Kampanje

Udruženje "Sloboda za životinje" 28.01.2009. u  Svečanoj sali SO Sombor (Županija) održalo tribinu sa video projekcijom pod nazivom "Miroljubiva zemljoradnja".

Tribina Miroljubiva Zemljoradnja1b


Zdravlje na tanjiru

SOMBOR – Konvencionalna poljoprivreda sve više zagađuje zemljište pesticidima i veštačkim đubrivom, uništava živi svet pod zemljom i proizvodi zagađenu hranu. "Miroljubiva zemljoradnja" je pravi odgovor i rešenje za ekološku krizu i zagađenja koja nas svakodnevno okružuju, rečeno je na tribini koju je organizovalo Udruženje za zaštitu i prava životinja "Sloboda za životinje" da bi se popularisala ta tema i unapredila zaštita životne sredine.

– Moderna tehnologija u poljoprivredi uključuje mnoge rizike za ljudsko zdravlje i okolinu. Konvencionalna poljoprivreda je neodrživa zbog pogubnih uticaja na zemljište i klimu. Kao alternativa, sve više se razvija ekološka poljoprivreda koja može da ublaži ili uspori ta pogubna delovanja. Utemeljena je na proizvodnji zdravih namirnica bez antibiotika, hormona i bez uzgoja životinja za iskorišćavanje, odnosno za ubijanje. Na taj način bi se moglo prehraniti deset milijardi stanovnika, koliko se očekuje da će biti u bliskoj budućnosti – rekla je Marija Uzelac, predstavnik udruženja za naše područje.

miroljubiva zemljoradnja

Reč je o proizvodnji visokokvalitetnih životnih namirnica koje su u potpunom skladu sa životom prirode. Projekat pod nazivom "Miroljubiva zemljoradnja" pokrenut je u Nemačkoj još pre 18 godina, a kod nas se dve godine vodi kampanja za zaštitu životinja i proizvodnju i konzumiranje vegetarijanske hrane. Nekoliko članova udruženja "Sloboda za životinje" više je puta boravilo u Nemačkoj kod proizvođača zdrave hrane. Svoja iskustva prenose zainteresovanima.

Proizvođač zdrave hrane i član udruženja Slavna Momirović kaže da je miroljubiva zemljoradnja otišla korak dalje od organske proizvodnje jer ne koristi ni stajsko gnojivo, ni pesticide ni hemiju.

– Umesto toga, koristi se lišće, povrće, slama, opiljci od drveta, kameno brašno iz kamenoloma, stari hleb kojem se dodaje jabukovo sirće i šećer, i pravi se kompost. Videla sam mnoga zdrava polja i čula za podatak da će se za deset godina zemlja pretvoriti u pustinju ako nastavi da se tretira đubrivom. Sve se više ljudi interesuje za takav način proizvodnje i za zdravu ishranu, ali najčešće kada se već razbole – kaže ona.

Obradiva zemlja i žitarice se rasipaju. Bez proizvodnje mesa bila bi nam dovoljna četvrtina obradive zemlje. Na hektaru zemlje može se proizvesti 50 kilograma goveđeg mesa ili 4.000 kilograma jabuka, 8.000 kilograma krompira, 10.000 kilograma paradajza ili 12.000 kilograma celera. Korak ka vegetarijanskoj ishrani povećava šanse za preživljavanje sve većeg broja ljudi, tvrde u udruženju.

– Za realizaciju ovog cilja potrebni su ljudi dobre volje koji će se svakog dana pitati kako da ga ostvare, a ne da stalno nalaze opravdanja zašto to ne mogu da urade – rekla je Eleonora Brbaklić, član udruženja.

Rasipanje žitarica

Polovina svetske žetve potroši se kao stočna hrana. U industrijskim zemljama udeo za stočnu ishranu iznosi čak dve trećine. Više od polovine celokupnog uvoza stočne hrane dolazi iz zemalja u razvoju u kojima od gladi svakodnevno umire oko 40.000 dece. Od neuhranjenosti pati 1,3 milijarde stanovnika, a 50 miliona ljudi godišnje umire od gladi, odnosno od bolesti koje su posledica gladi. Međutim, ako bi se u industrijskim zemljama potrošnja mesa smanjila samo za deset odsto, dodatno bi se moglo prehraniti 100 miliona ljudi, navedeno je u materijalu udruženja "Sloboda za životinje".

