Vesti

szz logo naziv transparent2

Unesite svoju e-mail adresu ispod
i redovno pratite najnovije vesti:
Ovde navodimo vesti iz medija o tome kako ulični i vlasničkipsi predstavljaju opasnost zbog širenja besnila i parazitskih bolesti odkojih mogu oboleti i ljudi.

Opet pojedini novinari akcenat stavljaju na životinje, koje se nisu svojom krivicom našle na ulici, a ignorišu činjenicu da sami ljudi ugrožavaju životnu sredinu i za životinje, i za sebe same! Takođe, vlasnici pasa i mačaka ne vode računa o redovnom čišćenju svojih ljubimaca od crevnih i drugih parazita.

Bez strogog kažnjavanja onih koji izbacuju "nepoželjne" pse na ulice, u polja, šume i druga mesta, i osnovno - bez svesnosti o posledicama svojih (ne)dela, neće biti boljitka ni po pitanju prisutnosti pasa na ulicama!

Pročitajte i komentare na ove vesti na sajtovima citiranih medija.

***

Otrovani parkovi

Institut za veterinu upozorava da su svi prestonički parkovi zagađeni parazitima iz psećeg izmeta koji kod dece mogu da izazovu teške bolesti
 
BEOGRAD - Skoro svi parkovi u Beogradu (više od 90 odsto) zagađeni su različitim vrstama parazita, koji mogu da izazovu ozbiljne zdravstvene probleme kod dece, a najopasniji su bazeni s peskom.

Ove alarmantne podatke objavio je Odsek za parazite Instituta za veterinu. Bakterije i paraziti dospevaju na zemlju i u travu iz psećeg izmeta. Prema rečima stručnjaka iz Odseka za parazite, najčešća vrsta parazita su ankilostome i toksokare, čije larve izazivaju ozbiljna oboljenja na koži, mozgu, plućima, ali i drugim unutrašnjim organima.

- Istraživanja se obavljaju poslednjih 15 godina i rezultati pokazuju da nijedan park u gradu nije bezbedan za decu. Ranijih godina problem su predstavljali psi lutalice, ali sada su i psi koji imaju vlasnike prenosioci zaraze - objašnjavaju u Odseku za parazite i dodaju da su u pojedinim parkovima nađena jaja i larve pantljičare.

Napredak je postignut samo utoliko što, kako navode u Odseku za parazite, gradske službe menjaju pesak na nekoliko meseci. Ali, to nije dovoljno.

- Ostalih poboljšanja, nažalost, nema. Jedino što može da se savetuje roditeljima jeste da deci što češće peru ruke, a kad su napolju, da im šake brišu vlažnim maramicama - savetuju nadležni iz Uprave za veterinu.

Snežana U., majka dvoje dece, kaže da ih je jedno vreme izvodila u Pionirski park, ali da se pseći izmet toliko oseća da pronalazi druge načine za igru dece.

- I pored toga što već duže vreme postoje specijalne kantice za pseći izmet, nesavesnim vlasnicima ne pada napamet da ponekad i pokupe za svojim ljubimcima. Tobože su gospoda, a za decu koga briga. Koliko puta sam videla da usred peska vrše nuždu iako ima dece. Strašno. U svetu se to oštro kažnjava, pa nema ovakvih problema - kaže ogorčena majka.

Prema podacima Instituta za veterinu, u Beogradu ima 250.000 do 300.000 pasa ljubimaca i oko 5.000 lutalica. Grube procene su da se dnevno u prestoničke parkove i na ulice sruči preko 70 tona psećeg izmeta. I pored nekih pokušaja da se uredi ova oblast, zakon o dobrobiti životinja još nije donet, pa bahatim vlasnicima pasa ostaje da na uzici šetaju svoje ljubimce, a da za njihove fiziološke potrebe na javnom mestu ne budu kažnjeni, pa makar i simbolično.
  
U PARIZU 300 EVRA KAZNA

Na 220 različitih punktova u Beogradu postavljeno je isto toliko specijalizovanih kantica za odlaganje psećeg izmeta. U Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove kažu da je problem što nema zakona i kažnjavanja, sve se svodi na dobru volju, što ne daje rezultate.
- Zbog nepostojanja zakona nema ni gradskog pravilnika koji bi uredio ovu oblast - ističu u Sekretarijatu za komunalne i inspekcijske poslove.

