Priče sa terena

Pre Sece Drveca 3s
Drveće pre planirane seče

 

Kada su 1995. godine sečeni i sakaćeni veliki platani na tadašnjem Bulevaru revolucije u Beogradu – lepo i zdravo drveće čije krošnje su se sastajale iznad puta – izgovor je bio da su platani navodno bili „bolesni“. Međutim, mogla se čuti informacija koja je kružila nezvaničnim kanalima, da su pravi povod - vrane, koje su se u velikom broju gnezdile na granama tadašnjih platana.

Sada je u toku pravo sakaćenje velikog, lepog drveća u najlepšoj ulici u Kuli, koju je lepom činilo upravo to drveće. Ponovo je izgovor da je drveće navodno „bolesno“ i da se ovim želi sprečiti padanje grana – mada tek po neka grana padne jednom u više godina, a retko tako velika da bi mogla predstavljati opasnost. A zapravo su i ovde povod vrane (gačci), koje se gnezde na njegovim granama! (Isto je rađeno i u Beogradu, pre nego što su platani definitivno posečeni.) Proletos, kada su mladi gačci još uvek nemoćni bili u gnezdima, od opštinskih čelnika Kule bio je naložen masakr, kada su u jeku listanja drveća sečene velike grane sa gnezdima vrana, i mladunci ostavljeni da umru! Svake godine, više godina unazad, planski su rušena gnezda vrana dugačkim motkama, što je rađeno sa dizalica „gradskog zelenila“, a sada im ni to nije dovoljno – nego uništavaju i samo drveće!

Drvece Koje Jos Nije Poseceno 3s
Drveće koje još nije posečeno

U gradu gde ne postoji ni jedan procenat pošumljenosti (evropski standardi su 41%) i kroz koji protiče najzagađeniji vodotok u Evropi (Veliki bački kanal), političari su naredili da se jedino veliko drveće u gradu temeljno uništi, zato što nervoznim pojedincima smeta grakranje vrana! Vrane nemaju gde da se gnezde jer u okolini nema velikog drveća, osim nešto malo pored kanala. To drveće je bilo dom i velikog broja raznih drugih ptica (ptica pevačica, pa i dupljarica, poput detlića), čiji cvrkut se razlegao gradom u proleće, a velike lipe iz tog drvoreda u maju i junu svake godine mirisom su oplemenjivale zagađeni vazduh grada. Zimi na tom drveću spava kolonija sova malih ušara – sada su sve te ptice oterane i biće dodatno smanjen njihov broj!

U vreme kada su ljudi drastično oštetili klimu i kada upravo što masovnija sadnja drveća može uveliko pomoći prirodi da se oporavi, u Srbiji se sakati i uništava veliko drveće, koje proizvodi velike količine kiseonika i pročišćava vazduh, a sve zbog toga što nervoznim pojedincima – kojima inače sve i svi smetaju – ne odgovara da slušaju graktanje vrana u vreme kada svijaju gnezda i odgajaju mlade!

A da li se iko zapita odakle toliko vrana? Vrane su veoma inteligentne ptice: njihova inteligencija u rešavanju postavljenih zadataka i korišćenju oruđa meri se sa onom koju poseduju primati najbliži čoveku – šimpanze. Ali vrane su i čistači prirode, i one čiste naše smeće! Srbija je toliko zasuta smećem njenih nemarnih stanovnika, da se cela zemlja može nazvati jednom velikom deponijom smeća. Vrane na deponijama i po bačenom smeću u gradovima nalaze hranu, i takođe se hrane ostacima pobacanih leševa životinja. One čiste ono što mi bacamo, a pri tome nemaju dovoljno prirodnih neprijatelja, jer lovci, stočari, ratari i uzgajivači golubova istrebljuju velike ptice grabljivice (orlove, sokolove i druge)! Da li ste primetili da po uređenim zemljama Evrope nema toliko vrana? One tamo nemaju toliko hrane da bi se množile u velikom broju. A šta se radi po Srbiji? Umesto da se očiste deponije i ne prave nove, umesto da se zemlja očisti od smeća i umesto da se štite ptice grabljivice (koje su zakonima zaštićene, ali se ni ti zakoni u praksi ne primenjuju) – potezi nadležnih su takvi, da se sada nalaže uništavanje drveća na kome se vrane gnezde!

Predlažemo onima koji ovo čitaju, da obrate pažnju na to šta se dešava u gradovima u kojima žive – sasvim sigurno je veliko drveće kojeg seku, prethodno bilo mesto gnežđenja vrana! Tako se uništava dom i svih ostalih vrsta ptica, većina osakaćenog drveća tek tada zaista oboleva, i to bude razlog njegovog krajnjeg uništavanja – seče, kao što se desilo sa platanima u Beogradu. Čak i ako se potom posadi novo, mlado drveće, potrebne su decenije (30-50 i više godina) da bi ono svojoj okolini doprinelo u meri u kojoj to čini veliko drveće. Osim toga, mlado drveće često oboli i osuši se i pre nego što poraste, zato što je danas sredina u kojoj živi daleko zagađenija nego pre pola veka, kada su rasli njegovi prethodnici...

