Jesti meso nije zdravo

• Pokreni diskusiju
• Postavi pitanje
• Pošalji komentar

Strana 1 od 2 [1.deo] [2.deo]

Održala se vekovima: bajka o mesu kao parčetu životne snage. Bez mesa u ishrani pretili bi nam navodno razni nedostaci. Dugo vreme za medicinu, a fatalne posledice ove laži o ishrani doživljavamo danas. Nemačko zdravstveno osiguranje izdvaja godišnje oko 70 milijardi evra za bolesti uzrokovane ishranom; poprilična suma novca,-što se ovde može dovesti u vezu sa posledicom korišćenja mesa u ishrani. Opsežne studije su u toku vremena pokazale da je jedenje mesa nezdravo i da ono pospešuje nekoliko bolesti.

Od 2.sv. rata posmatramo stalni porast bolesti civilizacije, npr. Diabetes melitus-a (šećerna bolest), kostobolje, zatim koronarne bolesti srca, visok krvni pritisak, a naučnici koji se bave ishranom su razmišljali o tome ćta bi mogli biti uzroci; jer paralelno sa ovim porastom bolesti civilizacije možemo zabeležiti i brzi porast potrošnje mesa u industrijski razvijenim zemljama. Iz tog razloga su naučnici koji se bave problemima ishrane i lekari-specijalisti za medicinu ishrane razmišljali o tome koji bi oblik ishrane mogao biti delotvoran – prfilaktički ili preventivno – protiv ovih bolesti civilizacije. U tu svrhu je od početka 70-tih godina rađeno sve više studija o vegeterijanskoj ishrani. Ima oko 12 velikih internacionalnih studija; npr. Oksfordska vegetarijanska studija, ili studija sa adventistima u Kaliforniji, ili studija sprovedena u Nemačkoj – kao npr. Gisenska vegetarijanska studija ili Hajdelberška vegetarijanska studija, - a rezultati su sasvim nedvosmisleni: vegetarijanci manje obolevaju od tzv. bolesti civilizacije nego oni koji jedu meso; oni imaju npr. bolje vrednosti krvnog pritiska, holesterola, ređe obolevaju od gihta, od povišenog krvnog pritiska, - a u proseku su i vitkiji od onih koji se hrane i mesom. Dakle vegetarijanska ishrana je bitno zdraviji način života a danas se zna i znanstveno – naučno se besprekorno može dokazati da meso, suhomesnati proizvodi i riba nisu potrebni za ljudsku ishranu.

Danas svako želi da bude vitak, a u tom slučaju se čoveku jedino može savetovati da ne jede meso. Meso sadrži jako mnogo zasićenih masnih kiselina; a ove jako učestvuju u nastajanju prekomerne telesne težine; dakle u osnovi, nezasićene masne kiseline koje se nalaze u biljnim životnim namernicama znatno manje doprinose stvaranju suvišnih kilograma. To je potvrdila i jedna studija Metabolik – risrč – instituta u Australiji: vegetarijanci, i oni koji jedu meso unosili su potpuno iste količinu kalorija, a oni koji jedu meso su se od toga mnogo više ugoili nego vegetarijanci. A što se tiče prekomerne telesne težine, problem nije samo u tome što se zbog nje ne osećamo dobro, već je ona i veliki faktor rizika kod nastajanja raznih oboljenja; npr. oboljenja srca i krvotoka, srčani infarkt, šlog, ili bolesti kao dijabetes, rak... Mnoge bolesti civilizacije koje danas imamo dovode se u vezu sa telesnom težinom.

Postoje dakle istraživanja sprovedena već početkom 90-tih godina, koja pokazuju da su ugroženi posebno mladi, jer u mladalačkoj dobi od 13.g do 20. godina života mora da bude izgrađena koštana masa; i ako u toj životnoj dobi struktura kostiju ne bude izgrađena kako treba, onda u odrasloj dobi ili poznim godinama postoji povećan rizik od osteoporoze..

