Neki ljudi zanemaruju preporuku da redukuju ili izbace životinjske proizvode iz ishrane, možda zato što se nadaju da će neko izumeti “čarobnu pilulu”, koja će otkloniti sve njihove bolesti. Zdrav razum nam govori da je preventiva najbolji lek. Sve više i više ljudi pronalazi predivne načine pobuđivanja svojih čula ukusa bez izazivanja sudbine.

“Nema razloga da pijete kravlje mleko u bilo kom razdoblju svog života. Ono je predviđeno za telad, a ne za ljude i svi bi trebali da prestanemo još danas da ga pijemo.”
– Dr. Frank A. Oski, bivši direktor pedijatrijskog odeljanja na univerzitetu John Hopkins

Vegetarijanci i vegani žive u proseku šest do deset godina duže od mesojeda.

Izbacivanjem hrane životinjskoga porekla iz prehrane smanjuje se rizik za susret s nekima od naših najvećih ubica. Prema rečima lekara T. Colina Campbella, stručnjaka za ishranu na univerzitetu Cornell i vođ najvećeg epidemiološkog istraživanja u istoriji, “Velika većina svih oblika raka, kardio - vaskularnih bolesti i drugih oblika degenerativnih bolesti može da se spreči jednostavnim usvajanjem ishhrane bazirane na bilju”. Srčana bolest, rak, srčani ili moždani udar, šećerna bolest, osteoporoza, gojaznost i druge bolesti, sve su redom povezane sa konzumiranjem mesa i mlečnih proizvoda.

Nikada nije kasno promeniti svoje navike na bolje. Promena sopstvene ishrane nije ni približno toliko nezgodna kao paraliza posle moždane kapi, hemoterapija i tretmani zračenjem kod raka ili podvrgavanje operaciji ugradnje bypass-a! Najbolja stvar koju možete učiniti za svoje zdravlje je da postanete vegetarijanac.
Pilići, svinje, krave i ribe u svojim telima i masti akumuliraju otrovne hemikalije, zbog čega su meso i mlečni proizvodi odgovorni za gotovo sve skupljene otrovne - dioksine, pesticide, herbicide, hormone i antibiotike - koje ljudi konzumiraju. Tačnije, 80 do 90 posto izlaganja prehrambenim pesticidama kao i 100 posto izlaganja prehrambenim hormonima i dioksinima dolazi od jedenja životinjskih proizvoda, a mnoge od tih sastojaka poznate su po tome što kod ljudi izazivaju rak.

• Rizik da se oboli od srčanih bolesti je kod mesojeda 50 posto veći nego kod vegetarijanaca. U stvari, istraživanja su pokazala da što duže i što češće ljudi jedu meso, veći je rizik od srčanih oboljenja.

• Meso, mlečni proizvodi i jaja uopšte nemaju vlakna i složenih ugljenih hidrata, hranjivih sastojaka koje moramo da konzumiramo što više, a prepuni su zasićenih masti i holesterola, koji nas na kraće staze goje i umrtvljuju, a na duže uzrokuju začepljenje arterija i infarkt.

Šta je s belančevinama?

Problem u zapadnoj civilizaciji i jeste što koristi previše belančevina, a ne premalo. Većina Amerikanaca unosi najmanje dva puta više belančevina nego što im je potrebno. Skoro sva hrana sadrži belančevine; osim ako ne jedete ništa drugo nego bezvrednu hranu (tzv. junk food), skoro je nemoguće uneti onoliko kalorija koliko vam treba za dobro zdravlje, a da ne unesete dovoljno belančevina.

Zdrava hrana uključuje hleb od crnog ili integralnog brašna, zobeno brašno, pasulj, soju, kikiriki, grašak, koštunjave plodove, pečurke, brokoli i mnogu drugu biljnu hranu. Previše belančevina, a posebno onih životinjskog porekla, mogu da prouzrokuju izlučivanje kalcijuma kroz mokraću i da povećaju rizik od osteoporoze. Takođe, previše belančevina može da optereti bubrege, što može dovesti do bolesti bubrega. Vegetarijanci i vegani ne moraju u svakom obroku da kombinuju hranu tako da dobiju “kompletne belančevine”. Sve žitarice, mahunarke, povrće, orašasti plodovi i semenke sadrže esencijalne amino kiseline.

Šta nije uredu sa mlekom i jajima?

Nijedna vrsta ne pije mleko posle detinjstva i nijedna vrsta prirodno ne bi pila mleko neke druge vrste. Kravlje mleko je predviđeno za kravlje mladunce, koji imaju četiri želuca i brzo dobijaju na težini, a ponekad teže i više od 400 kg pre svog drugog rođendana.

Kod ljudi, mleko je povezano sa srčanim bolestima, nekim oblicima raka, šećernom bolesti, a takođe i sa osteoporozom, bolesti za koju mlečna industrija tvrdi da je sprečava! Visok sadržaj životinjskih belančevina u mleku zapravo uzrokuje ispiranje kalcijuma iz organizma. Analize sa Univerziteta medicine Harvard dokazuju da mleko ne štiti od osteoporoze. Zapravo, nutricionisti s Harvarda tvrde da zemlje sa niskim konzumiranjem kalcijuma (svega 300 mg dnevno) imaju manju sklonost lomovima kuka (što je indikator osteoporoze) nego zemlje u kojima je konzumacija kalcijuma veća.

Mleko je, osim toga, prepuno masti i holesterola i sadrži sve veći broj pesticida i antibiotika koji se daju kravama. Sav kalcijum koji vam je potreban možete dobiti iz biljnog sveta – dobri izvori kalcijuma su: tofu (sojin sir), brokoli i drugo zeleno povrće (spanać, peršun, kelj), smokve, pasulj, soja, semenke poput susama, žito i sok od pomorandže obogaćen kalcijumom.

Samo jedno jaje za doručak svakoga jutra može drastično podići nivo vašeg holesterola! Konzumiranje dodatnih količina holesterola putem životinjskih proizvoda, jedinog drugog izvora holesterola, podvrgava ljudsko telo potencijalnom preopterećenju, što može da uzrokuje začepljenje arterija i srčana oboljenja.

Jaja su glavni nosioci salmonele od koje samo u SAD-u godišnje oboleva više od stotinu miliona ljudi s postotkom smrtnosti od 500 ljudi godišnje.