Udruženje "Sloboda za životinje" 28.01.2009. u Svečanoj sali SO Sombor (Županija) održalo tribinu sa video projekcijom pod nazivom "Miroljubiva zemljoradnja".
Zdravlje na tanjiru
SOMBOR – Konvencionalna poljoprivreda sve više zagađuje zemljište pesticidima i veštačkim đubrivom, uništava živi svet pod zemljom i proizvodi zagađenu hranu. "Miroljubiva zemljoradnja" je pravi odgovor i rešenje za ekološku krizu i zagađenja koja nas svakodnevno okružuju, rečeno je na tribini koju je organizovalo Udruženje za zaštitu i prava životinja "Sloboda za životinje" da bi se popularisala ta tema i unapredila zaštita životne sredine.
– Moderna tehnologija u poljoprivredi uključuje mnoge rizike za ljudsko zdravlje i okolinu. Konvencionalna poljoprivreda je neodrživa zbog pogubnih uticaja na zemljište i klimu. Kao alternativa, sve više se razvija ekološka poljoprivreda koja može da ublaži ili uspori ta pogubna delovanja. Utemeljena je na proizvodnji zdravih namirnica bez antibiotika, hormona i bez uzgoja životinja za iskorišćavanje, odnosno za ubijanje. Na taj način bi se moglo prehraniti deset milijardi stanovnika, koliko se očekuje da će biti u bliskoj budućnosti – rekla je Marija Uzelac, predstavnik udruženja za naše područje.
– Moderna tehnologija u poljoprivredi uključuje mnoge rizike za ljudsko zdravlje i okolinu. Konvencionalna poljoprivreda je neodrživa zbog pogubnih uticaja na zemljište i klimu. Kao alternativa, sve više se razvija ekološka poljoprivreda koja može da ublaži ili uspori ta pogubna delovanja. Utemeljena je na proizvodnji zdravih namirnica bez antibiotika, hormona i bez uzgoja životinja za iskorišćavanje, odnosno za ubijanje. Na taj način bi se moglo prehraniti deset milijardi stanovnika, koliko se očekuje da će biti u bliskoj budućnosti – rekla je Marija Uzelac, predstavnik udruženja za naše područje.
Reč je o proizvodnji visokokvalitetnih životnih namirnica koje su u potpunom skladu sa životom prirode. Projekat pod nazivom "Miroljubiva zemljoradnja" pokrenut je u Nemačkoj još pre 18 godina, a kod nas se dve godine vodi kampanja za zaštitu životinja i proizvodnju i konzumiranje vegetarijanske hrane. Nekoliko članova udruženja "Sloboda za životinje" više je puta boravilo u Nemačkoj kod proizvođača zdrave hrane. Svoja iskustva prenose zainteresovanima.
Proizvođač zdrave hrane i član udruženja Slavna Momirović kaže da je miroljubiva zemljoradnja otišla korak dalje od organske proizvodnje jer ne koristi ni stajsko gnojivo, ni pesticide ni hemiju.
– Umesto toga, koristi se lišće, povrće, slama, opiljci od drveta, kameno brašno iz kamenoloma, stari hleb kojem se dodaje jabukovo sirće i šećer, i pravi se kompost. Videla sam mnoga zdrava polja i čula za podatak da će se za deset godina zemlja pretvoriti u pustinju ako nastavi da se tretira đubrivom. Sve se više ljudi interesuje za takav način proizvodnje i za zdravu ishranu, ali najčešće kada se već razbole – kaže ona.
Obradiva zemlja i žitarice se rasipaju. Bez proizvodnje mesa bila bi nam dovoljna četvrtina obradive zemlje. Na hektaru zemlje može se proizvesti 50 kilograma goveđeg mesa ili 4.000 kilograma jabuka, 8.000 kilograma krompira, 10.000 kilograma paradajza ili 12.000 kilograma celera. Korak ka vegetarijanskoj ishrani povećava šanse za preživljavanje sve većeg broja ljudi, tvrde u udruženju.
– Za realizaciju ovog cilja potrebni su ljudi dobre volje koji će se svakog dana pitati kako da ga ostvare, a ne da stalno nalaze opravdanja zašto to ne mogu da urade – rekla je Eleonora Brbaklić, član udruženja.
Rasipanje žitarica
Polovina svetske žetve potroši se kao stočna hrana. U industrijskim zemljama udeo za stočnu ishranu iznosi čak dve trećine. Više od polovine celokupnog uvoza stočne hrane dolazi iz zemalja u razvoju u kojima od gladi svakodnevno umire oko 40.000 dece. Od neuhranjenosti pati 1,3 milijarde stanovnika, a 50 miliona ljudi godišnje umire od gladi, odnosno od bolesti koje su posledica gladi. Međutim, ako bi se u industrijskim zemljama potrošnja mesa smanjila samo za deset odsto, dodatno bi se moglo prehraniti 100 miliona ljudi, navedeno je u materijalu udruženja "Sloboda za životinje".
Proizvođač zdrave hrane i član udruženja Slavna Momirović kaže da je miroljubiva zemljoradnja otišla korak dalje od organske proizvodnje jer ne koristi ni stajsko gnojivo, ni pesticide ni hemiju.