U zemljama EU problem psećeg izmeta rešen je tako što nesavesni vlasnici plaćaju debele kazne. Ukoliko vas u Parizu uhvate da ste za svojim ljubimcem ostavili „govance“, morate da platite kaznu od 300 evra. Slična je situacija i u većini evropskih prestonica i metropola.

Kurir

------------

Psi seju zarazu

SVI "bazeni" sa peskom u parkovima van centra grada i 90 odsto gradskih parkovskih površina zaraženi su opasnim parazitima koji mogu ozbiljno da naškode mališanima! Ovi alarmantni podaci Odseka za parazite Instituta za Veterinu i Veterinarskog fakulteta, pokazuju da bakterije dolaze iz izmeta pasa!

Prema rečima profesora Nikole Popovića, koji se bavi kožnim bolestima na Veterinarskom fakultetu, u pitanju su ankilostome i toksokare. Bolesti koje izazivaju su kutana larva i viscelarna larva, a "zadatak" im je da prave ozbiljne probleme na koži i u unutrašnjim organima.

- Ova istraživanja radim 15 godina i nema bezbednog mesta za dečju igru - kaže dr Ivan Pavlović, parazitolog iz Instituta za veterinu. - Ranije su najveći problem bili psi lutalice, a sada su to vlasnički psi koji nisu očišćeni od parazita, a izmet ostavljaju na svakom ćošku i niko ga ne čisti. Jedino što smo postigli je da se pesak u centralnim opštinama menja na nekoliko meseci, a u svemu ostalom nema poboljšanja.

Ozloglašena ankilostoma izaziva razne dermatitise i probleme na koži, a toksokara ulazi preko prljavih ruku u stomak i razvija se kao larva koja može da šeta po telu i stvori bolesti oka, pluća, mozga, ili bilo kod unutrašnjeg organa.

- Treba što češće prati ruke deci i brisati ih vlažnim maramicama - kaže dr Pavlović. - Osim dva najčešća, u parkovima i pesku pronađeni su i drugi paraziti - đardija, koja izaziva prolive, kokcidije, koje su opasne za pse, pa čak i jaja pantljičare.

Ovi podaci ne iznenađuju kad su trotoari, parkovi, igrališta u celom gradu gotovo zatrpani psećim izmetom. Teško je prošetati, a ne ugaziti. Prema podacima Veterinarske stanice u Beogradu ima između 250.000 i 300.000 vlasničkih pasa i još oko 5.000 lutalica, pa se procenjuje da se svakog dana "sruči" od 70 do 100 tona psćeg izmeta. Dok opasni paraziti vrebaju, nema ni zakona ni gradskog pravilnika koji bi naterao vlasnike da uklanjaju "tovar" svojih ljubimaca. Kuce slobodno vrše nuždu gde god hoće, a gazde još niko nije "lupio po džepu" zbog toga.

- Specijalne korpe sa kesama za sakupljanje psećeg izmeta postavljene su na 220 punktova u gradu, ali je sakupljanje na dobrovoljnoj bazi - kaže Vladimir Terzin, pomoćnik sekretara za komunalne i stambene poslove. - Problem je što još nije donet Zakon o dobrobiti životinja, Ministarstva poljoprivrede, pa nema ni odgovarajućeg gradskog pravilnika koji reguliše ovu oblast i podrazumeva kazne za nemarne vlasnike. On je trenutno prvi na "spisku" za usvajanje.

BROJKE

250.000 - 300.000 vlasničkih pasa u Beogradu
5.000 lutalica na ulicama

KAZNE

NEVASPITANI vlasnici ljubimaca nisu samo karakteristika Beograda. Isti problem muči i velike gradove u Britaniji, Švajcarskoj, Švedskoj.
Međutim, tamo se plaćaju velike kazne, pa inspektori, da bi ljubimce uhvatili na delu, šetaju parkovima "u civilu". Svetska praksa pokazuje da je jedini način da se reši problem - osetna kazna i dovoljan broj kesa za sakupljanje.

