Zahtevamo poštovanje Zakona o dobrobiti životinja u vezi osnivanja, izgradnje i održavanja prihvatilišta
Otvoreno pismo Ministru poljoprivrede:
Poštovani gospodine ministre Petroviću,
Iako smo svesni činjenice da ste svoju novu dužnost primili tek 15. 03, želimo da Vam skrenemo pažnju na vrlo akutne probleme u oblasti zaštite životinja, za koju ste Vi sada odgovorni.
Prošlo je već dve godine od usvajanja Zakona o dobrobiti životinja. Za te dve godine po članu 88. ovog Zakona, morali su se doneti svi potrebni propisi potrebni za ostvarivanje ovog Zakona i sam Zakon u praksi potpuno spreman za primenu. Zbog nepoštovanja zakona od strane nesavesnih građana, opštinskih i državnih vlasti, formiraju se privatna prihvatilišta i azili u Srbiji, u kojima se ozbiljno ugrožava ne samo dobrobit životinja i njihov život, već i ozbiljno ugrožava i narušava psihičko i fizičko zdravlje ljudi i njihov život, i u poslednjem drastičnom slučaju kojem smo bili svedoci a čiji je ishod smrt Etele Merk.
Molimo vas za pismeni odgovor na ovo pismo.
Član 61 ovog Zakona kaže:
...da i prihvatilišta za napuštene životinje moraju ispunjavati
uslove za zaštitu dobrobiti životinja u pogledu prostora za životinje, prostorija i opreme, u skladu sa ovim zakonom i moraju biti upisana u Registar objekata koji vodi Ministarstvo, u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo. Lica koja rade sa životinjama u pansionu, odnosno prihvatilištu, moraju biti obučena za dobrobit životinja.
Ministar propisuje bliže uslove za zaštitu dobrobiti životinja koje moraju da ispunjavaju pansioni i prihvatilišta, način postupanja sa životinjama u objektima iz stava 1. ovog člana i program obuke o dobrobiti životinja iz stava 2. ovog člana.
Naše pitanje je da li ste prethodni ministar i sada Vi kao njegov naslednik, ispunili svoju obavezu definisanu ovim članom kao i da li su sva prihvatilišta u Srbiji upisana u registar objekata koje vodi Ministarstvo i da li ispunjavaju tražene uslove?
Zbog činjenice da nesavesni građani i lokalne samouprave ne sprovode obaveze definisane ovim Zakonom, broj napuštenih životinja se povećava. Dozvoljava se da ljudi samoinicijativno prikupljaju napuštene životinje, često nemoćni niti sebi da obezbede materijalnu egzistenciju i stvaraju prihvatilišta o kojima ne mogu da brinu kako Zakon zahteva. Posebno je simptomatično to da u lokalnim sredinama u kojima se nalaze privatna prihvatilišta, lokalne samouprave nisu obezbedile opštinska prihvatilišta i svesno čine krivično delo ugrožavanja psiho-fizičkog stanja i života i ljudi i životinja u privatnim prihvatilištima, prebacujući im svoju obavezu i svoj posao za koji su plaćeni da ga rade i za koji se odvaja novac od poreskih obveznika (taj novac često odlazi nenamenski za nepoznate svrhe, ili pak za isplatu neopravdano postojećih odšteta za, često lažno prijavljene, ujede uličnih pasa), obavezujući ih da prihvataju u svoja prihvatilišta životinje o kojima nisu u stanju da brinu.
Član 66.
Organ jedinice lokalne samouprave dužan je da obezbedi prihvatilište ako na svojoj teritoriji ima napuštenih životinja. Organ jedinice lokalne samouprave dužan je da obezbedi prikupljanje, prevoz i zbrinjavanje napuštenih i izgubljenih životinja, kao i da im pruži pomoć, brigu i smeštaj u prihvatilište u skladu sa ovim zakonom.
Prilikom prikupljanja i prevoza napuštenih i izgubljenih životinja sa životinjom se mora postupati tako da se prouzrokuje najmanji stepen bola, patnje, straha i stresa za životinju.
Organ jedinice lokalne samouprave dužan je da napuštenim i izgubljenim životinjama koje su bolesne ili povređene obezbedi odgovarajuću veterinarsku pomoć.