Veliki lanci hamburgera ovde u Nemačkoj oko polovine svog prometa naprave sa mladim ljudima od 16 do 24 godine. A i deca se sve više uzimaju kao ciljna grupa, i ona treba onda i svoje roditelje da dovedu u ove restorane, t.j. već se kvake na vratima prilagođavaju dečijoj visini, a ispred vitrina se postavljaju merdevine kako bi deca bolje mogla da vide ‚‚šta ima tamo preko‚‚. I reklama se prilagođava deci. Postoje čak brošure o ishrani, bročure o čovekovoj okolini koje ove lance za proizvodnju hamburgera dele po školama, naravno, zajedno sa nagradnim kuponom za besplatan obrok u njihovim restoranima. Mislim da je to jako nemarno, tako jedno ophođenje sa zdravljem naše omladine i dece, ako znamo koje velike rizike sa sobom nosi potrošnja mesa.

Ovde imamo posla sa zdravljem mladih nad kojim bi, po mom mišljenju, trebalo veoma da se zamislimo. Upravo kombinacije brze hrane i pića kao što su kola i hamburger npr. je, sa zdravstvenog stanovništva, - apsolutna katastrofala. Ona vodi oštećenjima u razmeni materija u kostima i imunom sistemu, čak do oštećenja funkcije mozga, i danas se uopšte ne može proceniti kakve će to posledice imati. Ono što se svakako može konstatovati jeste da zbog načina života, gde ishrana sigurno igra neku ulogu, da danas već sasvim mladi ljudi, stari između 25 i 30 godina, boluju od nekih bolesti na koje se do pre nekoliko godina nije moglo ni pomisliti. Danas pacijenti stari između 25 i 30 godina boluju od oblika raka koji do pre nakoliko godina sigurno nisu bili takvi.

Kod pripreme mesa i ribe, bilo da se radi o pečenju ili pripremi na roštilju, ili pak o kuvanju, uvek dolazi do nastajanja tzv. heterocikličnih amina; to su molekuli koji nastaju usled reagovanja kreatina u mišićnom tkivu sa amino-kiselinama, a ti heterociklični amini mogu dovesti do oštećenja srčanog mišića, a ti heterociklični amini su kancerogeni, t.j. promenama na nasleđu mogu izazvati rak. Takođe se zna da ovi heterociklični amini mogu dovesti do oštećenja srčanog mišića. Zanimljivo je možda, da je univerzitet Buenos Aires u Argentini objavio studiju o tome da upravo ovi heterociklični amini odlučujuće doprinose nastajanju raka. U Argentini i Urugvaju se jako mnogo jede goveđe meso – oko 60 kg po glavi stanovnika, a ove dve zemlje imaju i veoma visoke stope rasta obolelih od raka, naročito raka debelog creva, pluća...

‚‚Ne bih sada da previše visoko postavljam vrednosti, ali sigurno kod 50-70% svih pacijenata koji imaju bolove – upravo reumatičari, ali i kod oboljenja kao što je tumor ili artroza – ishrana bez belančevina, tako što se samo nekoliko dana čovek odrekne mesa, ribe i mlečnih proizvoda, pre svega mesa i ribe, čini da se bolovi smanje i do 50%, tako da svaka daljnja terapija postane nepotrebna. I mislim , ako je čovek to doživeo, kako ljudi godinama, decenijama trpe bolove, najjače bolove, a i od posledica terapije protiv bolova – stomačne tegobe, čireve na želudcu, promene na koži itd., a jednim relativno jednostavnim činom, jednom tako jednostavnom merom kao što je izostavljanje mesa iz ishrane, - postiže se jedan pomak...‚‚

