O nama

<< Natrag na Newsletter 14

Intervju urednika najposećenijeg domaćeg sajta na temu životinja, Životinjsko Carstvo, sa predsednicom Udruženja''Sloboda za životinje'':

Jedno od novijih a sada već poznato udruženje za zaštitu životinja je i "Sloboda za životinje". Posetili smo osnivača Snežanu Milovanović razgovarali sa njom o samom udruženju i ciljevima koje su postavili radi dobrobiti životinja u našoj zemlji.

ŽC: Kako i kada je došlo do osnivanja društva?
SM: Osnivanju je prethodio dolazak u svetu poznatog borca za prava životinja Dr. Christian Sailer-a u Beograd. Ovaj doktor filozofije i prava, inače glavni tužilac međunarodnog suda za prava životinja u Ženevi bio je dugogodišnji advokat Greenpeace-a. Na poziv profesora Avramovića i Paunovića, on je na Pravnom fakultetu u Beogradu u okviru kluba Forum Romanum održao predavanje: "Ustavno pravo za životinje?". Tako je definicija ustavnog člana kojom se garantuje životinjama pravo na život u skladu sa svojom vrstom u okviru zakona došla na naš teren. Mnoge prisutne je to predavanje pokrenulo da se angažuju. Na poziv "Univerzalnog života" par dana kasnije on je predstavio i knjigu u SKC-u pod nazivom „Životinje se žale prorok optužuje" Ova, po meni izuzetna knjiga, bavi se uzrocima nastanka odnosa naše civilizacije koja sebe naziva hrišćanskom, prema životinjama kao stvorenjima bez osećaja i duše i odgovarajućim posledicama takvog odnosa. Posle njegovog boravka u Beogradu, meni lično je dve godine prošlo u angažovanju i pokušajima da se pomogne raznim udruženjima i organizacijama u njihovom radu, kako bi ideja potpunog oslobađanja životinja zaživela na našem prostoru. To je bilo teško pre svega zato što kod nas nije postojalo ni jedno udruženje za zaštitu životinja koje bi po svom programu tu ideju imalo kao cilj.Toliko je trebalo vremena da se shvati da je ipak neophodno osnovati prvo udruženje na našem prostoru sa jasnim programom i idejom liberalizacije ili potpunog oslobađanja životinja. I tako je Udruženje za zaštitu i prava životinja „Sloboda za životinje" osnovano na osnivačkoj skupštini 25.4.2003.u Beogradu.

ŽC: Vegetarijanizam kao pokret i Vaš lični stav kao osnivača Društva.
SM: Sva udruženja u svetu sa konceptom liberalizacije životinja imaju kao cilj oslobadjanje svih životinja. To naravno znači i životinja koje čovek eksploatiše za ishranu. Ako se životinje posmatraju kao bića koja imaju osećaje isto kao i ljudi, bića sposobne da dožive ne samo fizičku već i emotivnu patnju, problem se drugačije vidi. Onda više nije važno da li je reč o kućnim ljubimcima ili teladima. Važna je količina patnje i na kraju surova smrt koju ta stvorenja doživljavaju. Hraniti se tako da se ne uzrokuje patnja i smrt drugih stvorenja - to je jako lep osećaj. Jedna odluka o prelasku na vegetarijanski način ishrane spasi život nekoliko stotina životinja. Što se mene lično tiče ja sam vegetarijanac već skoro 16 godina. Za to vreme nikad nisam bila bolesna, čak su i neke tegobe koje sam imala u mlađim danima, kao što je upala sinusa i sl.., potpuno nestale. Moja ćerka, koja kao mala nije volela da jede mnogo meso, dočekala je moju odluku sa oduševljenjem. Ona takođe od četvrtog razreda osnovne škole ne jede meso. Sada je studentkinja medicine na četvrtoj godini, tečno govori tri jezika, bavi se ronjenjem – sve u svemu odlične je fizičke i psihičke kondicije. Moj je savet roditeljima da ne prisiljavaju svoju decu da jedu meso ako to ne žele.



Kampanja: Ubistvo sa predumišljajem. Ne budite saučesnik. Ne jedite životinje

Za prelazak na vegetarijansku ishranu važno je ipak reći da to mora biti postepeno. Koliko postepeno? To je potpuno individualno u zavisnosti od prethodno stečenih navika. Odricanja i potiskivanja pri tom procesu mogu biti takođe štetna i mogu dati različite vrste neželjenih pojava. Recimo jedan od znakova potiskivanja želje za mesom je netolerancija, omalovažavanje onih koji jedu meso ili agresivno nametanje drugima sopstvenog jelovnika. U tom slučaju bolje je parče mesa pojesti ali se više družiti sa životinjama, upoznavati više njihovu plemenitu prirodu, pomagati im. Odluka o vegetarijanskom načinu ishrane je sazrela na pravilan način ako je doneta iz ljubavi prema životinjama, kao odluka da se ne učestuje u njihovoj patnji i ubijanju.

