Ovako razmišlja mlada žena koja je pokušala da pomogne životinjama i uđe u celu priču ali…
Ovakav stav ima 90% poštenih i pravih ljudi koji vole i hoće da pomognu, ali izgubili su snagu i volju, zato što i među nama ima ološa, a država je nezainteresovana, boriti se sa neistomišljenicima i sa državom, i sa svojim tzv. istomišljenicima, jako je teško, tako da SVAKO KO MOŽE NEKA PALI IZ OVE ZEMLJE, OVDE NEMA NADE NI ZA NAS KOJI VOLIMO ŽIVOTINJE, A NI ZA NAŠU DECU!
(Citat.)
Sledi mail gore pomenute mlade žene:
Doneli su neki dan ispred vrata kucu izlomljenu, kompletno, rebra, noge… da ti presedne život i da ti dođe da sve poubijaš! Ljudi platili operaciju (nekoliko njih) da je spasu i vet. nađe čip i zovu vlasnika i ovaj ih otera u PM, kao, ''ne treba mu ker koji ima 13 godin, i to mešanac jer ima još kerova, i to rasnih od 2000evra!!!!''
Kad su mu rekli da će ga tužiti, tražio je kucu nazad!!!
Naravno, nije je dobio, podneta je prijava, postoji i zapisnik od veta, i to tako stoji negde!!! Niko ništa ne rešava, ništa se ne dešava. Kuca će valjda biti dobro i udomljena, pa bar nešto.
Ja nemam više snage ni da slušam, ni da pišem, ni da čitam, ni da se borim! I to stvarno.
U meni su kao i za sve drugo ubili sve! I država, i ljudi, i tzv. ljubitelji i prijatelji životinja. Ponekad mi se čini da me ni savest ne grize!
Ja znam kako pomažem životinjama i koliko ih volim, i to mi je dosta. Ne mogu više da podnesem zlobu, tračeve, klevete, nadobudnost, ogorčenost, ojađenost, neujedinjenost, sujetu, dvoličnost, svađe i ostalo tzv. ljubitelja s jedne strane, i zlobu, brutalnost, sebičnost, ignoranciju, selektivnost mešanac-rasno, nebrigu prema životinjama od strane ljudi s druge strane!
I to je moje misljenje, i tesko ću ga, nažalost, promeniti.
Jedva čekam da odem odavde! Kao i onih nekoliko stotina hiljada ljudi koji su iz ovih i mnogih drugih razloga zapalili iz Srbije početkom 90-ih pa do sad.
I ne osvrću se nazad, gledaju napred jer jedan je život, a nas govna su ostavili da se sami podavimo i smrdimo, kao što smo i zaslužili.
Sorry...
Ja sam sa svojom pričom o ovome raskrstila još onda kad sam doživela stres zbog onog ubistva u Futogu!
Pazi, čisto k’o suza! Čekala muriju, fotke, on pijan, lud…. i ništa. I tad se u meni nešto slomilo…
Jednostavno pomažes koliko možes i to je sve jer sistem jbg ne valja, i ljudi, i ne možeš više.
Koliko god da radiš, ne vidi se! Jednostavno ne vredi! Kao bure bez dna. Mnogo stvari ovde treba da se promeni - i kazneni sistem, i sudstvo, i zakoni, i ljudi… a ovo zadnje najteže. Ovde sve ide s dupeta. Naprave komunalnu da nas zajebavaju za brnjice, govna… a ne za onakve i ovakve slučajeve!
Izvini što lajem, nervira me sve to...
Ja sam sebi mali ''omotač'' našla. Upisala sam doktorske, putujem, pomažem i drugima, i životinjama koliko mogu...
I pored toga me mnoge stvari izbace iz takta jer nisam od kamena a i toliko se ovde šupljih i ružnih stvari nagomilalo, da ne znam koja voda bi to oprala!
***
Sasvim ispravno razmišlja...
