Zdravlje i vegetarijanstvo?
Postati vegetarijanac
prvi je potez kojim možete pomoći životinjama koje su izložene neizmernim
patnjama. Ali i sebi, jer:
NE JESTI MESO JE ZDRAVO!
Ishrana bez mesa postaje sve popularnija
i kod nas, a u vreme posta mnogi postaju delimično vegetarijanci.
Neosporno je da je vegetarijanska ishrana zdravija od mesne hrane
(uključujući meso ribe), a na to ukazuju i istraživanja koja su
vršena tokom poslednje decenije. Ova istraživanja ruše neke medicinske
predrasude o količinama hranljivih materija koje se nalaze u voću
i povrću, ali takođe ukazuju na zabrinjavajuću vezu između nekih
bolesti i konzumiranja mesa.
Mišljenje da ako neko ne jede meso, obavezno
mora da pati od nedostatka belančevina, gvožđa, vitamina B12 ili
kalcijuma, jednostavno nije tačno. Mnogima nije poznato, ali neki
današnji vrhunski sportisti, od kojih su neki nosioci zlatnih olimpijskih
medalja, su vegetarijanci. Činjenica je da su vegetarijanci u proseku
mnogo bolje opskrbljeni esencijalnim hranljivim materijama i vitaminima:
vitaminom B1, folnom kiselinom, vitaminom E, magnezijumom, kalijumom,
manganom.
S druge strane, jedenje mesa se po najnovijim
istraživanjima uglednih medicinskih društava sve više pokazuje kao
faktor rizika za mnoga oboljenja, kao i uzrok napredovanja nekih
bolesti. Poznato je da je unošenje velikih količina gvožđa putem
crvenog mesa, najveći izvor za slobodne radikale koji oštećuju krvne
sudove i otud meso pospešuje infarkt i arteriosklerozu.
Manje je poznato da je izveštaj najveće istraživačke
medicinske ustanove na svetu NIH iz 2001. godine pokazao da je meso
faktor rizika za rak. Urugvaj i Argentina su najveći potrošači goveđeg
mesa u svetu i istovremeno su vodeće zemlje na listi obolelih od
raka dojke i creva. Po jednom izveštaju iz 1998. godine, zapaženo
je učestalije nastajanje straha i depresija kod onih koji jedu meso
u odnosu na vegetarijance.
Mesna ishrana ima više fosfora nego kalcijuma
što ima za posledicu pojačano oslobađanje kalcijuma iz kostiju i
registrovana je povezanost ovoga procesa sa pojavom osteoporozom
i lomljenjem kostiju. Ovo su samo neki od mnogobrojnih novih otkrića
na polju ljudskog zdravlja.
Sve ovo je indirektno priznala i Svetska zdravstvena
organizacija (WHO) koja je pokrenula veoma agresivnu planetarnu
kampanju za jedenje voća i povrća. Direktor WHO odeljenja za kontrolu
i prevenciju nezaraznih bolesti Peka Puska izjavio je na inauguraciji
kampanje da više svežeg voća i povrća u ljudskoj ishrani može godišnje
spasiti najmanje 2,7 miliona života.
Dalje, WHO i FAO (organizacija UN za poljoprivredu i ishranu) zajednički
rade na programu ishrane koja će sprečiti kardiovaskularne bolesti,
kao i izvesne vrste raka. Stručnjaci WHO su procenili da je manjak
voća i povrća u našoj ishrani krivo za 31% kardiovaskularnih oboljenja,
19% slučajeva raka na organima za varenje i 11% srčanih i moždanih
udara.
Čudno je da stručnjaci Svetske zdravstvene
organizacije nisu rekli da usput treba ustvari smanjiti meso u ishrani
i da je to glavni problem... Ali i sami znate da lekar prvo preporučuje
dijetu, obavezno bez svinjskog mesa, kada se čovek u godinama suoči
sa pretnjom ozbiljnog oboljenja. Kasnije bolesniku savetuje nejedenje
ostale vrste mesa. Nije samo jasno, ako je lekar svestan da će meso
pospešiti bolest, zašto ne preporučuje svom pacijentu hranu bez
mesa tokom celog života.
| Ostali tekstovi u rubrici : |
Zašto
vegetarijanstvo?>>
8 prehrambenih laži >>
Zablude o vegetarijanstvu
>>
Zdravlje i vegetarijanstvo?>>
Vegetarijanske knjige
>>
Životinje za maženje i životinje
za klanje >>
Nov odnos prema životinjama
>>
Šta je to u ljudskom biću što ga
vodi prema mesu? >>
| Homepage | Vegetarijanstvo | Lov
| Kampanje | Ekologija
|
| Prava životinja |
Vesti | Krzno
| Cirkus | Udruženje
| Vivisekcija |
| Internet pregled
| Forum
diskusije | Anketa | Poezija
i pesme |
| Linkovi | Razglednice
| Misli velikih ljudi
| Video kasete |
|
