Pored farmi životinja čiji životi služe samo zato da bi ih ljudi pojeli ili iskoristili na drugi način – što opet uključuje uzimanje njihovih života na kraju – postoje i farme životinja “za zabavu” ili “kućnih ljubimaca”, pa i pasa.
U uslovima kakvi postoje u Srbiji, to često znači da takvi psi život provode u malim, prljavim kavezima, i služe kao životinje za reprodukciju. Farme pasa, ili, popularnije rečeno – uzgajivačnice, mesta su hiperprodukcije pasa koji su česte žrtve zlostavljanja i kasnijeg napuštanja tj. lišavanja staranja od strane njihovih vlasnika, kada ih se oni zasite ili kada ne pokažu tražene rezultate u lovu (lovački psi).
U uslovima kada su gradovi, sela, polja i šume u Srbiji preplavljeni napuštenim psima – bilo da su rasni ili ne – više je nego neozbiljno vršiti hiperprodukciju novih, potencijalno nesrećnih, zlostavljanih i napuštenih pasa. Sa druge strane, postoje neki ljudi, posebno mladi, koji smatraju da je “prestiž” imati rasnog psa - u čestim slučajevima što većeg, kojeg najčešće ne umeju da kontrolišu kada poraste ili se nepravilno ponašaju prema njemu (što uključuje i zlostavljanje), pa takav pas postaje potencijalno opasan. To su obično nesigurne osobe muškog pola koje se dokazuju preko takozvanih “statusnih simbola”, koja uključuju različitu pokretnu i nepokretnu imovinu. Ova pojava postoji kako u velikim gradovima, tako i u manjim, kao i u selima.
U čestim slučajevima “uzgajivačnice pasa” služe u svrhu zarade, isto kao i druge farme životinja. Vlasnici farmi pasa ne prezaju od prevarnih radnji po pitanju lažnog prikazivanja porekla pasa (falsifikovani rodovnici - što je posebno veliki problem u Srbiji), kao i u lažnim izjavama da su štenad vakcinisana protiv opasnih štenećih bolesti, pa kada oni obole od štenećaka, parvoviroze ili neke druge opasne bolesti od koje su mogli biti zaštićeni vakcinom, novi vlasnici takvih štenadi se suočavaju sa velikim troškovima lečenja, koje je inače neizvesno – smrtni ishod je najčešća posledica, a ako obolelo štene preživi, ostaju trajne teške posledice.
***
Slično je i u još nekim istočno-evropskim zemljama, o čemu svedoči sledeći tekst:
Milionska zarada na "psećim životima"
U velikom stilu se u istočnoj Evropi uzgajaju psi za zapadno-evropsko tržište. Reč je o milionskoj zaradi. Ali ono što mnogi kupci ne znaju, je da njihovi novi ljubimci već nakon nekoliko dana mukotrpno umiru.
Nisu samo preslatki nego su i jeftini: rasni psi "iz kombija" mogu se dobiti i po ceni između 35 i 50 evra, a upravo je to ono što mnoge kupce i privlači jer kod ozbiljnih uzgajivača pasa kupac ipak mora izdvojiti i više stotina evra. Prvi signal da pri kupovini novog kućnog ljubimca nešto nije u redu, moglo bi biti samo mesto njihove prodaje: najčešće u kombijima na nekoj od granica sa Poljskom, Mađarskom, Rumunijom ili Ukrajinom. I dok je kupac srećan zbog novog i nadasve jeftinog kućnog ljubimca, nije uopšte svestan toga kroz kakav užas je životinja prošla i da je uskoro čeka teška smrt.
Životinja kod novog vlasnika ne preživi ni nedelju dana
Nemilosrdni uslovi, loš kvalitet hrane i premali kavezi, sastavni su deo uzgoja ovih pasa. Prerano ih se odvaja od majki, često već sa četiri nedelje. To naravno dovodi i do toga da su fizički preslabi i kasnije imaju poremećaj ponašanja. "Trgovina štenadi je milionski posao", kaže Birgitt Thiesmann iz nemačke organizacije za zaštitu životinja "Vier Pfoten". Ova aktivistkinja već godinama posmatra rast ovog tržišta. Internet je sukrivac ove ekspanzije, jer se uzgajivači predstavljaju kao ozbiljni prodavci.
Problem je toliko velik, da su evropsko udruženje za zaštitu životinja ETN, najveća nemačka organizacija koja vodi registar za svaku pojedinu životinju TASSO i Savezna Republika Nemačka godinu 2010. proglasili "godinom neprofesionalnog uzgoja štenadi". Time žele ljudima približiti ovaj problem i smanjiti ilegalnu prodaju pasa.
Psi prolaze prave muke. Zbog uštede novca uzgajivači ih ne vakcinišu i ne leče od glista. Zatim ih ilegalno prevoze preko granice, što nimalo ne odgovara evropskim pravilima o zaštiti životinja. U slučaju da ih na granici i otkriju, kazne su smešne - oduzimanje pasa i novčana kazna. A često i sami granični policajci okrenu glavu, jer kada bi sve pse predali u prihvatilišta za životinje, uskoro bi i oni bili pretrpani. Zato niko zapravo nema prevelike ambicije da stane na kraj ovom poslu. Procenjuje se da Nemci godišnje za ilegalnu kupovinu pasa plaćaju i po 5 milijardi evra.
No koliko ih zapravo košta njihov novi kućni ljubimac, mnogi otkrivaju prekasno: proliv, parvoviroza, štenećak, upala jetre i infektivni kašalj, "osobine" su kupljene životinje. Već nakon nekoliko sati u novom domu ovi se simptomi počnu javljati, a nakon nekoliko dana pas mukotrpno umire. Sva veterinarska pomoć je bezuspešna. Kupcima se zato preporučuje da pre nego što kupe psa pogledaju mesto uzgoja i čvrsto zahtevaju da vide negove roditelje. A oprez vredi i kod onih osoba koje istovremeno nude više rasa na prodaju.
Autor: spiegel/ mlj/Deutsche Welle
Vest u malo izmenjenom obliku preuzeta sa sajta “Svijet pasa”.
Ni veterinari nisu u mogućnosti da pomognu obolelim psima kupljenim i prošvercovanim iz uzgajivačnica.