– Umesto toga, koristi se lišće, povrće, slama, opiljci od drveta, kameno brašno iz kamenoloma, stari hleb kojem se dodaje jabukovo sirće i šećer, i pravi se kompost. Videla sam mnoga zdrava polja i čula za podatak da će se za deset godina zemlja pretvoriti u pustinju ako nastavi da se tretira đubrivom. Sve se više ljudi interesuje za takav način proizvodnje i za zdravu ishranu, ali najčešće kada se već razbole – kaže ona.
Obradiva zemlja i žitarice se rasipaju. Bez proizvodnje mesa bila bi nam dovoljna četvrtina obradive zemlje. Na hektaru zemlje može se proizvesti 50 kilograma goveđeg mesa ili 4.000 kilograma jabuka, 8.000 kilograma krompira, 10.000 kilograma paradajza ili 12.000 kilograma celera. Korak ka vegetarijanskoj ishrani povećava šanse za preživljavanje sve većeg broja ljudi, tvrde u udruženju.
– Za realizaciju ovog cilja potrebni su ljudi dobre volje koji će se svakog dana pitati kako da ga ostvare, a ne da stalno nalaze opravdanja zašto to ne mogu da urade – rekla je Eleonora Brbaklić, član udruženja.
Rasipanje žitarica
Polovina svetske žetve potroši se kao stočna hrana. U industrijskim zemljama udeo za stočnu ishranu iznosi čak dve trećine. Više od polovine celokupnog uvoza stočne hrane dolazi iz zemalja u razvoju u kojima od gladi svakodnevno umire oko 40.000 dece. Od neuhranjenosti pati 1,3 milijarde stanovnika, a 50 miliona ljudi godišnje umire od gladi, odnosno od bolesti koje su posledica gladi. Međutim, ako bi se u industrijskim zemljama potrošnja mesa smanjila samo za deset odsto, dodatno bi se moglo prehraniti 100 miliona ljudi, navedeno je u materijalu udruženja "Sloboda za životinje".
Građanski list
zemljoradnja Srodni članci (po ključnim rečima)
Govor profesora Karla Konsilja...
Lovci kažu da vole prirodu i životinje. Ali ljubav, koja ubija ljubljena bića, nije ljubav - i ako bi bila ljubav, bilo bi bolje da je nema, Šta je zapravo lov? Teodor Hojs, prvi savezni predsednik savezne republike Nemačke dao je sledeću definiciju lova: „Lov je samo kukavički opis posebno kukavičkog ubistva bližnjih bez šanse. Lov je uzgredni oblik ljudske duševne bolesti.“.Predsednik LAC-a - Liga Anti Caccia (Liga Protiv Lova) i autor knjige "O besmislu lova" &n...
Priča o Herkulesu...
Kada je nađen, bio je mlada životinja jedva težak 50 grama. Nekako je ispao iz gnezda i otkotrljao se niz padinu. “ Gde je samo mama! Pomalo mi postaje hladno! Gladan sam i žedan!“ Veveričina beba gola i slepa, očigledno je molila za pomoć i pustila je da je polako uzmu dve tople ruke. Kada je nađen, bio je mlada životinja jedva težak 50 grama. Nekako je ispao iz gnezda i otkotrljao se niz padinu. “ Gde je samo mama! Pomalo mi postaje hladno! Gladan sam i žedan!“ Vev...
Šta je to u ljudskom biću što ga vodi prema mesu?...
Sasvim je izvesno da su životinje od strane ljudi određene za masovno iskorišćavanje u sve moguće svrhe. Svrha je ono što određuje sudbinu ovih nevinih stvorenja. Nedavno sam u jednom razgovoru sa jednom prijateljicom čuo ovakvo mišljenje: neke su životinje stvorene za jelo, a neke nisu, to je bar jednostavno. Od jednog drugog poznanika sam čuo teoriju da su neke životinjske vrste na niskom nivou razvoja te ih ljudi mogu slobodno ubijati, navodno one ni ne osećaju bol.Sasvim je izvesno da su živ...
Medved sa naočarima...
Dok medvedi iz balkanskih šuma, skriveni u jamama ili pećinama, većmesecima dremaju čekajući proleće, neki njihovi rođaci nikada ne padajuu zimski san. Među njima su i andski medvedi, koji naseljavaju padinejužnoameričkog planinskog lanca po kojem su dobili ime. Teritorija nakojoj žive ove omanje čupave životinje tamnog krzna prostire se odKolumbije i Venecuele, preko Ekvadora i Perua, do Bolivije i severaArgentine na jugu.Dok medvedi iz balkanskih šuma, skriveni u jamama ili pećinama, već mesec...
Pomoć za udomljavanje dva nestašna mačeta...
Ovo su mačići za koje Vas molim za pomoć. To nisu obični mačići to su „jako nestašni mačići“ – sve su mi cveće poizvrtali i polomili, rade i ostale nevaljalštine, treba mi hitna pomoć. Majka ih je napustila pa su spali na komšijsku milostinju koja nažalost nije redovna i dovoljna. U pitanju su letošnji mačići, s tim da je jedno dosta krupnije od drugog. Nisu baš nešto fotogenični, ali ja ću pokušati da ih još malo doteram, čini mi se da su se već malo „popravili“.
Kao što sam Vam ispričala, ...
Komentari
RSS kanal za komentare na ovaj post