Građanski list

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1741 48
Priča o uništenju: Atlantska kišna šuma ... Atlantska kišna šuma je jedan od najugroženijih ekosistema na planeti. To je mešavina tropske i suptropske kišne šume, tropske suve šume, planinske vlažne šume, tropske savane, polu-listopadne šume i šume mangrovog drveta duž atlantske obale, od brazilske pokrajine Rio Grande do Norte na severu, do Rio Grande do Sul na jugu, kao i u kontinentalnim područjima u Paragvaju i pokrajini Misiones u Argentini.Atlantska kišna šuma se karakteriše raznovrsnošću i mnoštvom endemičnih vrsta (endemične ...
Com Content 1654 48
Pas lutalica odgrizao uvo šestogodišnjoj devojčici... Veliki pas lutalica otkinuo je u Kuli devojčici H. Č. (6) uvo, koje su joj srećom prišili hirurzi na Institutu za majku i dete u Novom Sadu! Pas je sa ulice ušao u dvorište i izgrizao H. Č. po glavi. Nesrećno dete spasao je mladić iz komšiluka, koji je slučajno naišao dok je pas ujedao devojčicu oborivši je na zemlju.Pas je sažvakao njenu ušnu školjku i otkinuo je, tako da se iza uveta videla ogoljena lobanja. Uvo je spreda bilo rasparano u dužini od tri centimetra, a pozadi devet centimetara. I...
Com Content 492 48
Okapi prvi put snimljen u divljini... Londonsko zoološko društvo objavilo je da je po prvi put u divljini snimljen okapi, afrička životinja toliko retka da se nekad verovalo da se zapravo radi o mitskom jednorogu. Skrivenim kamerama ZSL-a i Kongoanskog instituta za zaštitu prirode (ICCN) tri primerka okapija snimljena su u šumama nacionalnog parka Virunga u DR Kongu.Londonsko zoološko društvo objavilo je da je po prvi put u divljini snimljen okapi, afrička životinja toliko retka da se nekad verovalo da se zapravo radi o mitskom jedn...
Com Content 334 48
Protest zbog masovnog zlostavljanja životinja u Srbiji... Protest koji je organizovala Mreza za prava zivotinja, formirana od vise Udruzenja sirom Srbije, je lepo protekao - tacno u podne okupili smo se ispred zgrade Vlade na uglu Nemanjine i Kneza Milosa i tu su uz prisustvo brojnih policajaca iz obezbedjenja predstavnici Mreze za prava zivotinja usli i predali Peticiju od 32.000 potpisa građana protiv ubijanja pasa i macaka lutalica po gradovima Srbije i kojom se traži poštovanje postojećeg Krivičnog zakona i Zakona o veterinarstvu. Pogleda...
Com Content 1740 48
Evropa je rekla NE surovoj kozmetici! ... Udruženja Sloboda za životinje i Feniks, obeležili su svetski Dan zaštite oglednih životinja u subotu 27. aprila na Trgu Nikole Pašića u periodu od 12.00 do 14.00 sati.Na Trgu su bili postavljeni info štandovi i izložen edukativni materijal, čime je dat doprinos u informisanju sugrađana da se u svetu godišnje u eksperimentima koristi oko 150 miliona kičmenjaka, od toga 12 miliona u Evropi. Tu spadaju ribe, vodozemci, gmizavci, ptice i sisari. Polovinu svih sisara čine miševi i pacovi, a drugu ...

Komentari   

# Biljana 21-02-2009 11:38
Divna vest! Veliki uspeh! Hvala Bogu kad jos ima dobrih ljudi i ljudi dobre volje koji su dovoljno hrabri i uporni u nastojanju da sacuvaju bar deo prirode. Odnos prema zivotinjama je stvar licne kulture, vaspitanja i mentalnog zdravlja. Zato, pomozimo ovim plemenitim ljudima, pisite komentare, ucestvujte u kampanjama, razgovarajte se decom, prijateljima, rodbinom, sirite dalje...

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Priča o uništenju: Atlantska kišna šuma

Detaljnije »