ŽC: Koji su glavni ciljevi vašeg Udruženja?
SM: Volim da cilj udruženja Slobada za životinje iskažem rečenicom Leonarda Da Vinčija - " Doći će vreme kada će ljudi ubijanje životinja smatrati isto tako zločinom kao i ubijanje ljudi." Svim srcem sam uverena u to. Takođe onima koji sumnjaju u to često opišem primer oslobađanja crnaca. Kod nas retko ko zna da su se, u vreme vladavine Kenedija – dakle 60-tih godina, u Americi pokreti za ljudska prava zalagali za oslobađanje crnaca. Pri tome su doživljavali progone, stvarnu borbu, ležali su u zatvorima … Samo četrdesetak godina kasnije prva žena američke administracije je crnkinja.

Front za oslobađanje životinja raste. Neke organizacije su 2048. kao stotu godinu od donošenja Deklaracije za ljudska prava i sedamdesetu godinu od Univerzalne deklaracije opravima životinja uzele kao krajnji datum za postizanje tog cilja. Surova eksploatacija bića u masovnim uzgajalištima, velikim laboratorijama za eksperimente, mučenje i ubijanje životinja u ime zabave i sporta, uništavanje njihovih staništa mora da prestane. Ljudski imperijalizam i prema svojoj i životinjskoj vrsti je suicidan. Sve je očiglednije da bolesti životinja direktno ugrožavaju opstanak čoveka. Pratimo samo bolesti koje dolaze iz laboratorija za eksperimente nad životinjama. Danas svi značajniji naučnici smatraju da je HIV nastao mutacijom virusa sa majmuna, prirodnih virusnih rezervoara, koji su se koristili u eksperimentalne svrhe i transportovali sabijeni u vagonima ka velikim laboratorijama zapada. Samo u toku prošle godine od HIV-a umrlo je više od 3,5 miliona ljudi. Trenutno je zaraženo preko 40 miliona ljudi. Sa eksperimentima nad majmunima se nije prestalo. Bolesti usled neprirodnog hranjenja ili užasnih uslova u masovnim uzgojima, kravlje ludilo, ptičiji grip, sars – sve je jasnije da je njihov koren u čoveku. Grčki filozof i matematičar Pitagora još u 6. vek pre n.e. rekao je : '' Sve što čovek učini životinjama, vraća se opet natrag čoveku." To je suština.

ŽC: Šta je dobro a šta treba menjati u našoj zemlji kada su u pitanju životinje i odnos prema njima.
SM: U našoj zemlji su u većini dobri obični ljudi. Sigurna sam da naš narod ima mnogo više empatije prema životinjama nego narodi u mnogim razvijenim zemljama. Ali u našoj zemlji je loše što u državi nije jasno artikulisano, šta je uopšte državni cilj u oblasti odnosa prema životinjama i životnoj sredini. Zakonodavstvo bi trebalo da bude putokaz ka ostvarivanju tih ciljeva. Narod bi se lako upravio u smeru prema jasno postavljenim ciljevima. Nažalost ni ciljevi ni zakonodavstvo kod nas još nisu na vidiku. Samo jedan od primera: državni ciljevi bi svakako trebali biti plansko smanjenje masovnog uzgoja životinja za ishranu a ne obrnuto. Gotovo se svi svetski stručnjaci slažu u tome da će velika opasnost od ptičijeg gripa pretiti čovečanstvu upravo od farmi živine postavljene duž reka u koje se izbacuju njihove fekalije. To je slikovito rečeno brizganje virusa u vene planete na kojoj živimo. Prenošenju virusa do farmi svakako doprinosi i lov i krivolov. Inače lov treba potpuno ukinuti i to u nekoj doglednoj budućnosti treba biti takođe državni cilj jer su nova ekološka istraživanja utvrdila da je on nepotreban i štetan. Kod nas je već doneo nepopravljive ekološke štete.

ŽC: Nedavno je zabranjen rad cirkusima sa životinjama u Hrvatskoj. Do sada nismo čuli da se ijedno društvo izjašnjavalo na ovu temu.
SM: Sloboda za životinje se zalaže za zabranu cirkusa! Kome još nije jasno da iza svih dresura divljih životinja u cirkusima stoji teror, mučenje i strahovito surova tortura. Pa kako to može nekom biti interesantno i zabavno? Mi ćemo učiniti sve da i naša zemlja bude među Austrijom, Belgijom, Švedskom, Danskom, Finskom, Kostarikom, Singapurom i Indijom – dakle među zemljama u kojima su cirkusi potpuno ukinuti ili bar zabranjene tačke sa nekim divljim životinjama.

