Udruženje za zaštitu i prava životinja "Sloboda za životinje"

  • Sloboda za životinje
  • Sloboda za životinje
  • Sloboda za životinje
  • Sloboda za životinje
Unesite svoje ime i e-mail adresu ispod i redovno pratite najnovije vesti:



Vesti:
RSS SZZ - Sekcija UDRUŽENJE
icon twitter icon facebook
Vi ste ovde: Udruženje Priče sa terena Ptice umiru od hladnoće i gladi, potrebna im je pomoć!
 
Baner
 
Baner

Ptice umiru od hladnoće i gladi, potrebna im je pomoć!

El. pošta Štampa PDF
(5 glasova, ocena 5.00 od 5)

Potresne slike s Velikog ratnog ostrva: Zaštićene vrste ptica umiru od zime

T. Dušej | 11. 02. 2012. - 10:16h | Foto: E. Čonkić

Ptice iz zaštićenih vrsta na Ušću, Velikom ratnom ostrvu i u ostalim delovima Beograda se smrzavaju i ne mogu da dođu do hrane, upozorili su studenti i profesori Biološkog fakulteta. Zbog sibirske zime reagovala je i Uprava za šume Ministarstva poljoprivrede koja je 6. februara objavila "Instrukciju o zabrani lova za vreme trajanja vanredne situacije".


Ptice teško podnose veliku hladnoću

Mere za zaštitu faune moraju biti uvek blagovremeno donete, jer fauna oseća, trpi i strada zbog nepovoljnih promena u prirodi, pre nego bilo koja od tih promena pogodi ljude.


Boris Rakočević postavlja hranilice

- U toku zime, u naše krajeve dolaze razne vrste ptica sa Severa iz Finske, Norveške, Grenlanda. Kako su stajaće vode, bare, ribnjaci i reke zaleđeni i prekriveni većim ili manjim količinama snega, tako da sve ptice, pa i ptice vodenih staništa najviše vremena troše u pokušaju da se dovoljno nahrane, da se odmore i miruju - kaže profesor dr Saša Marinković sa Biološkog fakulteta.

Profesor još napominje da mnogo lovaca i ne zna šta tačno lovi, tako da su kod jednog preparatora, pronašli crvenovratu gusku, koja je strogo zaštićena vrsta. Šarena utva, patka crnka, orao krstaš, belonokta vetruška i velika droplja su samo neke od vrsta koje su vrlo ugrožene.

Pojedini lovci u ovakvim vremenskim uslovima love ptice i rasteruju ih pucnjavom sa malobrojnih lokacija, gde mogu da se nahrane i odmore. Time ih teraju na prinudne letove i trošenje energije, što ih iscrpljuje i smanjuje im otpornost organizma da podnesu ovaj hladan period u kome mnogo ptica strada zbog smrzavanja.

- Mesta gde se ptice hrane su kod deponije u Vinči, na ribnjaku u Krnjači, a ptice vrste “mali vranac” ima u vrbacima kod Ade Ciganlije, koja je sad zaleđena. Ništa bolja situacija nije ni na ribnjaku Mika Alas - kažu iz Lige.

Reportere “Blica” sačekao je prekjuče jeziv prizor na Ušću. Dvadesetak malih i velikih kormorana, ptica koje su zaštićena vrsta, beživotno je ležalo po zaleđenoj reci. Nekoliko njih sjatilo se oko rupe u ledu i pokušavalo da uhvati ribu. Situacija ni juče nije bila ništa bolja. O njima brinu volonteri.

Ovde je više ptica različitih vrsta otišlo u zajedničku "belu smrt"...

- Oko pet, šest volontera pomaže Fondaciji za zaštitu ptica grabljivica, tako što postavlja hranilice na mestima gde će pticama biti dostupno da se nahrane. Objašnjavamo građanima kako da hrane ptice, jer se sve više njih interesuje kako se to radi. Narendajte krušku ili ako imate neko zrnevlje, suncokret i kukuruz, stavite u mrežicu i zakačite na drvo – objašnjava Boris Rakočević, student Biološkog fakulteta.