‚‚‚Potrošnja mesa može doprineti i nastanku srčanog infarkta, i tačnije rečeno, meso sadrži jedan spoj gvožđa koje se zove gvožđe vezano za hemoglobin, to gvožđe se veoma brzo i veoma dobro resorbuje u crevima, t.j. kod redovne ili velike potrošnje mesa dolazi do formiranja resorbcije ovog gvožđa vezanog za hemoglobin, i ono gradi slobodne radikale, a sa tom građom slobodnih radikala može doći do oboljenja sudova, a raste i rizik srčanog infarkta. Postoji takođe jedna čuvena studija, tzv Roterdamska studija, iz Holandije, u kojoj jasno dolayi do izraza da se upravo posebno muškarci koji jedu meso izlažu povećanom riziku od srčanog infarkta.

‚‚Mnogi ljudi se plaše da bi kod njih moglo doći do pojave nakog nedostatka ukoliko bi jeli manje mesa ili ako bi se mesa sasvim odrekli. Upravo avet straha nedostatka gvožđa još uvek kruži u glavama ljudi. Ovde treba reći, da životne namernice biljnog porekla takođe sadrže jako mnogo gvožđa: npr. u integralnom zrnu žitarice, u pirinču, ali i u raznim sortama povrća, kao što je prokelj, grašak itd. I ne igra najveću ulogu to koliko gvožđa čovek unese ishranom, već da li telo uopšte može da primi gvožđe iz hrane; a tu je važna kombinacija. Npr. vitamin ‚‚C‚‚ povećava prihvatanje gvožđa iz hrane, t.j. ako se uz jelo kadkad popije čaša voćnog soka, ili se napravi salata sa sokom od limuna, telo može, iz onog što inače jede, mnogo bolje da primi gvožđe. Druge životne namernice, kafa ili crni čaj na primer, snižavaju prijem gvožđa iz hrane; dakle kombinacije. To važi za mnoge druge mineralne materije, za elemente u tragovima, za vitamine. Takođe, čovek ne treba da se plaši da će, ako ne jede meso, doći do pojave nedostataka; to su poslednjih 30 godina dokazale mnoge studije.

Meso samo po sebi je veoma bogato holesterolom; pritom mislim na salo. Dakle mnogo je tog faktora rizika koji se zove holesterol, a potrošnjom mesa se podstiče i sinteza holesterola u telu, i to zbog toga što u mesu ima jako mnogo leocina i lusina; to su određene aminokiseline koje stimulišu jedan enzim u telu koji podstiče stvaranje holesterola u telu. Holesterol se smatra važnim faktorom rizika kod bolesti srca i krvotoka, kod arteroskleroze, kod koronarnih srčanih oboljenja, takođe kod šloga, - i jako mnogo ljudi u zapadnim zemljama uzima lekove da bi snizili nivo holesterola, a najefektivnija mera bi zapravo bilo odricanje od mesa.

Kao što vam prilikom čitanja novina sigurno nije promaklo tipično veliki skandali sa životnim namernicama su uvek nastajali u vezi sa proizvodima od mesa. Ako sada ostavimo po strani sasvim velike afere kao što su BSE ili svinjska kuga, o kojima smo sigurno svi dobro informisani, hteo bi da upozorim na to da upravo salmonele dolaze iz mesa; pre svega iz kokošijeg izmeta, itd. Čitava ta problematika je tipična za meso i unosi se u kuhinje iz mesa. Postoje zatim i druge teškoće: nedavno je bilo konzervi sa salamom koje su dovele do masovnog trovanja. Ovih problema bi možda moglo biti i sa povrćem, ali u mnogo manjem obimu; za njih jedva da smo i čuli.

Strana 1 od 2 [1.deo] [2.deo]

| Homepage | Vegetarijanstvo | Lov | Kampanje | Ekologija |
| Prava životinja | Vesti | Krzno | Cirkus | Udruženje | Vivisekcija |
| Internet pregled | Forum diskusije | Anketa | Poezija i pesme |
| Linkovi | Razglednice | Misli velikih ljudi | Video kasete |