Svi koji se bave zaštitom prirode i životinja pre ili kasnije se suoče sa osećajem očaja, a nekad i gneva i depresije zbog količine uništenja planete i živih vrsta od strane ljudi, i zbog beznadežnosti i težine situacije na celoj planeti. Međutim, ovi destruktivni osećaji uništavaju nas same i onemogućavaju nas da se ponašamo i delujemo na način koji je pozitivan i koristan i za nas, i za stanje na planeti Zemlji.
Vrlo je teško podneti činjenice o zlostavljanju životinja, o uništavanju prirodnih ekosistema koji su primeri savršene ravnoteže i prirodnog sklada koji postoji milionima godina a ljudi to sve uništavaju zbog pohlepe za novcem (koji je potpuno bezvredan u prirodnom sledu i poretku) kao i zbog nastojanja da prividno vladaju prirodom i ljudima. Zapravo se radi o nametanju lažne moći koja je po svojoj suštini oličenje najgorih ljudskih osobina, posledica nekontrolisanih akcija ljudskog ega. Malobrojni pojedinci koji znaju sve to, suočavaju se sa osećajem očaja zbog nemogućnosti da promene dato stanje stvari i zbog činjenice da su većina ostalih ljudi najčešće potpuno nesvesni svega u sebi i oko sebe, i tada se očaj okreće protiv njegovog nosioca, uz opasnost ugrožavanja sopstvenog fizičkog i mentalnog zdravlja. Takođe u slučaju ispoljavanja potisnutog gneva šalje se negativna poruku drugima o potrebi reagovanja na stanje stvari. Nažalost, kod nekih pojedinaca razvija se osećaj neprijateljstva čak i protiv ljudi koji isto ili slično razmišljaju i bave se sličnim akcijama u cilju zaštite prirode i životinja; razvija se nepotrebno “takmičenje” ili čak sabotiranje akcija ljudi sa kojima bi trebalo da sarađuju. Tako se dobijaju neprijatelji iz istih redova, čak i gori od onih koji se uopšte ne zanimaju za zaštitu prirode i koji su vršioci svega na šta smo gnevni.
Gnev i delanje koje iz tog osećaja proističe, imaju za posledicu radikalne akcije koje daju povoda kompanijama, pa i državnim zvaničnicima (zakon o “ekoteroristima” u SAD, na primer) da urade sve što je u njihovoj moći (a mogu da urade sve što požele, nažalost) da spreče i zaustave ekološke aktiviste i zaštitnike životinja u daljim aktivnostima.
Druga grupa ljudi zna šta se dešava na planeti, ali izbegava da se susreće sa detaljima i novim vestima o stravičnim događajima i scenama nasilja prema životinjama, prirodi i ljudima. Pokušavaju da izbegnu sve takve informacije, pod izgovorom da ih to potresa; zapravo ne žele da znaju i to je vrsta ignorisanja činjenica. Ignorisanje znači prećutnu podršku, a podrška je oblik saučesništva u zločinu. Ako svi okrećemo glavu od onoga što ne želimo da gledamo ili znamo, time olakšavamo akciju sebičnim i beskrupuloznim pojedincima i kompanijama da nastave sa svojim zločinačkim delima.
Ne treba dozvoliti razvoj ovih negativnih emocija i trošiti energiju na akcije koje imaju suprotan efekat od onoga što priželjkujemo. Jedino što zaista možemo promeniti, to smo mi sami i naše reakcije na sve što nam se dešava ili što se dešava oko nas, a tako šaljemo najbolju poruku ostalima: ovakva pozitivna (re)akcija pokreće druge ljude mnogo više nego gnev na trenutno stanje stvari ili ignorisanje činjenica. Kada u sebi imamo unutrašnji mir, naše akcije su mnogo osvešćenije i korisnije za celu planetu, kao i za nas same. Tako se pokreću pozitivne promene na globalnom nivou.
