih kamera i fotoaparata.
Oktopodi imaju plavu krv, zato što u krvi nemaju crveni hemoglobin, nego hemocijanin, koji sadrži bakar. Zbog manje sposobnosti vezivanja kiseonika, oktopodi ponekad izgledaju lenjo (mada mogu razviti velike brzine kada beže od opasnosti), i imaju stalno visok krvni pritisak i tri srca - dva pumpaju krv kroz disajne organe, a treće kroz ostatak tela.
Zanimljivo je da su mužjaci oktopoda znatno manji od ženki, kod nekih vrsta su ženke čak 40.000 puta teže od mužjaka!
Hobotnice imaju veliku sposobnost učenja i rešavanja problema. Tako, posmatrajući kako ljudi otvaraju tegle, brzo nauče da ponavljanjem pokreta urade isto, imitirajući pokrete ljudskih ruku. Takođe, brzo i lako nauče kako da pobegnu iz akvarijuma u kojima su smeštene.
Poznata je sposobnost mimikrije kod ovih životinja - menjanje boja i šara na njihovom telu. Osim što menjaju boje pri promeni emocija (po rezutatima najnovijih istraživanja), takođe se mimikrijom služe i kada treba da se spasu od prirodnih neprijatelja. Čak su u stanju da svesno odluče koju vrsu životinje će oponašati, pa, na primer, promene boju i šare na telu tako da liče na prirodnog neprijatelja vrste koja ih trenutno ugrožava. Na primer, da bi se odbranile od jedne vrste ribe, oponašaju šare vodene zmije, njenog prirodnog neprijatelja.
Dokazano je i da svaka hobotnica ima svoj poseban karakter i ponašanje, što su odlike tzv. viših vrsta životinja.

Na ovom sajtu možete pročitati obiman tekst o hobotnicama, tekst na engleskom jeziku:
http://science.howstuffworks.com/environmental/life/zoology/marine-life/octopus.htm

Hobotnica 5s


I još jedan prizor iz afričke savane, uživanje za oči:

Elephants 4s

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 369 48
Poklanja 100.000 evra za lipicanere... Zagreb, Beograd -Nives Cimerman, kći nekadašnjeg konjičkog šampiona Radoslava Cimermana iz Hrvatske, iz Hrvatske dirnuta pričom o sudbini konja u Novom Sadu Dirnuta pričom o sudbini 20 lipicanera koji u Vojvodini umiru od gladi, a potomci su konja odvedenih iz ergele u Lipiku tokom rata u Hrvatskoj, Nives Cimerman je odlučila da proda imanje vredno 100.000 evra da bi bi im pomogla, javili su juče zagrebački mediji.Izvor: Fonet Zagreb, Beograd -Nives Cimerman, kći nekadašnjeg konjičkog šampi...
Com Content 374 48
Ručak koji se mrda... Ljubitelji životinja napali su jednog tajvanskog kuvara koji servira specijalitet čiji je sastavni deo pržena riba - čija glava se još trza. Ljubitelji životinja napali su jednog tajvanskog kuvara koji servira specijalitet čiji je sastavni deo pržena riba - čija glava se još trza.Kuvar servira šarana čije je telo isprženo u vreloj masnoći i zaliveno kiselkasto-slatkim prelivom, navodi „Junajted dejli njuz”. „Kad mušterija štapićem kida meso, usput može da vidi kako riba otvara i zatvara čeljust”...
Com Content 1714 48
Tribina: Meso i Alchajmerova bolest i demencija... Poštovani članovi, ljubitelji zdravijeg načina života i ishrane obaveštavamo Vas da: Udruženje Sloboda za životinje organizovalo je četvrtu tribinu u okviru kampanje Zeleni ponedeljak  pod nazivom - "MESO - ALCHAJMEROVA BOLEST I DEMENCIJA – KAKO ODRŽATI MOZAK U DOBROJ KONDICIJI?" u Holu Doma Sindikata u Beogradu u ponedeljak, 18. juna. 2012 god. Na ovoj četvrtoj po redu u seriji tribina, je bilo reči o štetnosti mesa i Alchajmerovoj bolesti i demenciji koju on izaziva, zatim o tome kako ...
Com Content 1748 48
Svetski dan farmskih životinja 2. oktobra i Svetski dan životinja 4. oktobra... Svake godine se na planeti pokolje više od pet milijardi farmskih životinja. Farmske životinje čine najveći broj životinja koje pate zbog toga kako ih ljudi tretiraju, a ta patnja je nevidljiva većini ljudi. Čak su u nekim državama SAD-a i u nekim drugim zemljama zabranili obelodanjivanje informacija i fotografija iz industrijskih farmi i iz klanica, zato što mesna i mlečna industrija (velike firme koje se bave masovom eksploatacijom životinja) ne žele da javnost zna kako oni tretiraju životinje...
Com Content 1691 48
Pomoć povređenoj sovi, maloj ušari... Sova mala ušara lupila je u prozor Turističke škole na Novom Beogradu 14. marta 2012. godine. Udarac i pad su bili teški a nakon pada napale su je vrane, jer sove inače napadaju njihove mladunce i te dve vrste ptica su prirodni neprijatelji. Kada je naišla učenica te škole Iva Baničević, oterala je jato vrana. Direktor škole je pozvao udruženje “Sloboda za životinje” jer je procenio da joj je potrebna stručna pomoć. Sova mala ušara lupila je u prozor Turističke škole na Novom Beogradu 14. mar...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

Srodni članci (po ključnim rečima)

Poklanja 100.000 evra za lipicanere

Read Full Article »