Ministar propisuje način i sredstva za prikupljanje napuštenih i izgubljenih životinja, kao i način prevoza i zbrinjavanja napuštenih i izgubljenih životinja.
Molimo Vas da nam odgovorite da li ste prethodni ministar i sada Vi kao njegov naslednik, propisali način i sredstva za prikuplanje napuštenih životinja? Ako jeste zbog čega se ovaj član ne sprovodi u praksi?
Dalje:
Član 83. ovog zakona kaže:
Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj
odgovorno lice u organu jedinice lokalne samouprave ako organ jedinice lokalne samouprave ne izradi ili ne sprovodi program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka u skladu sa članom 54. stav 1. ovog zakona, kao i ako ne obezbedi prihvatilište i prikupljanje, prevoz i zbrinjavanje napuštenih i izgubljenih životinja u skladu sa članom 66. ovog zakona.
Da li je u bilo kojoj lokalnoj samoupravi neko kažnjen po ovom članu?
Da li ste od veterinarskog inspektora Aleksandra Pižurice iz severnobačkog okruga dobili izveštaj da li lokalna samouprava Bačke Topole ima izrađen ovakav program i da li ga sprovodi? Ako ga nema i ako se ne sprovodi, molimo odgovor da li je odgovorno lice Bačke Topole kažnjeno po ovom zakonu?
Po Zakonu o udruženjima svako udruženje u svom statutu moralo je imati navedeno kom udruženju ostaju materijalna sredstva i briga o prihvatilištu u slučaju da ono više ne može da funkcioniše, te da ono prelazi u ruke države ako navedeno udruženje nema mogućnosti da omogući nastavak rada. Koliko smo obavešteni, lokalna samouprava Bačke Topole preuzela je brigu o prihvatilištu pokojne Etele Merk, ali sa terena dobijamo prijave da su psi i mačke prepušteni sami sebi, u blatu i bez vode i hrane, da skotne ženke očekuju mladunce (što znači da ima nesterilisanih životinja) i da svakoga dana ugine po nekoliko pasa, naročito štenadi. Čak je neko preorao i prilaz azilu, koji je i ovako bio teško prohodan i blatnjav!
Potrebno je ispuniti i ove uslove precizirane zakonom o dobrobiti životinja:
Član 20.
Vlasnik, odnosno držalac životinje dužan je da obezbedi:
1) odgovarajući i siguran smeštaj životinje, kao i mikroklimatske
uslove, higijenu, dovoljno prostora, slobodu kretanja, hranu i vodu koja odgovara vrsti, rasi, polu, starosti i fizičkim, biološkim, proizvodnim potrebama i potrebama u ponašanju životinje;
2) zaštitu životinja od štetnog uticaja vremenskih prilika, kao i od prirodnih neprijatelja;
3) odvojeno držanje životinja koje uznemiravaju jedna drugu ili
predstavljaju opasnost za druge životinje i ljude;
4) odvojeno držanje bolesnih, povređenih i iznemoglih životinja;
5) da o životinjama brine potreban broj obučenih lica.
Vlasnik, odnosno držalac životinje dužan je da spreči nastanak
tehnopatija.
Posebno Vam skrećemo pažnju na ovaj član i na to da ste dužni u lokalnim samoupravama biti dobar primer u njegovom sprovodjenju.
Član 65.
Vlasnik prihvatilišta je dužan da:
1) prima prijave o napuštenim životinjama i da obezbedi
zbrinjavanje svake napuštene životinje, u skladu sa ovim zakonom;
2) obezbedi sprovođenje mera preventivne zdravstvene zaštite
životinja i potrebnu pomoć životinjama od strane veterinara;
3) brine o pronalaženju vlasnika, odnosno držaoca životinja;
4) vrati vlasniku, odnosno držaocu, na njegov zahtev, životinju u roku od 15 dana od dana smeštaja u prihvatilište;
5) pripremi plan zbrinjavanja životinja u slučaju zatvaranja
prihvatilišta ili elementarnih nepogoda.
Životinja koja je smeštena u prihvatilište može se pokloniti ako je vlasnik, odnosno držalac ne preuzme u roku iz stava 1. tačka 4) ovog člana.