Ovde su opisana četiri načina kako da prevaziđete pogubne i destruktivne osećaje.
Četiri načina kako da prevaziđete očajanje
Autorka teksta: Zoe Weil, 7. mart 2013.
Ne poznajem mnogo aktivista ili ljudi koji menjaju našu stvarnost a koji bar ponekad nisu tužni. Što se više izlažemo saznanju o eksploataciji i surovosti prema ljudima i životinjama; što više znamo o klimatskim promenama i brzom izumiranju vrsta; što više vidimo korupciju u politici i pohlepu u biznisu (od strane velikih kompanija – napomena prevoditeljke teksta), veća je mogućnost da se prišunja osećaj očajanja.
Neki pojedinci svoj očaj spolja ispoljavaju kao gnev, koji vrlo često uništava prijateljstva i veze, odbija potencijalne saveznike, promoviše podele, i time onemogućava rešenja problema. Neki primećuju da očaj dovodi do pojave depresije, akcija koje imaju posledice suprotne od poželjnih, što otvara začarani krug: više očajanja dovodi do više depresije, što ima za posledicu manje akcije, koja izaziva još više osećaja očaja.
Da se suočim i prevaziđem periodičan očaj kojeg osećam, našla sam četiri načina koja su najbolja za mene. Nadam se da i vama pomažu.
1. Budite aktivni: Kao što je Joan Baez jednom rekla: “Akcija je antidot za očaj.” Ako ste očajni u vezi nekog problema ili krize u svetu, učinite nešto. Odaberite akciju koja će doneti neke od pozitivnih, ekološki održivih, dugotrajnih rešenja; iskoristite vaša najbolja znanja i umeća; nešto u čemu uživate. Naći ćete prijatelje sa sličnim interesovanjima i podržati proces; videćete pozitivne rezultate vaših nastojanja i osetićete se uzdignutim kapacitetom akcije koja kreira promene.
2. Podmladite se: Izađite napolje i nahranite svoju dušu lepotom ove izuzetne planete. Spavajte pod zvezdama. Šetajte kroz šumu. Uzmite dvogled (ili durbin) i lupu, i pogledajte bliže neverovatan svet u kome smo blagosloveni da budemo rođeni. Igrajte se sa prijateljima i porodicom. Budite tvorci ugodnih, inspirativnih i smešnih situacija svake nedelje, ako ne i svakoga dana.
3. Zapamtite: Imajte dugotrajnu viziju u svom umu. Ljudi nemaju kapacitet da unište ovu planetu. Mi možemo izazvati haos; možemo izazvati izumiranje polovine vrsta na Zemlji; možemo izazvati ogromnu patnju; možemo istrebiti same sebe; ali ne možemo zaustaviti grandiozni razvoj planete Zemlje. Ona se može oporaviti od svega što joj činimo, kao što se dešavalo tokom masovnih izumiranja živih vrsta tokom četiri milijarde godina njene istorije. Kada imam to u umu, onda sam u stanju da budem aktivna uz osećaj spokojstva.
4. Čitajte: Knjiga Steven-a Pinker-a, “Bolji anđeli naše prirode” (Steven Pinker, The Better Angels of Our Nature). Ova detaljno izučavana knjiga prezentuje dokaze da živimo u vremenima sa manje nasilja i diskriminacije nego ikada ranije u zabeleženoj ljudskoj istoriji. To je fascinantna, provokativna knjiga koja izaziva olakšavajući osećaj, a koji ilustruje mišljenje Martina Lutera Kinga (Martin Luther King) mlađeg da je “luk moralnog univerzuma dug, ali se prostire u smeru pravde”.
***
Zoe Weil je predsednica Instituta za humanu edukaciju (the Institute for Humane Education) koji organizuje različite oblike edukacije, i autorka je više knjiga.
Originalni tekst na engleskom jeziku: 4 Ways to Overcome Despair
Teks prevela i uredila: Katica Spasić