I ponovo nedužna bića plaćaju ceh ljudske nemarnosti i nebrige! Isto je i sa napuštenim psima: umesto da se kazne njihovi nesavesni vlasnici koji ih izbacuju, ubijaju ih  na najgore načine! Psi nisu krivi što su izbačeni od strane ljudi koji ne cene ni svoj, a još manje tuđe živote – ali svejedno se na njima iskaljuje bes mrzitelja životinja. Ponovo se „udara“ po posledicama, a uzroci ostaju nerešeni.

DOKLE će većina ljudi živeti u slepilu svog neznanja i osionosti? Zar nismo u stanju da vidimo punu sliku i činjenicu da je sve u prirodi povezano? Posledice OVAKVIH naših (ne)dela ne mogu biti pozitivne, to je sigurno... i to se svakim danom uveliko i sve jače potvrđuje. Priroda uzvraća udarac.

***************

Evo kako sada izgleda osakaćeno drveće:

Osakaceno Drvece 10s

Osakaceno Drvece 20s

Osakaceno Drvece 9s

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 358 48
Otvoreno pismo Predsedniku Republike Srbije Borisu Tadiću povodom slučaja hrvatskh lipicanera... English version  Poštovani gospodine Predsedniče, ceneći Vašu brigu za životinje molimo Vas da se lično zauzmete da se ovaj slučaj reši pozitivno, preko naših zvaničnih institucija, za osamdesetak hrvatskih lipicanera vrhunskog genetskog porekla koji gladuje na imanju na Novom naselju u Novom Sadu. Njima je život ugrožen i oni su u očajnom stanju. Takodje želimo da Vas upoznamo da smo vest preneli i Udruženjima iz Hrvatske: Prijateljima Životinja iz Zagreba i Udruzi...
Com Content 401 48
UN o klimatskim promenama... U Njujorku su se okupili šefovi država zemalja članica Ujedinjenih nacija u čijem se sedištu održava generalna skupština Svetske organizacije. Prvog dana razgovora svetskih lidera u sedištu UN, glavna tema je problem klimatskih promena. Na skupu posvećenom klimatskim promenama učestvuje 150 predstavnika država i 80 lidera. To je sastanak na najvišem nivou koji je do sada organizovala Svetska organizacija povodom problema klimatskih promena. U Njujorku su se okupili šefovi država zemalja članica ...
Com Content 1751 48
Krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja u Srbiji – zvanične pravosudne statistike... Kada su u pitanju kazne izrečene za krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja, treba imati na umu da je od 2006. godine pa do izmena i dopuna Krivičnog zakonika iz 2009. godine za osnovni oblik ubijanja i zlostavljanja životinja (član 269. stav 1.) mogla da se izrekne novčana kazna ili kazna zatvora do 6 meseci, a za teži oblik (član 269. stav 2.) novčana kazna ili kaznazatvora do 3 godine, dok najteži oblik ovog krivičnog dela tada još uvek nije postojao.Nakon izmena i dopuna Krivičnog z...
Com Content 189 48
Internacionalni sud za prava životinja... Usudnici vlada teška atmosfera, da bi se vazduh mogao rezati. "Internacionalni sud za prava životinja" u Ženevi, pod upravom Fondacije Franc Weber, je jedini Sud na ovom svetu u kojem životinje imaju pravo glasa. Tužioci iz cele Evrope, dopremili su 11.03.2002. celokupan dokazni materijal u Ženevu i podigli optužnicu protiv odgovornih političara.Pravednost za životinje Usudnici vlada teška atmosfera, da bi se vazduh mogao rezati. "Internacionalni sud za prava životinja" u Ženevi, pod upravom Fon...
Com Content 269 48
U reci Jadar - Pojavili se dabrovi... U reci Jadar, koja protiče kroz lozničku opštinu, pojavili su se - dabrovi, životinje koje do sada nisu obitavale na ovom području. Prema tvrdnji ribolovaca, u vodama Jadra, na lokalitetu Žičko polje, nedavno je vidjen jedan dabar, veličine oko 60 centimetara 'sa dva izrazito velika zuba'. U reci Jadar, koja protiče kroz lozničku opštinu, pojavili su se - dabrovi, životinje koje do sada nisu obitavale na ovom području. Prema tvrdnji ribolovaca, u vodama Jadra, na lokalitetu Žičko polje, ned...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Otvoreno pismo Predsedniku Republike Srbije Borisu Tadiću povodom slučaja hrvatskh lipicanera

Detaljnije »