Šta je to u ljudskom biću što ga vodi prema mesu?

• Pokreni diskusiju
• Postavi pitanje
• Pošalji komentar

Sasvim je izvesno da su životinje od strane ljudi određene za masovno iskorišćavanje u sve moguće svrhe. Svrha je ono što određuje sudbinu ovih nevinih stvorenja. Nedavno sam u jednom razgovoru sa jednom prijateljicom čuo ovakvo mišljenje: neke su životinje stvorene za jelo, a neke nisu, to je bar jednostavno. Od jednog drugog poznanika sam čuo teoriju da su neke životinjske vrste na niskom nivou razvoja te ih ljudi mogu slobodno ubijati, navodno one ni ne osećaju bol. Pa ako puž (ili još bolji primer je riba), ne vrišti kada ga kolju to svakako ne znači da ne oseća bol. Sve se može opravdati pravljenjem razlika, suditi o drugome stvorenju koje je niže ili više vrste, a samim tim i svrha u koju je upotrebljava čovek je opravdana.

Ali, ljudi taj manir primenjuju i u okviru svoje vrste. Neki ljudi su im draži, neki manje draži, a nejednakost među ljudima je sasvim obična stvar. Neki ljudi nam koriste u određene svrhe, kao i životinje. Možda zvuči degutantno, ali nije bilo tako davno kada je jedna grupa ljudi smatrala da jednu drugu grupu ljudi valja potpuno istrebiti, jer je po mišljenju ove prve grupe, ova druga grupa ljudi bila niža vrsta. Pa su čak i od tih ljudi pravljeni sapuni i druge korisne stvari, kao što to činimo sa životinjama.

Dakle, osnovno je pitanje: kakva je vrsta čovek i kakva je ustvari njegova svrha? Na ovo pitanje teško je odgovoriti, ali ako postavimo pitanje da li je čovek predator tj. grabljivica i mesožder ili je biljojed, onda moramo da se sučimo sa nekoliko neoborivih dokaza. Švedski naučnik Karl von Linne je rekao da »ako se izgled i funkcije ljudskoga tela uporede sa životinjskim, onda postaje jasno da voće i povrće čine najprirodniju hranu čoveka«.

Evo šta je ovaj razuman naučnik imao na umu: ako se uporedi sistem za varenje čoveka sa sistemom za varenje biljojeda i mesoždera u životinjskom carstvu, jasno je da je dizajn ljudskog sistema za varenje daleko sličniji biljojedima. Na primer, biljojedi, kao i čovek, nemaju kandže, kao ni velike, oštre prednje zube. Mesožderi imaju takođe veoma jaku stomačnu kiselinu, a ljudi i biljojedi je imaju čak deset puta slabiju. Ono što je najinteresantnije je svakako dužina creva. Creva u mesoždera su samo tri puta duža od njihovih tela tako da se unešeno meso može brzo svariti i izbaciti iz tela, uz pomoć već spomenute jake kiseline. Ovako je vreme truljenje mesa i puštanja njegovih opasnih toksina u stomaku mesoždera svedeno na najmanju meru. Biljojedi i ljudi imaju creva veoma dugačka, čak šest puta duža od dužine njihovih tela. Nikako nisu projektovana da vare mesnu hranu, jer se u ovim dugačkim crevima hrana vari daleko više vremena. Pojedeno meso u ljudskom telu je prava opasnost po čoveka, jer polako truli prolazeći kroz obiman sistem za varenje.

Dakle, jasno je da onaj koji je smislio ljudsko telo svakako nije imao plan da se ono hrani mesom. Štaviše, postoji jedan veoma zanimljiv stih na samom početku Svetog pisma, u Postanju, 1:29, gde stoji sledeće: »I još reče Bog: evo, dao sam vam sve bilje što nosi seme po svoj zemlji, i sva drveća rodna koja nose seme; to će vam biti za hranu.« Životinje se kao hrana ovde ne spominju. Ali, da ne skrećem sa teme, o ovome možete pročitati mnogo više na jednom domaćem sajtu pod adresom www.zivotinjesezale.co.yu. Ono što je izvesno je to da će čovek u potrazi za svojom svrhom svakako morati shvatiti da mu bez predivnog carstva životinja nema opstanka, ali pitanje je kada će se to desiti i koja će biti cena te spoznaje. Jer, simptomatično je šta se dešava na globalnom planu u vezi epidemija raznim bolestima.

Ono čega smo sada svi svesni je da su sve najveće zarazne bolesti u poslednjih nekoliko decenija došle baš iz životinjskog carstva: AIDS, SARS, BSE itd. Ovaj već učestali fenomen prenošenja bolesti na različite biološke vrste ozbiljno zabrinjava stručnjake u medicini. Šta se ustvari dešava? Da li to carstvo uzvraća udarac? Čovek je u slučaju BSE ili kravljeg ludila sam kriv. On je jednu veoma retku bolest među kravama raširio zahvaljujući tome što je od biljojeda tj. preživara načinio mesojede. Naime, sada znamo da se stočno brašno između ostalog pravi i od otpadaka iz klanica, od delova tela goveda koja nisu otišla na tržište mesa. Dakle, da bi se sve iskoristilo, ništa se ne baca, već se dalje vraća istoj vrsti da jede samu sebe. Kakva genijalna zamisao: napraviti od krava kanibale i mesoždere da bi se povećao profit! Tako je jedna zaražena krava, odnosno njeni preostali delovi, otišla u stočno brašno koje je pojelo ko zna koliko krava. Opet je čovek zaboravio osnovnu svrhu tih životinja. Jednostavna činjenica je da je krava stvorena da pase travu u slobodi, a ne sopstveno meso i eto zašto je došlo do fatalnog obrta u kojem je u prvom krugu stradao ogroman broj goveda da bi se zaustavila zaraza. Ali, svaka zaraza ima i svoju svrhu, a ovoj je svakako da upozori na pravu svrhu životinja.

Zašto vegetarijanstvo?>>
8 prehrambenih laži >>
Zablude o vegetarijanstvu >>
Zdravlje i vegetarijanstvo?>>
Vegetarijanske knjige >>
Životinje za maženje i životinje za klanje >>
Nov odnos prema životinjama >>
Šta je to u ljudskom biću što ga vodi prema mesu? >>

| Homepage | Vegetarijanstvo | Lov | Kampanje | Ekologija |
| Prava životinja | Vesti | Krzno | Cirkus | Udruženje | Vivisekcija |
| Internet pregled | Forum diskusije | Anketa | Poezija i pesme |
| Linkovi | Razglednice | Misli velikih ljudi | Video kasete |