NEDOSTAJU INSPEKTORI

IAKO nema gradskog pravilnika, koji bi "prevaspitao" pse zbog nužde, postoji pravilo da je u većini parkova ili zabranjen pristup psima, ili im je dozvoljen ulaz u pojedinim delovima. U praksi je, međutim, sasvim drugačije. Vladimir Terzin kaže da bi se kontrolisao ulaz u parkove, potrebno je mnogo više inspektora, koje grad nema.

Večernje novosti

---------------------

Srbiji preti besnilo!

Pasterov zavod ispraznio rezerve vakcine protiv opake bolesti, a zbog administrativne procedure nove količine još nisu naručene.
 
BEOGRAD - Zavod „Luj Paster“ u Novom Sadu ostao je bez vakcina protiv besnila, pa Srbiji preti opasnost od te opake bolesti, saznaje Kurir! Iako je Zavod jedini u zemlji zadužen za snabdevanje zdravstvenih ustanova vakcinama protiv besnila, one ne stižu već nedeljama. Da stvar bude gora, Zavod je potrošio i sve rezerve, osim male količine u svojoj ambulanti, pa u hitnim slučajevima pacijenti moraju u Novi Sad!

U Pasterovom zavodu Kuriru je rečeno da vakcine nisu na vreme nabavljene jer Republički zavod za zdravstveno osiguranje nije odobrio nabavku.

- Zbog povećanih potreba poslednjih meseci potrošene su sve količine, čak su iscrpene i rezerve. Na osnovu vanredne situacije mi smo se blagovremeno, putem više dopisa, obratili RZZO da nam po hitnom postupku odobri nabavku, ali tamo nisu shvatili ozbiljnost situacije - kaže dr Srđan Stankov iz Pasterovog zavoda.

On kaže da Zavod sa RZZO svake godine potpisuje ugovor koji ga ovlašćuje kao jedinog dobavljača vakcine protiv besnila, ali zbog neažurnosti RZZO on još nije potpisan.
- Da bismo nabavili vakcine iz Francuske, moramo da raspišemo tender, a to ne možemo bez ugovora sa RZZO - kaže dr Stankov.

U Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje svu krivicu za nestašicu prebacuju na Pasterov zavod.

- U Zakonu o zdravstvenoj zaštiti piše da se ugovor zaključuje za tekuću godinu i da važi do zaključivanja novog. Kada nisu imali ugovor sa RZZO za uvoz lekova, kako im to nije bilo smetnja da prime plate za januar?! Mi imamo obavezu da obezbedimo novac za nabavku i da deo sume svakog meseca prebacimo njima na račun, što smo za januar i uradili - kaže Svetlana Vukajlović, direktorka RZZO.

- Oni su dužni da se staraju o nabavci i distribuciji vakcina na celoj teritoriji zemlje. Problem je u tome što čekaju da sve uradi neko drugi jer su nesposobni! Takođe, distribuciju ne obavljaju kako treba, pa se često dešava da negde ima viška, a negde manjka. To je i sada slučaj, jer prema evidenciji koju su nam dostavili, vakcina ima - kaže Vukajlovićeva i dodaje kako nije prvi put da se to dešava.

Zavod za javno zdravlje „Timok“ u Zaječaru gotovo mesec dana nema vakcina, jer su poslednje zalihe potrošene 19. januara - kaže dr Predrag Marušić, pa je obavestio sve zdravstvene ustanove u Timočkoj Krajini da im više ne šalju pacijente. On kaže i da ima spisak gradova gde ima preostalih vakcina, ali da je reč o minimalnim dozama.

- Ovih dana su nam se obraćali pacijenti koji su pretrpeli ujed pasa, ali je prava sreća što životinje nisu bile zaražene besnilom. Jedino što možemo da uradimo jeste da uputimo pacijenta u Novi Sad da primi vakcinu, ali je pitanje da li će ih, kad stigne, i tamo biti - kaže Marušić.

Iz Ministarstva zdravlja do zaključenja ovog broja nije stigao odgovor na pitanje Kurira ko je odgovoran za nestašicu vakcina i ko će snositi posledice.