ŽC: Kakva je saradnja između domaćih Društava za zaštitu životinja nedavno pokrenuta i daje li ikakve rezultate? Svesni smo da međusobne razlike treba ostaviti po strani jer štete opštoj stvari ali nešto se može i reći.
SM: Saradnja između udruženja treba da se odvija uz međusobno uvažavanje i poštovanje. Postoje razlike među udruženjima kojih se mora biti svestan. Udruženja za liberalizaciju životinja shvataju prava životinja tako da polaze od prava koja treba da ima svaka životinja – dakle polaze od jedinke odakle proizilaze prava različitih kolektiva životinja! Sa druge strane postoje udruženja koja pokušavaju da uspostave sa državnim institucijama kakvu takvu saradnju i na taj način pomere stvari sa mrtve tačke. Takođe ima udruženja koja imaju privatne azile. Oni su spasili stotine života i posvećeni su im. Ima divnih ljudi među njima koji podnose velike žrtve i odricanja i za svako su poštovanje. Stvarna povezanost postiže se posmatranjem onog što je pozitivno i dobro urađeno. Naravno za dobru saradnju neophodno je i da svako kod sebe vidi ono što je loše i to otkloni za dobrobit životinja. Nije dobro vršiti pritisak pod kojim se mora odustajati od temeljnih postavljenih ciljeva zarad neke prividne i formalne saradnje bez suštinskog značaja. Posmatranjem zatečene situacije, vidim da je težnja za dominacijom ili blic medijskim efektima veoma štetna. Ona je izazvala i izaziva pojave odbacivanja, omalovažavanja i izbegavanja onih koji "smetaju". Te pojave vremenom se pretvaraju u zavist koja izaziva razdvajanje, svađe ili čak mržnju. To nema nikakve veze sa zaštitom životinja, čak nanosi nepopravljivu štetu i životinjama i ugledu naše zemlje u svetu među zaštitarima. Ako se gleda kako da se pomogne životinjama crvena nit po kojoj se može odvijati saradnja uvek se može naći. Izneću vam primer nama prijavljenog slučaja zlostavljanja pasa u kafileriji u Vrbasu. Članica našeg udruženja je napravila fotografije o stanju u toj kafileriji. Po našem dogovoru uradila je intervju sa Zoltanom – šinterom koji je jedno vreme radio u njoj a zatim i stenogram tog intervjua. To je zaista jedno autentično i potresno svedočenje o užasnom mučenju i protiv zakonskom trovanju pasa u Vrbasu. Takođe smo se dogovorili da predamo sav taj materijal Orca-i koja je napisala prijave i u medijima pokrenula ceo slučaj… To je jedan primer saradnje. Trebalo bi biti mnogo više nesebične saradnje medju udruženjima a u korist životinja. Još jedan primer.

Početkom ove godine 9 predstavnika društava za zaštitu životinja okupila su se i bez problema dala jednoglasnu podršku zahtevu za Ustavno pravo za životinje. Okupljanje je bilo u našem prostoru i bilo je komentara da je to bio "istorijski" sastanak jer pre toga nije bilo moguće okupiti društva na jednom mestu. Zahtev je predala Orca Predragu Markoviću predsedniku Narodne Skupštine.

ŽC: Čuli smo da ste u školi u kojoj radite uz pomoć svojih kolega uredili prostor u kome se nalaze dve srne. Ispričajte našim posetiocima ukratko njihovu priču.
SM: Sara i Marko su vec sada dva šestomesečna laneta. Tek rođene u napuštenim leglima našao ih je na obroncima Fruške Gore pastir koji je čuvao ovce. On ih je spasio sigurne smrti od napada pasa i tri meseca hranio na flašicu. Očigledno je da su lanad žrtve krivolova koji se od februara do kraja oktobra odvija u našim nacionalnim parkovima. Oni žive u dvorištu Tehničke škole Novi Beograd. Odazivaju se na svoja imena, nemaju strah od ljudi, izuzetne lepote, odličnog zdravlja i neverovatno brzi.



Sad već imaju zimsko krzno i Marku su rogovi počeli da rastu. Strašno ga svrbe pa ih rado češe o koru drveća. Deca iz naše škole ih vole, hrane i pomažu im. Dolaze deca i iz drugih škola da vreme provedu sa njima. Za sve zaposlene i za sve đake u našoj školi bila bi nedopustiva surovost Saru i Merka vratiti na Frušku Goru bez prethodno pripremljenih uslova i izložiti ih sigurnoj smrti od lovaca. Zato svi zajedno podržavamo akciju da se nacionalni park Fruška gora pretvori u nelovno područje.

ŽC: Na kraju, šta reći o ovakvoj akciji osim - svaka čast na ljubavi i uloženom trudu. Nadamo se da će u našoj zemlji dogledno vreme preovladati ljudi koji na ovakav način postupaju sa svim živim bićima.

Internet sajt Udruženja Sloboda za životinje je:
www.sloboda-za-zivotinje.org i na njemu se možete dodatno informisati. Zahvaljujemo se Snežani Milovanović na ovom razgovoru.

2003-2005 © Životinjsko carstvo