Rešavanje problema napuštenih pasa i mačaka prebacuje se na udruženja, umesto da lokalne i državne vlasti to rešavaju po zakonu – čak se takvi tekstovi mogu naći i u pojedinim medijima, koji stvaraju negativan odjek u široj javnosti i pogrešno uverenje da je rešavanje tog problema isključivo posao udruženja za zaštitu životinja (a koja nemaju novca ni za svoje svakodnevno funkcionisanje, a još manje za izgradnju i održavanje azila).
Član 67.
U prihvatilište koje obezbeđuje organ jedinice lokalne samouprave
smeštaju se:
1) napuštene i izgubljene životinje;
2) životinje čiji vlasnici, odnosno držaoci ne mogu više da se
brinu o njima;
3) životinje koje Ministarstvo oduzme vlasnicima, odnosno
držaocima;
4) životinje koje su u opasnosti.
Vlasnik prihvatilišta iz stava 1. ovog člana dužan je da sarađuje sa nadležnim veterinarskim službama i organizacijama za zaštitu životinja, kao i da redovno obaveštava javnost i druge vlasnike prihvatilišta o životinjama koje se nalaze u prihvatilištu.
Ako se životinji u roku od najmanje 30 dana od dana smeštanja u
prihvatilište iz stava 1. ovog člana ne pronađe vlasnik, odnosno ako se ne zbrine na drugi način, sa životinjom se postupa u skladu sa programom kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka iz člana 54. ovog zakona.
Molimo Vas da ozbiljno shvatite probleme koji se nagomilavaju i ne rešavaju jer će u sledećim vremenima biti sve više eskalacije ovog problema, kao i mogućih novih nepredviđenih i neželjenih događaja ako se sada ništa ne preduzme po pitanju uvođenja zakonitog reda u ovu oblast, a u krajnjoj liniji Vi ste za to odgovorni.
S poštovanjem,
Snežana Milovanović
**************************************************************************
Većina životinja u privatnom azilu pokojne Etele Merk nije kastrirana i čipovana. Tamo se nalaze i skotne kuje, što znači da će biti još štenadi... Ima pasa koji su na samrti...
U Srbiji ima još mnogo prihvatilišta i azila čiji vlasnici ili udruženja nemaju mogućnosti da ih održavaju, a među njima je i veliki azil u Subotici, gde malobrojni preostali članovi udruženja svim snagama pokušavaju da održe preko 700 pasa u životu, žrtvujući svoj sopstveni privatan život...
Preko sajta i Facebook stranice dobijamo i izveštaje sa terena, o tome kakva je sada situacija u azilu u Bačkoj Topoli.
Pročitajte na Facebook-u jedan "izveštaj" o spasavanju nekolicine pasa kroz blato - aktivisti su ih nosili u rukama, pošto auto nije mogao proći...
Ovo je još jedno pismo, citiramo:
Užasi sporog umiranja...
Poštovana gospodo,
Obraćam vam se kao najuticajnijoj organizaciji u Srbiji i retkoj koja sme, hoće i može da izazove reakciju i promene.
Nakon napisa o tragediji u azilu za životinje kod Bačke Topole, moji studenti i ja smo sakupili hranu za životinje i danas se zaputili do azila da je predamo. Nakon umirujućih izjava rukovodstva Bačke Topole o preuzetoj brizi nad azilom i donacije Pokrajine, očekivali smo da ćemo imati kome da je predamo.
Umesto toga, sačekao nas je stravičan prizor. U azilu, niti bilo gde u njegovoj blizini, nije bilo nikoga ko bi brinuo o stotinama napuštenih životinja., odraslih i sasvim malenih kučića, koji su, kroz žičanu ogradu pokušavali da sisaju prste na ruci.
Sem kiše koja je napunila nekoliko lokvi u blatnjavom dvorištu, životinje uopšte nisu imale vode.
Jedan prilaz azilu je nedavno preoran, pa smo par kilometara vozili preko strnjišta kukuruzišta.
Nikakvih znakova da je neko dolazio da o njima brine nije bilo.