Ptice na reci

Veliko ratno ostrvo predstavlja specijalni rezervat prirode i veoma je važan za ptice. Volonteri Fondacije, još uvek ne mogu da provere kakva je tamo situacija, jer su reke zaleđene.

Nahranite ptice, napravite lojni kolač

Lojni kolač se tako zove jer je goveđi loj najbolja vezivna smesa, no možete koristiti i svinjsku mast ili margarin. Uzmite šerpicu pa je napunite nepečenim i nesoljenim suncokretom ili mešavinom semena do blizu vrha. Potom u nju ugurajte spiralno uvijenu žicu koja će da viri iz sredine posude i onda prelijte istopljenim lojem ili mašću. Bockajući viljuškom uverite se da je smesa ispunila sve šupljine. Ostavite da se ohladi, a onda ubacite u zamrzivač da se dobro stegne. Kada želite da servirate kolač, šerpicu umočite u veću šerpu vrele vode, da mast sa strane malo popusti i onda ćete moći da istresete kolač. Samo vam preostaje da odaberite granu ili antenu, navode volonteri sa Biološkog fakulteta.

Originalna vest (dodata su samo dva komentara ispod fotografija): Blic

Dodajemo i jedan od dobrih komentara ispod ove vesti na sajtu "Blica":

Duka
Subota, 11. 02. 2012. 15:12h
Ovo je hranilice je super ideja, vjerujte mi. Već 10 godina hranim ptice na taj način i svake zime uživam u tom veličanstvenom prizoru. Jedne godine sam izbrojao cak 20 sjenica, 1 djetlića, par crvendaća i zeba... Dvorište mi se pretvara u pravi zoološki vrt čim temperature padnu ispod nule, a naročito kada snijeg pokrije većinu izvora hrane. Treba samo obratiti pažnju da je hranilica dovoljno visoko odignuta od zemlje, kao i da na par metara sa strane, kako mačke ne bi ugrozile sigurnost ptica (moja je okačena ispod vinograda). Takođe bi bilo poželjno da hrana bude prekrivena, kao i da se mjesto na kome ptice jedu redovno očisti. Već 10 godina, kao što sam i rekao, pravim "kolač" od sjemenki (najomiljenije su im suncokretove) koji traje od 7-10 dana. Loj je mnogo bolja varijanta od masti, bar ja tako mislim, jer su krave ili ovce biljojedi. Neke od tih ptica će, ako im obezbijedite prikladne kućice, sigurno ostati i preko proljeća i ljeta u vašoj bašti. Kod mene su velike sjenice stalni stanovnici, a par puta sam imao i crvendaće koji se gnijezde u oluku (ne ulaze u kućice sa malim otvorom nego čitava jedna strana mora da bude otvorena). Inače sve ovo sam vidio i naučio u Engleskoj gdje gotovo svako domaćinstvo pomaže raznim vrstama ptica da prežive zimu (kod nas je nažalost suprotna situacija). Oprostite ako sam vas previše smorio. Veliki pozdrav za sve ljubitelje životinja.

***********************

Pticama je pomoć potrebna svuda, zato molimo sve vas koji imate bašte, dvorišta ili makar balkone, da ostavite nešto hrane (zrnevlja) pticama da prežive zimu. Možete hranilice postavljati i po parkovima, drvoredima, šumama, i hraniti vodene ptice (labudove, divlje patke i ostale). Ptice će vam svakako biti zahvalne, bićete srećni kada budete u mogućnosti da ih posmatrate dok se hrane, a u proleće i leto obradovaće vas veselim cvrkutom, sakupljaće insekte koji uništavaju biljke i množe se kada ima manje ptica, i učiniće da se osetite upotpunjeno kada posmatrate u učestvujete u lepotama prirode i kada znate da ste učinili još jedno dobro delo za planetu na kojoj živite.



Prethodni članci u rubrici:

Dodaj komentar

Pravila za objavljivanje komentara na našem sajtu:


Sigurnosni kod
Osveži