PAROLA SNAĐI SE

„Zavod je referentna zdravstvena ustanova za područje Republike Srbije koja proizvodi serume protiv besnila. Prema ugovoru sa RZZO, Zavod nabavlja i vakcine koje se ne proizvode u Srbiji“, kažu u Ministarstvu zdravlja i navode da je osnivač Zavoda AP Vojvodina, koja nad njim vrši i nadzor. U Ministarstvu tvrde da je RZZO sa Zavodom zaključio ugovor za ovu godinu i da su vakcine raspoređene na teritoriji Republike, te „antirabične stanice mogu da ih preuzimaju jedne od drugih“.

Kurir

---------------------


Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1726 48
Farmere u Srbiji nije briga za dobrobit životinja... Zakon o doborbiti životinja donet je 2009. godine. Profesorka Veterinarskog fakulteta, doktorka Ivana Lazić, istakla je njegov značaj kako u pogledu EU integracija tako i povećanju izvoza u EU. U istraživanju je većina farmera odgovorila da nije zainteresovana za obogaćenje uslova životinja, što ukazuje na njihovu neobaveštenost u tom pitanju. Većina farmera ne vidi vezu dobrobiti životinja i zarade Beta | 26. 06. 2012. - 21:46h | Foto: AP Većina stočara u Srbiji upoznata je sa pojmom dob...
Com Content 542 48
Mala sova ušara potrazila pomoć... U rano jutro, krajem januara, uz zid Tehničke škole na Novom Beogradu, stajala je mala sova ušara. Nije se branila ni kad ju je domar škole uzeo i uneo unutra; radoznalo je gledala okupljene okrećući glavu i razgledajući okolinu. Nije htela sama da jede ponuđenu hranu, pa ju je domar Ljubiša nahranio prvi put otvarajući joj kljun i stavljajući u njega  sirovo meso.Osim vidne slabosti i poluotvorenog levog oka na kome nije mogla potpuno da otvori donji kapak, sova nije imala bilo kakve druge...
Com Content 141 48
Šta je to u ljudskom biću što ga vodi prema mesu?... Sasvim je izvesno da su životinje od strane ljudi određene za masovno iskorišćavanje u sve moguće svrhe. Svrha je ono što određuje sudbinu ovih nevinih stvorenja. Nedavno sam u jednom razgovoru sa jednom prijateljicom čuo ovakvo mišljenje: neke su životinje stvorene za jelo, a neke nisu, to je bar jednostavno. Od jednog drugog poznanika sam čuo teoriju da su neke životinjske vrste na niskom nivou razvoja te ih ljudi mogu slobodno ubijati, navodno one ni ne osećaju bol.Sasvim je izvesno da su živ...
Com Content 1464 48
Intervju sa Paulom McCartneyjem... Sir Paul McCartney: 'Eksperimenti na životinjama su nepouzdani i okrutni' . U ekskluzivnom intervjuu s PETA-om, Paul McCartney oštro osuđuje vivisekciju.  Kratko nakon slanja pisma guvernerki Arizone Janet Neapolitano, u kojem se nalaže da se prekine izgradnja nove laboratorije za eksperimente na životnjama, prošle nedelje u Londonu Sir Paul McCartney je uz kafu i sojino mleko razgovarao s Danom Mathewsom iz PETA-e o nepotrebnosti i okrutnosti eksperimenata na životinjama.   Sir P...
Com Content 1631 48
Psi koji ujedaju nisu besni, već depresivni... Mala uteha za poštare, ali naučnici su otkrili da psi koji reže i ujedaju nisu nužno agresivni po prirodi, može biti da jednostavno pate od depresije. Studijom je utvrđeno da se psi kao kućni ljubimci loše ponašaju zbog nižeg nivoa serotonina, dobrog hormona za mozak. Kod ljudi pad serotonina je povezan sa depresijom, anksioznosti i promenama raspoloženja. Autori studije kažu da bi otkriće moglo dovesti do novih tretmana u lečenju pseće agresije.     Mala uteha za poštare, ali n...

Svi tekstovi u rubrici

All articles in category

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

Srodni članci (po ključnim rečima)

Farmere u Srbiji nije briga za dobrobit životinja

Read Full Article »