Dvorište je ispregrađivano žicom, hranu smo im davali preko žičane ograde i kroz nju. Do kučića zatvorenih u žicu u unutrašnjem delu dvorišta nismo mogli niti dobaciti.
Sva je prilika da su ostavljeni tamo da umru, dovoljno udaljeni od bilo koga ko bi ih čuo kako umiru dugo, bolno i cvileći, grizući jedni druge.
Dobronamernim ljudima je teško do tamo stići, zbog preoranog prtenog puta (neko je požurio da spoji dve njive).
Oni su sami i polako umiru usred njiva.
U ime čovečnosti, molim vas da ovo objavite.
Sa poštovanjem,
Prof. dr Tamara Galonja Coghill
Prof. biologije, Fakultet za biofarming, Bačka Topola
(profesorka živi u Novom Sadu)
VAŽNA NAPOMENA: Sada je u pomenutom azilu situacija mnogo bolja nego u početku i u vreme kada je ova profesorka bila tamo!
Ipak, to ne umanjuje složenost situacije sa privatnim azilima po Srbiji, i sa nedostatkom opštinskih azila, koji bi se morali izgraditi i ispoštovati doneti zakoni!
**************************************************************
Pročitajte i ovu vest:
Psi čekaju novi dom
Čet, 03/24/2011 - 21:12
SUBOTICA: Sudbina životinja iz bačkotopolskog azila čija, je vlasnica poginula u požaru i dalje je neizvesna. Brigu o azilu Etele Merk, koji se nalazi na salašu 116 u Bačkoj Topoli, gde je bilo oko 500 pasa i 100 mačaka, preuzela je opština Bačka Topola, dok se ne pronađe trajno rešenje. U toku je procesu kome se utvrđuje čiji vlasnici pasa su poznati, da li su psi revakcinisani, čipovani i u kojim uslovima žive. Azil su posetili i predstavnici udruženja „SOS animals“ iz Beograda, a na društvenoj mreži Fejsbuk osnovana je grupa „Spasimo Eteline pse“, gde se učlanilo preko 1.000 ljudi, željih da pomognu u održavanju azila i vode brigu o životinjama.
- Kada završimo sve zakonske procese i pribavimo potrebna dokumenta, psi će moći da se udomljavaju. Sada je azil zatvoren i opština vodi brigu o njemu. Moram da istaknem da su životinje u dobroj kondiciji i da mnoga udruženja, kao i sami građani donose hranu. Vest da će psi iz bačkotopolskog azila biti prebačeni u Suboticu nije tačna i ne znam ko je mogao to da kaže - objašnjava šef SBO veterinarske inspekcije Aleksandar Pižurica.
U poslednje vreme krenule su priče da će životinje iz azila biti prebačene u Suboticu, gde još uvek nije postignut dogovor između grada i Udruženja za zaštitu životinja „Prijatelj“.U veterinarskoj inspekciji tvrde da to nije tačno. Zastupnica Društva za zaštitu životinja „Prijatelj“ Branka Bojanin u protekla tri meseca nije uspela da pronađe zajedničko rešenje sa gradom o zbrinjavanju 700 pasa i mačaka. Grad im je dao jednokratnu pomoć od 40.000 dinara, donosi hranu i čisti septičke jame.
- Mi nemamo zakonsku obavezu da finansiramo rad privatnih udruženja, pa samim tim ni „Prijatelja“. Zakonom o dobrobiti životinja bili smo obavezni da formiramo prihvatilište za napuštene životinje, imamo službu za hvatanje pasa i mačaka lutalica i sve to u okviru JKP „Čistoća i zelenilo“ i pomažemo koliko možemo udruženju „Prijatelj“, tako što dovozimo hranu, praznimo septičke jame, odnosimo im smeće iz kontejnera kako bi životinje bile smeštene i higijenskim uslovima. Ponudili smo razne programe za udomljavanje životinja - ističe član Gradskog veća za ekologiju i komunalije iz Subotice Suzana Dulić.
Problem između grada i Društva „Prijatelj“ u ovom se trenutku čini nerešivim. „Prijatelj“ ne odustaje od svojih zahteva da ih finansira grad, a grad nema tu obavezu.
A. A.
Izvor vesti: Dnevnik
